Izvor: B92, 21.Nov.2011, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kontroliše službe bezbednosti?
Beograd -- Studija "Kontrola službi bezbednosti" ukazuje da su ovlašćenja predsednika Republike u kontroli službi bezbednosti van ustava proširene, a parlamenta smanjene.
Autori studije, doc. dr Dejan Milenković, Slobodan Koprivica i mr Vladimir Todorić, smatraju da je na polju kontrole službi bezbednosti kako parlamentarne, tako i regulatorne, izvršne, sudske, ali i unutrašnje, "primetna jasna linija napretka", ali i da isto tako "jasno su uočljiva neka neubičajena, problematična >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ili krajnje sporna rešenja".
Prema njima, ta neuobičajena rešenja rezultat su političke klackalice između predsednika države i vlade još od 2004. do 2008, kada su određivana ovlašćenja u tajnim službama, ali i njihova kontrola, koja je dodeljena ne samo predsedniku već i njegovim službenicima, kao npr šefu Kabineta predsednika, piše "Politika".
"Ustav nigde direktno ne predviđa ulogu Predsednika Republike u kontroli službi bezbednosti. To nije učinjeno ni Zakonom o Predsedniku. Zbog toga je zabrinjavajuće da je Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim je predviđeno osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, posredno predviđeno da je Predsednik Republike predsednik Saveta, a da je sekretar Saveta, šef Kabineta Predsednika", smatraju autori.
Suština je, smatraju oni, da se time što je šef Kabineta predsednika zapravo i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost zapravo proširuju nadležnosti predsednika Republike, mimo Ustava i zakona.
Problem je, navodi se dalje u studiji, što u Savetu za nacionalnu bezbednost nema nijednog člana skupštinskog Odbora za odbranu bezbednost, čime je dodatno smanjena kontrola parlamenta nad službama bezbednosti, a koja bi inače trebalo da je primarna.
Takođe, i samim načinom izbora članova Saveta za nacionalnu bezbednost parlament faktički "gubi bitku" u odnosu na izvršnu vlast.
Zbog toga, autori studije smatraju da je apsolutni priorotet u narednom periodu da se ojača uloga i kontrola parlamentarnog tela zaduženog za odbranu i bezbednost.
Ono sada, podsećaju autori studije, čak ne može ni da dobije sve informacije od službi bezbednosti kada žele da sastave neki izveštaj, jer službe "štiti" Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, u kojem je taksativno nabrojano koje informacije se smeju, a koje ne smeju davati članovima Odbora za odbranu i bezbednost.
