Izvor: Politika, 01.Sep.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko­li­ko Sr­bi­ja ima obra­zo­va­nih

Pri­če da Sr­bi­ja ima fa­mo­znih še­sto od­sto obra­zo­va­nih ni­su tač­ne, to su po­da­ci s ra­ni­jih po­pi­sa, a stva­ri su se u me­đu­vre­me­nu po­pra­vi­le

U ovoj škol­skoj go­di­ni fa­kul­tet ili vi­šu ško­lu upi­sa­lo je 53.500 stu­de­na­ta. Bu­du­ći da zna­mo ko­li­ko se de­ce ro­di­lo u Sr­bi­ji pre 19 go­di­na, do­la­zi­mo do po­da­tka da je čak 64 od­sto njih upi­sa­lo stu­di­je (sko­ro tri če­tvr­ti­ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fa­kul­te­te). Gru­bo, po­lo­vi­na je na bu­dže­tu (od to­ga po­la u Be­o­gra­du), dok, ukup­no po­sma­tra­no, do­mi­ni­ra­ju de­voj­ke (an­ke­ta o rad­noj sna­zi iz 2013. uka­zu­je na ujed­na­če­nost po­lo­va u ka­te­go­ri­ji vi­so­kog i vi­šeg obra­zo­va­nja, dok kod ni­žih ste­pe­no­va obra­zo­va­nja bo­lje sto­je mu­škar­ci). I po­red stal­no po­mi­nja­ne te­ze da ima mno­go pri­vat­nih fa­kul­te­ta, do­mi­ni­ra­ju stu­den­ti na dr­žav­nih fa­kul­te­ti­ma, sa čak 84 od­sto (bru­co­ša na pri­vat­nim fa­kul­te­ti­ma je tek 7.000, a na pri­vat­nim vi­so­kim ško­la­ma oko 1.600).

Sr­bi­ja je 2013. ima­la ne­što vi­še od če­tvr­ti­ne oso­ba s vi­so­kim ili vi­šim obra­zo­va­njem u uz­ra­stu od 30 do 34 go­di­ne. Su­de­ći po upi­su, ovaj broj će ra­sti. Ko­li­ko je sna­žan rast bro­ja obra­zo­va­nih u Sr­bi­ji vi­di se po to­me što je za uz­rast od 35 do 39 go­di­na taj pro­ce­nat znat­no ni­ži i iz­no­si 21 od­sto, dok kod sta­ri­jih od 74 go­di­ne pa­da na tek ne­što vi­še od osmi­ne.

Ipak, i da­lje sto­ji­mo lo­ši­je od pro­se­ka EU, gde ima sko­ro 37 od­sto sta­nov­ni­ka s vi­so­kim ili vi­šim obra­zo­va­njem u istom uz­ra­stu (pre sa­mo 12 go­di­na u EU ih je bi­lo 24 od­sto).

Da­kle, pri­če o to­me da Sr­bi­ja ima fa­mo­znih šest od­sto obra­zo­va­nih ni­su tač­ne, od­no­sno to su po­da­ci s ra­ni­jih po­pi­sa (u okvi­ru SFRJ). U me­đu­vre­me­nu, stva­ri su se po­pra­vi­le. Ipak, „štan­co­va­nje” di­plo­ma­ca ni­je od pre­ve­li­ke ko­ri­sti, bu­du­ći da oni ni­su sprem­ni da ra­de po­slo­ve ko­ji se na tr­ži­štu tra­že: li­ma­ri, vo­do­in­sta­la­te­ri, ke­ra­mi­ča­ri, ta­pe­ta­ri...

I po­red to­ga, po­slo­dav­ci ši­rom Evro­pe te­ško do­la­ze do ob­u­če­nih mla­dih rad­ni­ka. Na­i­me, broj sta­ri­jih lju­di ko­ji du­že ra­de ra­ste (i tek će ra­sti s na­ja­vlje­nom pen­zi­o­nom re­for­mom) i sve vi­še že­na s de­com od­lu­ču­je se da osta­ne u rad­nom od­no­su ili poč­ne da ra­di, te se mla­di, ko­ji ne­ma­ju rad­no is­ku­stvo, sre­ću s po­ja­ča­nom kon­ku­ren­ci­jom kod za­po­šlja­va­nja. Re­gu­la­ti­va na tr­ži­štu ra­da obes­hra­bru­je za­po­šlja­va­nje i ot­pu­šta­nje, što pred­sta­vlja još jed­nu pre­pre­ku mla­di­ma da do­đu do po­sla. Po­slo­dav­ci su, pak, ne­za­do­volj­ni ve­šti­na­ma onih ko­ji tra­že po­sao.

Ipak, ohra­bru­je po­da­tak da đa­ci iz Sr­bi­je po­ka­zu­ju sve bo­lje re­zul­ta­te na PI­SA te­sto­vi­ma. Ta­ko su 2012. go­di­ne opet bi­li bo­lji (u či­ta­nju i ma­te­ma­ti­ci) ne­go na pret­hod­nom is­tra­ži­va­nju, ali su i da­lje pri dnu le­stvi­ce, iza pro­se­ka ze­ma­lja OECD i ve­ći­ne čla­ni­ca EU. U re­gi­o­nu, iza nas su Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska, Cr­na Go­ra i Al­ba­ni­ja, dok je Hr­vat­ska is­pred.

Go­ran Ni­ko­lić

objavljeno: 01.09.2014.

Nastavak na Politika...