Izvor: Politika, 11.Avg.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je, zapravo, Nemcima podmetnuo „Velikog diktatora”
I posle 72 godine od prikazivanja Čaplinovog filma u okupiranom Valjevu, traje polemika kome pripadaju zasluge: Milivoju Petroviću ili Nikoli Radoševiću
Valjevo – Velika dela po pravilu prate veliki, ponekad i neobični događaji. Remek-delo svetske kinematografije „Veliki diktator” Čarlija Čaplina čudesno iskušenje imalo je u okupiranom Valjevu 15. maja 1942. godine. U prepunoj sali tadašnjeg bioskopa „Central” posetioci, koje su činili nemački vojnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i oficiri naoružani do zuba, čekali su projekciju filma „Koncert po želji”. Međutim, punih desetak minuta gledali su scene u kojima Čaplin izigrava njihovog vođu Adolfa Hitlera. Uz povike, psovke i nekoliko hitaca u platno film je prekinut uz negodovanje nasamarene nemačke publike.
Do današnjih dana ovaj događaj prepričava se u nekoliko verzija. Ključne dileme odnose se na to da li je film Nemcima podmetnut, kao i ko se kritične večeri nalazio u kabini za njegovo emitovanje.
Preminuli umetnički fotograf Nikola Radošević, u svom scenariju ovog događaja, sebe je stavio u ulogu glavnog junaka – šesnaestogodišnjeg mladića koji je pripadao jednoj od beogradskih ilegalnih grupa, zaljubljenika u Čaplinove filmove i aktera smrtno opasne ideje da filmske trake s „Velikim diktatorom” podmetne za prikazivanje Nemcima u okupiranom Valjevu. On navodi da je tokom prikazivanja filma sedeo u obližnjoj kafani da bi mogao da posmatra reakcije nemačke publike. Tada je identifikovan i uhapšen a nešto kasnije sproveden u nemački logor u kojem je čekao početak suđenja.
Zoran Petrović, mlađi sin Milivoja Petrovića, nedavno je iz Beograda došao u dopisništvo „Politike” u Valjevo, ogorčen zbog još jedne neistine u vezi sa ovim događajem i njegovim ocem. Ispričao nam je da je u dnevnim novinama pročitao da je na nedavno održanom festivalu na Paliću prikazan film „Great”, reditelja Andreasa Hena, u nemačkoj produkciji, i da u njemu naš mladi i talentovani glumac Miloš Biković igra istorijsku ličnost i kino-operatera Nikolu Radoševića, koji je 1942. Nemcima u valjevskom bioskopu pustio „Velikog diktatora”. Zbog te najnovije, „dopunjene” verzije, kaže, hteo je da pukne od besa.
Zoran Petrović s očevom slikom u zgradi bioskopa „Central” B. Novović
– Moj otac je još 1984. godine javno demantovao razne priče u vezi sa ovim događajem, a posebno onu koju je lansirao i sebi pripisao Nikola Radošević, kojeg on lično nije poznavao. Činjenica je da je film prikazan u trajanju od desetak minuta, da je moj otac bio kino-operater i da ga je, najverovatnije, streljanja po hitnom postupku spasao Kar Engel, vlasnik bioskopa „Central”. Kao svedok, događaj je podelio sa članovima svoje porodice, ali je priču ispričao i jednom vašem kolegi još pre 30 godina, što je objavljeno u časopisu „Novosti 8”. Naime, celokupna situacija bila je mnogo prozaičnija od one koja je prezentovana javnosti. Kako je čuo od vlasnika bioskopa, Nemci su sami nabavili film i to iz Grčke, i preskačući inače rigoroznu kontrolu, što je praksa kada im neko drugi donese filmske rolne, tako sami sebi podvalili. Čaplin, odnosno „Veliki diktator” naprosto je zalutao u Valjevo, jer su sva druga objašnjenja manjkava i neubedljiva. Radoševićeva skoro rekreativna priča kako su on i još dvojica ilegalaca olako izvršili zamenu filmova ne pije vodu, jer moj otac je u nekoliko navrata podsetio da je to vreme kada je došlo do raspada domaćih distributerskih kuća i da je ceo posao išao preko „Jugoistok filma”, gde su filmske rolne pristizale isključivo preko donosioca. Filmovi za nemačke vojnike bili su distribuirani preko feldkomandanture a postojala je čak i superkontrola – navodi Zoran Petrović, dodajući da je njegov otac, rođeni Valjevac i cenjeni kino-operater, pronašao još mnogo rupa u Radoševićevom scenariju navedenog događaja.
Jedna od njih bila je i ona da je Karl Engel lično došao na železničku stanicu u Valjevo da preuzme film, što je bilo nemoguće, jer je on sebe smatrao gospodinom i čovekom više rase, pa je poslove oko preuzimanja filmova obavljao Mirko Grković, drugi suvlasnik bioskopa. Nelogična je i priča da je tokom prikazivanja filma Radošević sedeo u kafani preko puta bioskopa „Central”, pio kabezu i čekao da vidi kakva će biti reakcija publike. S obzirom na to da su filmovi prikazivani posle policijskog časa, niko u to vreme nije mogao da bude na javnom mestu. Ulaznice za te predstave nisu se prodavale niti je u biletarnici bila Vera Petrović, rođena sestra kino-operatera Milivoja.
– Po mom sudu, događaj u bioskopu „Central” u Valjevu dobar je predložak za film. Ni ja ni moj stariji brat Mihajlo, koji je nastavio očev posao kino-operatera, nemamo ništa protiv nečije bujne mašte, ali u slučaju našeg oca učinjene su krupne materijalne greške, a s najnovijim filmom „Great” još jedna obmana javnosti. On se do svoje smrti, 1987. godine, nije hvalio da je učinio herojski čin, niti da je istorijska ličnost, dok drugi o tome javno i s ushićenjem govore. Svoje herojstvo pokazao je odlaskom iz bioskopa u partizane i tokom borbi za oslobođenje Beograda. Dok svako u navedenom događaju ne dobije svoje pravo mesto, mi se kao porodica nećemo smiriti, a „Veliki diktator” i dalje će se vrteti u valjevskom bioskopu.
Budo Novović
-----------------------------------------------------------
Diverzija bez zrna baruta
Nikola Radošević za list „Politika” o diverziji bez zrna baruta, kako je on nazivao događaj s Čaplinovim filmom, govorio je krajem 2011. godine. Ispričao je da je kao pripadnik ilegalne otporaške grupe „Plava pantljika” prilikom rada u jednom magacinu ispod Kalemegdana u Beogradu, ne verujući svojim očima, primetio među nekoliko filmskih rolni i jednu na kojoj je pisalo: Č. Čaplin „Veliki diktator”. Odmah mu je sinula ideja da je to prilika da se nasamare Nemci, o čemu je obavestio svoje drugare Mileta Slobodu i Ljubišu Gudovića. Procenili su da film treba kamuflirati prelepljivanjem nalepnice s drugim nazivom i autorima i uputiti u neki grad u provinciji. Pošto mu je deda bio iz Valjeva, rolnu su ubacili u poštanski vagon za ovaj grad a, za svaki slučaj, i on je pošao u pratnji da bi video reakcije nemačkih oficira i vojnika. Tokom ove priče nijednom nije kazao da je on bio u ulozi kino-operatera koji je kritične večeri pustio „Velikog diktatora”. U filmu nemačke produkcije „Great” on je označen kao ta ličnost, zbog čega porodica Milivoja Petrovića tako nešto odbacuje i osuđuje kao težak falsifikat.
objavljeno: 12.08.2014
