Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko manje jede – duže živi
Čovekov život, zdravlje i tajna dugovečnosti predmet su brojnih istraživanja. Oduvek je čoveka najviše zanimalo koliko dugo i kako kvalitetno će živeti. Jedan od mogućih odgovora nudi se u studiji harvardskih naučnika, objavljenoj u časopisu "Cell". Rezultati njihove studije sugerišu da je za ovaj fenomen ključna molekularna reakcija na stres izazvan ograničenim unosom kalorija. Iako je prva asocijacija na stres nešto loše, u ovom slučaju nije tako. Ovde ta reakcija doprinosi očuvanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ključnih funkcija ćelija pa tako organizmu olakšava borbu protiv bolesti povezanih sa starenjem, objašnjava se u članku o ovoj studiji.
Laboratorijski eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali su da smanjenje unosa kalorija, uz održavanje potrebnog nivoa hranjivih materija, pokreće lančanu reakciju u mitohondrijama koja dovodi do povećanja nivoa koenzima po imenu NAD.
To dovodi do povećane aktivnosti enzima čiju proizvodnju kontrolišu geni SIRT3 i SIRT4.
Posledica ovih procesa je jačanje mitohondrija, povećavanje količine energije koju oni "isporučuju" ćelijama pa samim tim i usporavanje procesa njihovog starenja.
I neka ranija istraživanja pokazala su da su oštećene ili smanjeno funkcionalne mitohondrije povezane s Alchajmerovom bolešću, moždanim udarom, bolestima srca i dijabetesom.
Veruje se da je to posledica oksidativnog stresa koji posle oštećenja mitohondrijske DNK dovodi do odumiranja ćelija.
Američki istraživači ovog procesa veruju da geni SIRT3 i SIRT4 predstavljaju obećavajuće mete za razvoj lekova namenjenih borbi protiv bolesti povezanih sa starenjem.
I Š.
[objavljeno: ]
