Izvor: RTS, 18.Feb.2013, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko koristi državne stanove?
Država poseduje više od 16.000 stanova, ali nije poznato ko ih koristi. Agencija za borbu protiv korupcije poručuje da je neophodno napraviti centralnu bazu podataka o broju državnih stanova i njihovim korisnicima.
Agencija za borbu protiv korupcije nedavno je zatražila od Republičke direkcije za imovinu informaciju o tome koliko država ima stanova, i ko ih koristi. Direkcija je utvrdila da takvih stanova ima više od 16 hiljada. U Agenciji kažu da je neophodno sačiniti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << centralnu bazu podataka o broju državnih stanova i njihovim korisnicima.
Po evidenciji Republičke direkcije za imovinu, evidentirano je 16.425 državnih stanova, ali nije poznato ko ih koristi. Najveći broj stanova i vila je nešto što je po starom Zakonu o sredstvima u svojini nominalno bilo upisano kao vlasništvo Republike Srbije, a suštinski je na organima lokalne samouprave i gradova.
"Oni su određeni kao korisnici te imovine i oni sa njom potpuno i slobodno raspolažu. Ono čime Srbija sada raspolaže to je neki fond od tridesetak stanova koji služe za službene potrebe državnih funkcionera", objašnjava Srboljub Panić iz Republičke direkcije za imovinu.
Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, državnim stanovima raspolaže više od 4.500 korisnika, sva javna preduzeća na lokalnom i republičkom nivou, ali i organi lokalne samouprave.
Zlatko Minić iz Agencije za borbu protiv korupcije ističe da postoji obaveza svih državnih organa da podatke dostavljaju Republičkoj direkciji za imovinu i da ta obaveza mora da se sprovodi i Direkcija to mora da sistematizuje jasnim i transparentnim uvidom u to ko koristi te stanove na koji način su dodeljeni.
"Agencija će sada pokušati da od Vladine komisije utvrdi ko su službena lica, odnosno ko su funkcioneri kojima su ti stanovi kao službeni stanovi dodeljeni na korišćenje", ističe Zlatko Minić.
Po Zakonu o javnoj svojini, svi, pa i država, moraju da upišu svoje nekretnine. Katastar je obavezan da svako rešenje o promeni korisnika državne svojine dostavi Pravobranilaštvu.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović kaže da treba uzeti u obzir i činjenicu da su se državni stanovi nekada vodili na Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa su se kasnije menjala imena vlasnika.
"Mi ćemo iščistiti te baze podataka i evidentiraćemo sve te promene u imenu u upisu na opštinu ili na neko preduzeće koje je otišlo u stečaj, a i dalje postoji stan na ime tog preduzeća koji je državna imovina. To su sve stvari koje ćemo mi u saradnji sa Direkcijom za imovinu raditi u buduće", kaže Krejović.
Ranije je Zakon omogućavao otkupljivanje državnih stanova, koji su potom brisani iz evidencije. Trebalo bi da Direkcija za imovinu pribavi dozvole za sve državne zgrade i podnese zahtev za upis u katastar, koji imovinu Srbije upisuje po službenoj dužnosti.
