Izvor: BKTV News, 09.Maj.2012, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je siromašniji?
Dojučerašnji predsednik države je otvori drugi krug izborne kampanje ponudom da se ispita njegovo bogatstvo. Kaže – ono je samo u knjigama koje mu je ostavio ostac ili sam kupio. Teško je poverovati da je prva asocijacija – „jadan naš predsednik osam godina se muči sa malom platom“. Naprotiv, zar smo odista dodirnuli dno kada ni predsednik nema para.
Varaju se njegovi marketinški stratezi da će to ganuti Srbiju u kojoj je preko 700.000 ljudi ispod granice minimuma egzistencije. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Ili da će u milion nezaposlenih naći svoje sutrašnje glasače, kada i posle osam godina vladavine tvrdi da su mu veći protivnici „mangupi u sopstvenim redovima“ nego Toma Nikolić!
Sličan problem ima sa svojim stratezima i njegov protivkandidat. Neko bi u njegovo ime da organizuje „turističku turu obilaska nekretnina ljudi na dosadašnjoj vlasti“? Nije nezanimljivo.
Ali, Evropska unija od Srbije, a to znači i od budućeg predsednika, traži da se izvrši ozbiljna revizija privatizacije 24 kompanija. Među njima je i Mobtel, koji čak i nije bio privatizovan, jer je osnovan sa većinskim privatnim kapitalo. Otet je na način moguć samo u zemlji u kojoj vlada organizovani kriminal u samoj vlasti.
Evropa i dalje ne prestaje da traži i reviziju reforma sudstva. Hiljadu sudija, školovanih i sa iskustvom, ostaviti bez posla je zločin prema onom što je društvo u njih investiralo. A to se obično čini kada je potrebno dovesti „poslušnike“ a ne nezavisne, profesionalne i moralno čiste sudije. Nemoguće je da ih je bilo baš hiljadu takvih. I da ovi sada u samom vrhu sudstva ne žmure na očigledna kršenja ustavnih prava ili ne primenju ustavne odredbe.
Srbija ima šanse i da sam nešto učini za sebe. Ali, problem opet nije u tvrdnji bivšeg šefa države da oni koji su pobedili na parlamentarnim izborima „nemaju stručnjake“. Problem je u tome – ko od stvarnih stručnjaka može da dopre do javnosti.
Koalicija koja je dobila parlamentarne izbore je još tokom kampanje organizovala u Beogradu skup preduzetnika i industrijalaca. Na njemu je čovek koji se bavi finansijskim naukama izneo podatak da u samo četiri najveća grada u Srbiji dva odsto satnovnika u ovom trenutku raspolaže sa preko 70 milijardi evra bogatstva. I predlaže da te ljude vlast privoli da samo 10 odsto svog bogatstva akcionarski ulože u razvojnu banku Srbije. To je zapravo ravno sumi koliko nas je sadašnja garnitura na vlasti zadužila samo u vreme svog gazdovanja Srbijom.
Običan građanin je zbunjen – zar se borba za glasova vodi kroz dokazivanja siromaštva, a ne kako da svi zajedno počenemo da živimo makar onoliko dobro kao i oni koji nas okružuju i koji su vekovima bili siromašniji od nas?
Učinili su to eksperti koji su uništili srpsku industriju verujući da će ubijanjem poverioca – četiri nacionalne banke - osloboditi dužnike duga. To je bio njihov stručni kapacitet. Dugovi su, naravno, ostali. Banke su samo obrtala kapital svojih akcionara, države ili pozajmljen u svetu.
Dakle, samo teranjem u stečaj četiri banke, koji nije okončan ni posle decenije, tadašnjih 56,9 odsto industrijskih radnika Srbije izbačeno je na ulice! Eksperti, koji su to odradili, više se ne žale na siromaštvo. Niti jedan spava sa suprugom na pocepanom kauču, niti drugi u prolaznoj sobi svoje tetke.
U zamenu za nacionalne i domaće privatne banke, doveli su strane koje su samo u prošloj godini ostvarile profit da 35 milijardi dinara, dok je dug građana porastao za dvostruku više. Nije reč samo o kursu. Dinar je opao tek za sedam odsto, pa je nemoguće da je on jedini krivac što su zaduženja građana udvostručena.
Skoro da čovek poveruje i prognozu da će do kraja kampanje ponovo duž autoputa kroz Beograd da osvane grafit – „I bravar je bio bolji“!
Njemu niko nije tražio diplomu, zar ne?!
Mirko Stamenković
Tweet
