Izvor: Press, 11.Feb.2013, 15:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je to rekao da je kup obezvređen!
A da je nešto moglo da se uradi moglo je. Ako požar ne može da se ugasi, onda može barem da se iskontroliše. Na primer, nije postojao nijedan razlog zbog kojeg termini odigravanja mečeva kupa nisu mogli da budu pomereni malo ranije. Jedno od pitanja je zašto je odlučeno da finale mora da bude igrano od 21 sat (uz RTS, koja je zakupila samo finalni meč, samo je jedna sportska stanica imala pravo prenosa kupa). U ostalim prvenstvima, uzimajući u obzir sve okolnosti i rivale na parketu, svaka utakmica ovakvog tipa proglašava se onom čuvenom - visokog rizika i takav duel se zakazuje u popodnevnim ili poslepopodnevnim terminima, bez obzira na insistiranje vlasnika TV stanica i njihove "prajm-tajm" želje. Onda, jeftine karte i činjenica da su u dvoranu navijači puštani sve do trenutka kada nisu počeli da sede jedni drugima na glavi, nije nešto što je ličilo na ozbiljnu pripremu organizatora (KSS) i nastojanju da se stvori minimum bezbednosti na tribina. Naprotiv. Dalje, ni "brigada" 20-ak žandara nije ulivala poverenje da može da sprovede red i mir ukoliko do dođe do raspirivanja stasti ili većeg ludila. To je samo mali deo stvari koje su mogle da budu odrađene (nećemo sad pominjati da do ovoga ne bi ni dolazilo da se vinovnici nereda, po slovu zakona, drakonski kažnjavaju u prav(n)im državama) pred ovaj duel ako već država drugačije ne može da se obračuna sa huliganima koji već godinama dovode u pitanje bezbednost na tribinama, što košarkaškim, što fudbalskim, i kao taoce drže ostatak Srbije.
Očas posla je tako u nedelju uveče obezvređeni kup, zahvaljujući samo i isključivo samo navijačima naša dva najveća kluba, Crvene zvezde ili već šta, i Partizana, dobio na važnosti. Jer, pobogu, zbog koga se lopta probacuje kroz obruč ako ne zbog navijača. Bez problema su simpatizeri "crveno i crno-belih" u krcatoj kragujevačkoj dvorani "Jezero" doveli finale kupa do usijanja, ali je "jedna dimna bomba viška", lomljava stolica, pesničenja na tribinima, ipak učinila da finale bude prekinuto u 26. minutu i danas nastavljeno u "grobnoj tišini" koju će samo povremeno prekidati škripa patika po parketu ili "cepanje mrežice".
Upravo je "grobna tišina" odlična metafora posle svega što smo videli u Kragujevcu gde je domaća košarka, na čelu ožalošćene povorke, krenula na "svoj poslednji ispraćaj". Ali baš u takvoj "grobnoj tišini", bez praznih priča i izlizanih floskula preko javnih glasila, odgovorni u ovoj državi treba da preduzmu ozbiljne korake da ovo ludilo jednom prestane. Jer, sva opravdanja su odavno ispucana ... ratovi, nemaština i beda, loše stanje u državi, jednostavno ne mogu više biti opravdanja za sve anomalije u društvu.
Odavno smo svedoci da priče tipa, potrebna je odgovornost svakog pojedinca kako bi ovo društvo krenulo napred "ne piju vodu" i činjenica je da smo jedan od retkih naroda na ovoj planeti gde velika većina stanovništva na vrline gleda kao na nešto loše dok se mane (ne)svesno predstavljaju kao osnovno životno načelo kojeg treba da se pridržavaš ako želiš da uspeš "u životu".
Možda mi, pogrešno, samo verujemo da možemo da postanemo bolji, možda nam spasa kao narodu i nema a to potvrđuje i današnje saopštenje KK crvena zvezda koja za incidente okrivljuje savez, koji prema njihovom mišljenju nije učinio ništa da se incident predupredi i spreči. Pored toga, "crveno-beli" tvrde da su sinoćnji incidenti bili vešto iscenirani, spominju se tu i osmišljene provakacije Duleta Vujoševića, da su sve započeli navijači Partizana kada su na tribinu ubacili jednog simpatizera "crveno-belih" i počeli da ga tuku ...Sa druge strane iz saveza poručuju da oni ne mogu da se izbore sa huliganizmom, da su zakazali i država i porodica, kao i da su "nemiri u Kragujevcu" posledica "ratova i bede"! Posle novog "deža vi" od strane ljudi koji odlučuju o svemu, pa i našim sudbinama, mi, obični, "mali" ljudi se i dalje pitamo - a gde je razum?
I još nešto ... posle najnovijih dešavanja gospodin Komesar završnog turnira Kupa, inače čovek koji se svojevrememo kao prvi čovek Saveza (upokojenog KS SCG) svojski, ali nažalost neuspešno, "trudio" da vrati srpsku košarku na pravi put, Predrag Bojić, izađe u javnost sa rečima da "ovakav scenario kao da nekome odgovara". Ništa novo, jel da? Idemo, teorija zavere ... Oprobani srpski recept čiji sadržaj redovno gutamo sa slašću, bez da zastanemo iako smo svesni činjenice da nas nešto ipak grebe u grlu. Prebacivanje krivice na tamo nekog "izdajnika" (zvuči poznato zar ne, prim.aut.) sve dok se cela situacija ne gurne dovoljno duboko pod tepih, sve do zaborava i novog, sličnog brukanja pred svetom i samim sobom ...
A to što su ljubitelji košarke posle dugo, dugo vremena, sinoć, sve do inkriminisanog detalja, bili u prilici da prisustvuju jednom zaista kvalitetnom meču i uživaju u majstorijama Igora Rakočevića, preciznim šutevima Savovića i Simonovića, prodorima fenomenalnog Lea Vestermana, izuzetno pod košem raspoloženog Gagića i inspirisanog Drua Gordona, to što su igrači oba tima ostavili po strani višedecenijski rivalitet i međusobnu "mržnju", što su pokazali da mogu da budu pravi sportski prijatelji, pa tek onda rivali na terenu ... to nikoga ne zanima. A upravo je to taj srpski usud, jer naši geni, ili ti "usađena bolest", momentalno dovode do toga da sada "otvorenih usta i razrogačenih očiju" sa nestpljenjem čekamo šta će Nebojša Čović reći (ili ti opsovati) Dušku Vujoševiću ili obrnuto, zašto je načelnik kragujevačke policije zavodio red u dvorani u dresu "Delija", otkud navijač Zvezde na delu tribina gde su bili "grobari", pa da obostrana mržnja i "šarada" počnu ... Sjajan beše i onaj naziv pesme našeg repera - Srbija, kuća na promaji ... jer, tu se najbolje snalazimo ...
Đorđe Popović (urednik Sporta na www.pressonline.rs)
