Izvor: Blic, 31.Dec.2013, 18:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ugasio svetlo: Domaća kulturna scena u 2013.
Godinu su obeležili Milanski edikt, smene direktora i ministra, otvaranje muzeja, skandali....
Megalomanski projekat proslave 17 vekova od Milanskog edikta jedan je od događaja koji je obeležio 2013, ali srpska kultura neće na duže staze imati velike koristi od toga.
Sa druge strane, javnost se bavila smenom u Ministarstvu kulture. Bratislava Petkovića iz SNS, za čijeg mandata su se dešavali mnogi skandali, zamenio je direktor Filharmonije Ivan Tasovac.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Kraj godine obeležili su neuspešni konkursi u ustanovama kulture čiji je osnivač republika i smene direktora koje je sproveo Privremeni organ grada Beograda. Godinu su obeležili i “Krugovi“, neki obnovljeni muzeji, ali oni najveći, na sramotu svih nas, i dalje su u fazi rekonstrukcije.
KNJIŽEVNOST
Piše: Vesna Trijić
Trgovina
Minula godina bila je jedna od najmanje izdašnih za srpsku književnost od početka veka. Dok je jubilej Crnjanskog obeležila politička napetost radi koje se (ej!) išlo i do poricanja umetničke vrednosti njegovog dela, proučavala su ga dva, možda tri čoveka; Njegoševu godišnjicu ne smem ni da spomenem da ne izazovem neki internacionalni ili, gore, interdisciplinarni kuršlus. Galamdžije su, po običaju, bile u prvom planu: ne znam da li ste čuli, ali krimići i horori izbaviće književnost iz hude tamnice u kojoj je ona (gle, odvajkada!) bila jezičko umetničko delo, što autori dotičnih smatraju dosadnim (!) i nije ih zato sramota; ne znam ni da li ste obavešteni, ali postoji nešto što se naziva vojvođanskom književnošću, očekujem dogodine pojavu bar još jedne, na primer - voždovačke! Tja... Ne kažem da budalaština može da ugrozi književne vrednosti, ali može da ih gurne u drugi plan; kažem da u srpskoj književnosti malo ko zna šta mu je posao i gde mu je mesto, da se ono što se u daljoj prošlosti nazivalo poetikom, a u bližoj ideologijom danas svelo na trgovinu. I ne, to nije neizbežno, to je slobodan izbor svakog pisca i književnog kritičara pojedinačno.
DOGAĐAJ GODINE: Goran Gocić, Tai
PROMAŠAJ GODINE: Mileta Prodanović, Arkadija
LIKOVNA SCENA
Piše: Milena Marjanović
Iskoraci u ćorsokaku
Muzeji postaju mesta spektakla, baš u intervjuu “Blicu” predvideo je vodeći teoretičar umetnosti Akile Bonito Oliva. U tom smislu, već par godina kod nas vodi Muzej istorije Jugoslavije: 86.000 posetilaca u 2013, najviše na izložbi poklona Josipu Brozu (20.548) i „Dobar dizajn“ (plod saradnje s Muzejom za umjetnost i obrt, Zagreb i Muzejom za arhitekturu i dizajn, Ljubljana)- Opravdanje što projekti naših umetničkih muzeja ne mogu da dobace rezultatima ovakvih popularnih projekata je znano: gde? Ignorancija naše vlasti, uz malodušnost kulturnih poslenika, otvorila je put susedu da u regionu predvodi evropskim vrednostima. Da bi odredio nivo kome teži, MSU Zagreb, otvoren 2009. na ulasku Hrvatske u EU, priredio je izložbu Pikasovih dela o kojoj Beograd može samo da mašta, iako je jednu (grafika) prvi organizovao još 1967. nakon što je prvi u eks-Ju podigao Muzej savremene. Naš MSU je zatvoren, istraživačke izložbe su retke, a međunarodne - pusti snovi. Iskorak iz ćorsokaka je izložba grupe “Zograf” (u Legatu Čolaković, do 14. januara), muzejskog savetnika Žane Gvozdenović. Istražujući opus zografovaca, preglednom i inovativnom postavkom kustoskinja je bacila novo svetlo na našu istorijsku avangardu, istakavši evropske domete umetnika koje uvažavanje tradicije nije ometalo u modernosti.
POZORIŠTE
Piše: Željko Jovanović
Dve hiljade trinaesta
Najveći pozorišni događaj u Beogradu i Srbiji i dalje je Bitef. Ako ni zbog čega drugog, zato što toliko traje. Najveći je čak i kad je godinama unazad više izlog nego mesto gde se mogu uočiti nove tendencije.
Istovremeno jedan, ne više tako novi festival, koji predano vodi i kreira Aja Jung, lagano se podiže sve više. Beogradski festival igre već deset godina prodire u svet po dubini, slično Bitefu u vreme slavne prošlosti.
Kao druga očigledna stvar jeste ozbiljna besparica koja trese beogradska pozorišta dok u unutrašnjosti (Kruševac, Zrenjanin, Kragujevac) izgleda nije tako.
Kao svetle tačke u neveseloj realnosti pozorišta jesu Subotičko pozorište sa svojim nadahnutim i angažovanim rediteljem Urbanom Andrašem, Srpsko narodno pozorište Novi Sad, koje izvodi značajne predstve u svojoj istoriji (Galeb), Jugoslovensko dramsko se drži u sedlu (“Otelo”, “Gospođica”), Bitef teatar takođe, Atelje se okrenuo slavnoj prošlosti dok Beogradsko dramsko i, naročito Zvezdara teatar broje dane.
Najneobičniji događaj u kulturi uopšte, ne samo u pozorištu, ove godine jeste nastojanje ministra kuture da u naš život vrati radničku kontrolu u izvornom obliku. Njegova ideja da se o izboru direktora narodnih ustanova kulture, pozorišta, muzeja, biblioteka izjašnjavaju zaposleni najviše je obradovala seni Edvarda Kardelja. Šta će ta “novina” doneti, tek ćemo videti.
FILM
Piše: Milan Vlajčić
Kobno zaostajanje
Ista meta, sve veće odstojanje! U zamašnom nizu godina srpski film nije dobio mesto u glavnim programima Kana, Berlina, Venecije. No, to nije najbitnije jer uvek ima neki od preostalih hiljadu festivala na kojem padne neka nagrada ili plaketa, a onda u našim medijima to gromoglasno odjekne kao nasušna hladna obloga. Stvarnost je neumoljiva: izgubili smo prednost u regionu, bosanski autori (Tanović, Žbanić), mađarski (Tar, Fligauf, Sas), rumunski (Puju, Mundžiju, Neker) staju uz bok turskim velikanima (Džejlan, Kaplanoglu), iranskim i korejskim (Kim Ki-Duk, Park Čan Vuk), a od naših poslednjih godina samo su “Parada” S. Dragojevića i “Krugovi” (S. Golubovića) dobili dostojan odjek u svetu.
Ostalo je u zoni od osrednjeg do beznačajnog, čak i kad se uzmu u obzir neka poznata imena koja žive u senci sopstvene fame. Holivudski filmovi predvode trku u ovladavanju novim digitalnim tehnologijama (veće od života), a o njima se u nas najčešće govori jezikom iz mračnih totalitarnih režima (proizvodnja đubreta, ni manje ni više). Provincija guta nove žrtve.
Događaj godine: Festival autorskog filma, kao izvanredan presek autorskih dometa, na kome nije bilo mesta ni za jedan naš film.
Promašaj godine: Sudbina zamandaljenih beogradskih bioskopa (14), koji su od 2006 . prepušteni truljenju, jer prestonica ne zna šta da radi sa njima.
Najčitanije SADA:
