Izvor: Politika, 12.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je ubio majora Keninga
Niš – U borbama za oslobođenje Lebana od 9. do 12. novembra 1941. godine ubijen je nemački major za koga se dugo verovalo da je Pol Kening (neki pišu i Kenig), komandant ozloglašenog bataljona koji je streljao kragujevačke đake i rodoljube 1941. godine. Zaslugu za njegovo ubistvo sebi je pripisalo nekoliko partizanskih boraca. Istoričari, međutim, kažu da u bici 11. novembra kod lebanskog sela Konjino nije ubijen Kening, već drugi nemački komandant. Među onima koji smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Kening nije ni učestvovao u toj bici je i poznati istoričar Dušan Plenča prema čijim saznanjima je on posle rata živeo u Americi gde je unapređen u čin pukovnika.
Verujući da je na tom mestu ubijen Kening, Lebančani su 1950. godine podigli spomenik na kojem je bilo uklesano i njegovo ime. Međutim, istoričar i publicista Nikola P. Ilić je 1986. godine objavio monografiju "Jablanički NOP odred" u kojoj tvrdi da tu nije poginuo Kening, kako se pogrešno verovalo, već major Rener. Nakon toga, Lebančani su 1990. godine srušili stari i podigli novi spomenik.
Vranjanac Dragoljub Stojanović Čiča celog života je tvrdio da je on lično ubio majora Keninga, a to je podrobno ispričao u dva nastavka feljtona u "Slobodnoj reči" 1963. godine.
– Na pedesetak metara od vodeničnog jaza kraj gomile stajskog đubriva ležao je nemački oficir. Sećam se kao da je juče bilo kako Nemac puši na muštiklu. Komandant Manojlović je potrčao prema njemu da ga uhvati živog. Tog trenutka Nemac je dohvatio "valter" i podigao cev prema partizanskom komandantu. Uperio sam puškomitraljez prema njemu i povukao obarač. Sasuo sam čitav rafal u njega, ne znajući koga sam ubio.
Nakon što je ubio Nemca, Dragoljub Stojanović Čiča mu je skinuo "veoma lepe cipele" i obuo ih. (Kasnije ih je menjao za manje, jer su mu bile velike.) Iz njegovih dokumenata je, piše, saznao da je to bio major Kening.
Osim Stojanovića, slavu da je ubio Keninga sebi je u "Novostima" pripisivao i Vuk Stanojević iz pustorečkog sela Lapotinca. Branislav Kovačević, zvani Žika Mornar, takođe je tvrdio da je Kening stradao od njegovog metka.
U izjavi za "Politiku", istoričar Nikola P. Ilić ne spori da je Dragoljub Stojanović Čiča učestvovao u pomenutoj borbi, ali je po njemu potpuno izvesno da je tada ubijen major Rener, a ubio ga je komandant Jablaničkog odreda Miloš Manojlović. Naime, u posleratnim člancima, istoriografiji i knjigama pogrešno je pisano da je ovde poginuo major Kening. Međutim, sedamdesetih godina prošlog veka, Vojnoistorijski institut iz Beograda otkupio je deo zaplenjene nemačke arhive od Nacionalnog arhiva Vašingtona u kojoj je nađen i izveštaj o pomenutoj borbi. U njemu doslovce piše: "U borbi kod Lebana 11. novembra 1941. godine ubijen je krajskomandant Leskovca major Rener, s još jednim podoficirom Vojne policije koji ga je pratio na izviđanju zemljišta kod Lebana".
Istoričari smatraju da je do ove zabune moglo da dođe na osnovu dokumenata nađenih kod ubijenog komandanta. Tvrdi se, mada nije dokazano, da je kod Renera nađena tabakera koju mu je Kening poklonio.
Ovih dana javili su se potomci Miloša Manojlovića koji tvrde da je, ipak, on ubio Keninga. Novinar iz Bojnika Zlatko Long, sin Miloševe bratanice, opisuje za "Politiku" kako se to desilo: – Nemac je bio zagledan u vojne karte, kada ga je Miloš spazio i pripucao na njega, a zatim se razvila borba. Milija Radovanović, politički komesar Odreda, napisao je o tome iscrpan izveštaj u "Našoj reči" od 7. jula 1945. godine. O tome je pisao i Boško Krstić, učesnik NOB-a, a ispevana je i pesma.
Miloš Manojlović nije imao dece. U Nišu živi njegov bratanac Milan Manojlović koga je Miloš nameravao da usini. I Milan smatra da je Miloš ubio Keninga, ali je to, kaže, prikrivano iz ko zna kog razloga. Za "Politiku" priča kako je Miloš to detaljno opisivao u kući u Dobroj Vodi: – Imao sam deset godina i svega se sećam. Miloš je pričao kako je u toku borbe prešao Jablanicu i došao sa strane Nemcima, koji su se u tom momentu povukli zbog magle, a nisu primetili da je njihov komandant Kening ostao sam. Bio je pored stajskog đubreta zagledan u karte. Dva komandanta, nemački i partizanski, zapucali su jedan na drugoga. Kening je pucao i stalno pištaljkom dozivao pomoć. Sećam se Miloševih reči kao da sada priča kako se Kening izdužio pored đubreta. Miloš mu je oduzeo automat, beli durbin, automatsku pušku za rakete koju sam ja sačuvao, dokumenta i svežanj ključeva. Imao je toliko ključeva da se Miloš čudio šta je on toliko zaključavao. U porodičnoj kući u Dobroj Vodi čuvan je automat koji je Miloš uzeo od Keninga i ja sam pucao iz njega. Pedesetih godina, moj brat od ujaka Radivoje Žugić iz Gajtana uzeo je automat od moje majke i nikad ga više nije vratio. Pucao je pijan po Gajtanu, pa mu ga je milicija oduzela i ne znam gde je sada – ispričao nam je Milan.
Miloš Manojlović rođen je 1. septembra 1914. godine u selu Dobra Voda kod Bojnika. Završio je podoficirsku školu Kraljevine Jugoslavije i tako dočekao rat. Bio je komandant NOP odreda, prve partizanske jedinice na jugu Srbije, a kad je formiran Jablanički odred postavljen je za njegovog komandanta. Završio je Vorošilovu vojnu akademiju u Moskvi 1946/47. godine. Uhapšen je 12. marta 1951. godine dok je bio na dužnosti načelnika Operativne uprave Generalštaba JNA, pod optužbom da je hteo da ubije vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Sproveden je na Goli otok. Osuđen je na smrt, ali mu je kazna preinačena u dvadeset godina zatvora. Prema zvaničnoj verziji, umro je na Svetom Grguru 1951. godine od dizenterije, a prema nekim svedočenjima, ubijen je odmah nakon što je doveden na Sveti Grgur.
[objavljeno: ]
