Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je zgrabio – zgrabio je
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, novembra – "Konačno, imamo Hrvatsku!" Ova čuvena rečenica Franje Tuđmana često ponavljana pošto je Hrvatska pod njegovim vođstvom stekla državnu samostalnost kod jednog dela njegovih najoperativnijih privrženika izgleda da je bukvalno shvaćena, pa su zgrabili i razgrabili šta god su mogli od nacionalnog bogatstva zemlje. Danas sve više domaćih umnih glava govori da Hrvatska tako temeljno i nemilosrdno nije opljačkana u celoj svojoj dosadašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istoriji, a da stvar bude gora to je doživela upravo od onih koji su se njom i najviše busali u grudi.
Današnji sloj hrvatskih novobogataša zasniva se najvećim delom na Tuđmanovoj zamisli o 200 porodica koje treba da vladaju Hrvatskom, što se u praksi, ipak, svelo na manje, ali su zato oni tim bogatiji. Među njima ima i onih koji su svoje početno i pre ovog rata zarađeno bogatstvo samo uvećali mudrim potezima i radom, a ponajviše zahvaljujući tesnim vezama s porodicom "hrvatskog vrhovnika". Najviše je, ipak, onih koji su tokom proteklog rata to postigli navodno samo sa svojih deset prstiju, jer su do rata bili uglavnom praznih džepova i živeli od tadašnjih prosečnih plata. Među takvima je, zanimljivo, i cela grupa hrvatskih generala izraslih u ratu, što je upravo ovih dana predmet vrućih društvenih afera na temu ratnog profiterstva.
Jedan od njih – Ljubo Ćesić Rojs – do rata vozač autobusa i sitni švercer na liniji Frankfurt – Zagreb, ulazi trajno u hrvatske društvene i političke anale po tzv. Rojsovoj teoremi, koju je formulisao ovih dana, a glasi: "Ko je jamio (po zagorski zgrabio) – jamio je!"
Time je on, nažalost, sasvim ispravno sažeo nedavnu političku odluku koja je konsenzusom postignuta između vlasti i opozicije – da se odustaje od dalje revizije sprovedene privatizacije u kojoj su finansijski stručnjaci utvrdili stotine nezakonitosti i nepravilnosti. Praktično su utvrdili mehanizam sprovedene pljačke nacionalnog bogatstva, ali su zahvaljujući tako postavljenom pravnom sistemu (očigledno ne slučajno) sve te nepodopštine po zakonu zastarele, pa bi pokretanje postupaka protiv počinilaca bilo neuspešno.
Prema tome – ko je zgrabio, zgrabio je – a dalje ćemo se fino ponašati. Da li će to baš tako završiti – neizvesno je, jer velika afera koja se upravo rasplamsava u vezi sa podacima koji su isplivali pred javnost na suđenju Hrvoju Petraču pod sumnjom da je organizovao otmicu sina generala Vladimira Zagorca radi iznude, ukazuje i na drugačiji rasplet.
I Petrač i Zagorac spadaju u "tajkunski klub" (procenjuje se da su "teški" po 26-28 miliona evra): prvi se obogatio pružajući usluge mladoj Tuđmanovoj vlasti u pretvaranju otpisanih dinara u nemačke marke u BiH, posle promene hrvatske valute, a drugi – inače pre rata pomoćni geodeta iz Velike Gorice kraj Zagreba – enormno se obogatio kad ga je Gojko Šušak postavio za direktora vojne firme "Alan", preko koje je išlo snabdevanje Hrvatske vojske i šverc oružja za njene potrebe u ratu.
To suđenje poslužilo je predsedniku Mesiću da javno potegne pitanje koje odavno interesuje domaću javnost – gde je nestao silan novac koji je hrvatska emigracija slala kao pomoć u osamostaljenju zemlje, i ko sada kontroliše brojne tajne bankovne račune u inostranstvu na koje je takav novac polagan i nikad nije vraćen u zemlju.
Prema ove godine sastavljenoj listi najbogatijih Hrvata (radi je zagrebački "Nacional"), gornji njen deo čine ljudi koji su do sadašnjeg bogatstva došli pretežno tako što su već imali dobru materijalnu podlogu, pa su je tokom rata u savezništvu s vrhuškom na vlasti uvećali, kao i direktori uspešnih firmi koji su tokom sprovedene privatizacije uspeli da preuzmu najveći deo njihovih akcija i tako im postali vlasnici. Ta priča je u okviru one spomenute o obustavljenoj reviziji privatizacije.
Zvanično danas najbogatiji Hrvat je Ivica Todorić, vlasnik prehrambeno-trgovačkog koncerna "Agrokor", preko kojeg i nekoliko preduzeća u Srbiji. Njegova imovina se procenjuje na oko 420 miliona evra. Sledi povratnik iz inostranstva (gde je bogatstvo stekao trgujući naftom) Enver Moralić sa oko 340 miliona evra, koji je uz ostalo kupio PPK "Kutjevo" sa onim čuvenim podrumom i 7.500 hektara zemlje, treći je predsednik uprave Adris grupe iz Rovinja (u kojoj je i Tvornica duhana) Ante Vlahović, koji je vlasnik 12,5 odsto akcija i "težak" oko 330 miliona evra, a četvrti Dubravko Grgić, vlasnik finansijskog koncerna "Agram", koji se procenjuje na 150 miliona evra.
Peti po bogatstvu sa oko 145 miliona evra je vlasnik najvećih hrvatskih mlekara Luka Rajić (do rata vozač dostavnog kamiona za mleko u zagrebačkom "Dukatu"), a šesti donedavni direktor TDR-a i drugi po jačini akcionar u Adris grupi Plinio Kukurin sa procenjenih 94 miliona evra. Sedmi je vlasnik hrvatskog "Dajnersa" Žarko Kraljević (92 miliona evra), sledi prodavac automobila Pavo Zubak sa 90 miliona evra, vlasnik trgovačkog lanca "Getro" Vjekoslav Gucić sa 80 miliona evra, a deseti je većinski vlasnik Nekse grupe iz Našica (cementare, ciglane i sl.) Ivan Ergović sa 79 miliona evra, itd.
Zanimljivo je da samo prva petorica najbogatijih prelaze vrednost imovine od 100 miliona evra, a još 13 njih preko 50 miliona evra, dok su svi ostali ispod toga. Među 50 najbogatijih, ali u donjoj polovini ove liste, jesu i takvi tajkuni poput spominjanih Zagorca i Petrača. Od aktuelnih hrvatskih ratnih generala tu je Ivan Čermak (sudi mu se u Hagu), do rata uvoznik klimatizacionih uređaja i instalater radijatora, kojem je početkom rata Vladimir Zagorac bio vozač. Vlasnik je firme "Tifon" i preko nje brojnih benzinskih pumpi uz autoputeve za Rijeku i Split, dvoraca u Zagorju, skupocene jahte itd, a procenjuje se na oko 45 miliona evra.
Među novobogatašima je i do rata nepoznati TV reditelj a sada general u penziji Slobodan Praljak (takođe mu se sudi u Hagu), koji je na volšeban način došao do vlasništva nekoliko fabrika u BiH, većeg dela rečne luke u Sisku i zagrebačkog "Kromosa" i izdavačkih firmi, bivši legionar a sada takođe general u penziji Ante Roso postao je vlasnik preduzeća za gradnju tunela, a dobro su se proteklim ratom okoristile i njihove kolege generali – predratni gostioničar i harmonikaš Đuro Dečak, do rata vozač u bjelovarskom PPK-u a tokom rata komandant Tuđmanove telesne garde Mikle Ćuk, itd.
[objavljeno: ]
.jpg)
