Izvor: Politika, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ugasio svetlo
Kako misle i rade efektivni ljudi (5): empatičko slušanje, s namerom da razumemo, a ne da repliciramo, peta je navika efektivnih ljudi – gledaj prvo da shvatiš, a potom da i tebe razumeju
To da smo brzopotezni na rečima kada se povede razgovor o tome ko je u pravu, to da laka srca jedni druge prekidamo i upadamo u reč, vređamo se i namerno provociramo ne bismo li oponenta nekako skrenuli s puta, odavno je rasprostranjen manir. Teško je zamisliti TV duel u Srbiji a da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nema upravo ova slika pred očima; gosti u studiju pričaju uglas (i još: nadvikuju se), a argumenti se povlače i pred bezobzirnošću samog voditelja koji još više potpiruje razdor i prednjači u nadvikivanju. Tako sve i dalje liči na dobro poznatu metaforu Srbije kao kafane na drumu i večitog pitanja "ko je ugasio svetlo".
Nikome tu nije lako, ni učesnicima, ni voditelju, a ponajmanje gledaocima kojima se ovo, neverovatno, prodaje kao vid zabavnog programa. Nema veze što je tema, možda, izgradnja opere, a ne Haški tribunal – dok traje opšta graja, u stvari niko ne snosi odgovornost za izrečeno.
– Meni lično je najteže bilo da prihvatim petu naviku; kada sam umoran i kada već znam da sam u pravu, u stvari ni ne želim da slušam. Može da se desi i da se pretvaram da slušam, naročito kada i sam snosim deo krivice za ono o čemu je reč – e, tada slušam s namerom da repliciram, a ne da razumem – kaže Stiven Kavi, autor novog koda.
Najčešće greške su: ignorisati, pretvarati se da slušamo, ili slušati selektivno, opažajući samo delove komunikacije.
Pažljivo slušati, kako god na prvi pogled zvučalo, i dalje je samo niži stepen umeća komunikacije: to što obraćamo pažnju na reči i njihov smisao još nije dovoljno dobro – potrebno je slušati sa empatijom, razumejući i saživljavajući se, tako da zapravo osetite kako je biti u njegovoj koži.
– Efektivni ljudi slušaju da bi razumeli, neefektivni da bi odgovorili. Više od svega važno je prvo saslušati pa tek onda tražiti da i vas razumeju. Umeće slušanja je i put do prodaje proizvoda: tek kada znate koje su potrebe, možete da iskrojite sopstvenu ponudu. Ili, drugim rečima: pre nego što propišete recept (ponudu, proizvod, savet, rešenje), prvo se potrudite da "postavite dijagnozu" – kaže profesor Danilo Golijanin, direktor Frenklin Kavi Srbija (www.franklincovey.co.yu).
Ova navika je u samom centru našeg kruga uticaja, i rezultati se vide odmah.
– Kada sam primenio petu naviku, to da prvo treba da razumeš druge pa tek onda da tražiš da tebe razumeju, to je donelo fascinantnu moć. Ništa ne radiš fizički, nije teško, samo slušaš (!) i napreduješ. Dok se za prve tri navike treba svakodnevno angažovati, peta navika, kad se savlada, nosi se ceo život – kaže Slobodan Vučićević, kome je investicija od 10 dolara donela 10 miliona dolara.
Sedam navika predstavljaju novi sistem sporazumevanja, iako je stvarno novih reči ili fraza neznatno malo. Ovaj novi oblik komunikacije postaje i novi kod: kada upitate nekoga "da li je to reaktivno ili proaktivno", "da li je to sinergija ili polovično rešenje (kompromis)", "da li je to pobeda-poraz opcija ili je rešenje na obostranu dobrobit", u stvari koristite jednu veoma specifičnu šifru, novi način da se sa malo reči kaže mnogo. Uštedeli ste vreme, pospešili i produbili razumevanje suštine, olakšali saradnju i time ubrzali procese rada i uvećali produktivnost. Pozitivne rezultate vrlo brzo dobijete.
Ali treba ostati dosledan, i uporan.
– Navike su jednostavne za razumevanje, ali nije ih lako stalno praktikovati. Video sam kako se čitave kulture transformišu: posvetiti se životu baziranom na ispravnim principima, biti istinski međuzavisan, zahteva mnogo mentalne i emotivne nezavisnosti. Ono što se uobičajeno zove međuzavisnost je i šićardžijska računica: podrazumevani obrazac je takav da i računamo na slabosti, a ne na snage, prosto očekujemo (!) da ljudi postupaju i govore suprotno od onoga što misle – dodaje autor "Sedam navika efektivnih ljudi".
Oni koji misle da su reči samo manje ili više korektno skrojena odela za misli, neka se probude: jezik je i nastao iz potrebe da na svetlost dana iznesemo primedbe i predloge, misli i osećanja. Najvažnija veština na svetu stara je koliko i čovečanstvo i uslov je za normalan život.
Hrabar je onaj ko je spreman da izrazi misli i osećanja. To, sa sposobnošću da se dobrovoljno i s poštovanjem sasluša drugi čini temelj efektivne komunikacije. Popalimo sva ta svetla.
Jelena Jovanović
[objavljeno: 08.02.2007.]
