Izvor: Politika, 08.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je sakrio izveštaj o poskupljenjima
Zašto je izveštaj Radne grupe, koju je osnovala prethodna vlada, u kome se navodi da je u decembru prošle godine rast cena samo u Bugarskoj bio veći nego u našoj zemlji, gurnut pod tepih
Rast cena hrane u Srbiji je prošle godine uz Bugarsku bio najveći u Evropi, pokazalo je istraživanje Radne grupe za cene koju je pre tačno godinu dana formirala Vlada Srbije, reagujući na talas poskupljenja životnih namirnica. Prosečne trgovačke marže, piše u tom izveštaju do koga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je došla „Politika”, kreću se od šest do 30 odsto.
Ovaj izveštaj nikada nije predstavljen široj javnosti iako je Radna grupa formirana sa ciljem da odgovori na pitanje zašto cene nekontrolisano rastu. Koordinator Radne grupe bio je tadašnji vicepremijer Božidar Đelić, njen šef je bio predstavnik ministarstava trgovine Dragan Penezić, a učestvovali su i predstavnici poljoprivrede, i finansija.
Po rečima Predraga Bubala, tadašnjeg ministra trgovine, u trenutku nastanka izveštaja Radne grupe zahuktavala se i predizborna kampanja zbog čega je on stavljen u drugi plan.
– Nije se našlo ništa interesantno u tom izveštaju. To morate da pitate Đelića. Ne možete od svega da napravite aferu. Na neke proizvode marže su bile velike, ali su na nekima bile i negativne. To ništa ne govori. Nisam kompetentan da pričam o tome i ne razmišljam o tome – rekao je za naš list Predrag Bubalo.
Na pitanje zašto misli da javnosti nije zanimljivo to što je marža na hleb u tom trenutku činila četvrtinu cene, naš sagovornik odgovara:
– Takva informacija zahteva analizu. Sam broj ništa ne znači dok se on ne uporedi sa regionom ili sa maržama u prethodnom periodu – uveren je on.
Da podsetimo, zadatak Radne grupe bio je da analizira tržište maloprodaje zbog stanja cena, marže i rabata i da nadležnom vladinom odboru dostavlja izveštaj o radu na 60, a vladi najmanje na 90 dana. Analiza je obuhvatila 19 proizvoda, koji čine četvrtinu potrošačke korpe, deset maloprodajnih lanaca sa 37,4 odsto učešća u prometu, 40 proizvođača i odnosila se na teritoriju Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Skeniranje cena obavila je Tržišta inspekcija.
Prema tom istraživanju, samo u Beogradu u decembru prošle godine prosečna marža na hleb iznosila je 24,3, kiselu vodu „knjaz Miloš” 25,8, na čokoladu „Soko Š tark” 25,9, na mleko 17,3, a mesne prerađevine 27,1 odsto. Kada je reč o maksimalnim iznosima, ubedljivo su prednjačili mesni proizvodi. Tako se u glavnom gradu juneće meso bez kostiju prodavalo i sa maržom od 48,5 odsto, viršle sa 39,5, a čajna kobasica sa 38 odsto marže. Ovakav odnos, objašnjava se u izveštaju, rezultat je jake pozicije prerađivača u odnosu na stočare. Za samo četiri godine meso i prerađevine poskupeli su između 60 i 90 odsto. Iako je cena hleba u Srbiji ispod nivoa u regionu, istraživači su uočili da su marže na ovu namirnicu visoke.
– To je rezultat odobrenih rabata od 20 odsto, što je posledica jake pozicije velikih trgovaca – navodi se u ovom dokumentu.
Kako je ovaj izveštaj u kome su stručnjaci nekoliko ministarstava mesecima skenirali cene na malo, došli do ovako zabrinjavajućih podataka, naprasno gurnut pod tepih, pokušali smo juče da saznamo. Oni koji su učestvovali u njegovom pisanju i mesecima javnosti obećavali da će rezultati izaći na videlo, ograđivali su se od ovog dokumenta.
Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević, koji je u to vreme bio ministar poljoprivrede, izjavio je juče da je Radnoj grupi za praćenje cena istekao mandat i da je ta priča sada deplasirana.
On je novinarima na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o zaštiti konkurencije rekao da sadašnja vlada još nije formirala takvu grupu i istakao da se on zalaže za njeno osnivanje.
Kako je rekao, bivša grupa je napravila izveštaj o cenama, ali se one odnose na 2007. godinu, tako da je sada „deplasirano komentarisati nešto što se odnosi na period kada je mnogo štošta bilo drugačije”.
– Javnost treba da bude upoznata sa tim izveštajem, ali je mnogo potrebnije da komisija koja će se baviti cenama, ali i životnim standardom, počne da radi – rekao je ministar.
Božidar Đelić, u oba mandata potpredsednik vlade, koji je takođe prisustvovao javnoj raspravi o nacrtu zakona o zaštiti konkurencije, juče novinarima nije pružio priliku ni da postave pitanje. Pokušali smo tokom dana da dobijemo njegov komentar, ali se Đelić nije javljao. Božidar Đelić je inače prvi javnosti (na konferenciji za novinare) obećao formiranje ovakvog tela i njime je koordinirao. Novinarima je poznato da se odgovornost kasnije prebacivala sa ministarstva na ministarstvo i da je bilo vrlo teško saznati do kojih saznanja je stigla Radna grupa.
Ni kada je javnost pod pritiskom poskupljenja zahtevala odgovore, gotov izveštaj nije video svetlo dana. Umesto toga, u januaru ove godine objavljeno je šturo saopštenje u kome se samo konstatuje da su vicepremijer Đelić, ministar poljoprivrede Milosavljević, kao i predstavnici ministarstva finansija i trgovine i usluga bili na sastanku sa najvećim proizvođačima i trgovcima prehrambenih proizvoda. Predrag Bubalo tvrdi da on nije prisustvovao tom sastanku i da ne zna detalje.
Đelić je tom prilikom upozorio na to da je u Srbiji u „poslednjih 11 meseci zabeležen rast cena prehrambenih proizvoda od 16 odsto, što je jedan od najvećih u Evropi”. Prećutao je da je naša zemlja ponela neslavno drugo mesto po poskupljenjima u regionu. To bi i u saopštenju koje je posle sastanka prosleđeno redakcijama, sigurno izazvalo interesovanje javnosti u trenutku kada su, baš kao i danas, poskupljenja zapljuskivala rafove.
Postignut je i dogovor da se nastavi rad u sektorskim grupama kako bi se utvrdile mere neophodne za brži razvoj prehrambene industrije i trgovine, koje će u isto vreme te proizvode učiniti pristupačnijim građanima Srbije.
Nezvanično, ni proizvođačima ni trgovcima nije se dopalo ono što su pročitali u konačnoj verziji izveštaja Radne grupe. Pale su i teške reči, a istraživanje je stavljeno u drugi plan. Usledila je kriza vlade, a onda i priprema za izbore. Ministri su, očigledno, imali preča posla nego da građanima objašnjavaju zašto jedu najskuplju hranu u regionu. Zašto su bruto marže (maloprodajna marža plus rabat) van kontrole, zašto nemamo konkurenciju... Paralelno sa poskupljenjima zahuktavala se i predizborna kampanja.
I to je, prema rečima Predraga Bubala, tadašnjeg ministra trgovine jedan od razloga što je javnost ostala uskraćena za ovu informaciju.
Ipak, pozivajući se na statistiku zemalja u regionu, u izveštaju Radne grupe negativan rekord sa rastom cena od 18,8 odsto oborila je Bugarska, dok se naša zemlja sa 16,1 procenata našla na drugoj poziciji po poskupljenjima. Najmanji trend rasta cena od 3,7 odsto zabeležila je Grčka. Suša, kao jedan od najčešće pominjanih prošlogodišnjih opravdanja za korekciju cenovnika, jeste uticala na rast cena hrane i u drugim zemljama, ali u Srbiji i Bugarskoj najviše, piše u izveštaju. Uočene su velike oscilacije u maržama kod mesnih proizvoda (od jednocifrene do približno trocifrene). Zbog slabije konkurencije u visini bruto marži, u Srbiji su prednjačili Kragujevac i Niš.
Iako su trgovačke zarade na ulju bile niske i iznosile šest odsto, u izveštaju se napominje da je indikativno to što se proizvođačke cene kod tri vrste ulja u potpunosti poklapaju. To, kako je više puta upozorila antimonopolska komisija, ukazuje na kartel u proizvodnji ove namirnice.
Novi talas poskupljenja koji je posle toga usledio učinio je i da potrošači budu kratkog pamćenja, pa se ni javnost više nije interesovala šta je lane poguralo cene. Da je ovaj izveštaj objavljen, možda bi i proizvođači i trgovci opreznije, pod pritiskom, formirali cene u maloprodaji.
Radna grupa je, stoji u izveštaju, navela i ključne faktore rasta cena, pa se osim visokog nivoa zaštite tu našla i nedovoljna konkurencija, neefikasnost u procesu proizvodnje, ali i konjunkturni faktori poput rasta cene energenata i rada, kao i prošlogodišnja suša. I tada se govorilo o nedostatku konkurencije u trgovini.
Za one potrošače koje interesuje koliko je poskupela hrana u Srbiji od 2003. godine do kraja prošle, Radna grupa im je bila pripremila i te podatke. Mlevena kafa skuplja je za 137,4, pasterizovano mleko 136,6, litar sterilisanog mleka za 121,6 procenata. Jogurt je poskupeo za 118 odsto, ulje 85, sveže meso između 50 i 60 odsto (ovi podaci bi bili drugačiji da se u obzir uzme i ova godina kada je meso poskupelo možda i najviše u poslednjih nekoliko godina). Cena šećera je viša za 40, a kisele vode za oko 20 odsto u odnosu na 2003. godinu.
Jelica Antelj - Anica Nikolić
-------------------------------------------------------------------------------
Konkurencija u Srbiji manja u odnosu na zemlje iz regiona
U Izveštaju se konstatuje da je „konkurencija u trgovini manja u Srbiji u odnosu na druge zemlje iz regiona”, jer je tamo „veći broj stranih trgovinskih lanaca”, koji se taksativno navode. Tako u Hrvatskoj postoji sedam stranih trgovinskih lanaca, u Mađarskoj devet, u Bugarskoj šest, a najviše ih je u Rumuniji – deset (u to vreme, dok je dolazak jedanaestog najavljen).
U Srbiji postoji šest trgovinskih lanaca, od kojih su pet strani.
Najveći deo trgovinskog kolača drži „Delta maloprodaja”, a pored nje tu su slovenački „Merkator”, grčki „Veropoulos”, nemački „Metro keš end keri”, francuski „Intereks” i hrvatska „Idea”.
-------------------------------------------------------------------------------
Tri grupe mera protiv rasta cena
Radna grupa predložila je i tri grupe mera protiv rasta cena.
Prvom grupom mera predviđena je „dalja liberalizacija trgovine smanjenjem carinske i necarinske zaštite”, zatim ukidanje prelevmana, postepeno smanjenje carina i napominje se da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju „već predviđena dinamika smanjenja carina”.
Druga grupa mera odnosi se na jačanje konkurencije, pa se kaže da je „olakšavanje uslova ulaska na tržište” zadatak „državne i lokalne vlasti”. Istom grupom mera predviđeno je rešavanje pitanja gradskog građevinskog zemljišta i dobijanja potrebnih dozvola i lokacija, uprošćavanje administrativnih procedura i jačanje rada Komisije za zaštitu konkurencije kroz izmene i dopune Zakona o konkurenciji.
Poslednje mere odnose se na poljoprivredu i predlaže se redefinisanje sistema državne pomoći u poljoprivredi, modernizacija proizvodnje i podrška sistemu zaštite od elementarnih nepogoda.
--------------------------------------------------------------------------
Članovi radne grupe
Radna grupa za sagledavanje načina formiranja i visine cena osnovnih životnih namirnica formirana je 12. novembra 2007. godine.
Predsednik Radne grupe bio je pomoćnik ministra trgovine i usluga Dragan Penezić, njegov zamenik bio je šef Odseka za privredu i finansije u Kabinetu potpredsednika vlade Srbije Goran Radosavljević. Članovi su državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Ljubiša Dimitrijević, mlađi savetnik u Sektoru za ekonomiju i javna preduzeća pri Ministarstvu finansija Radovan Medić i zamenik direktora Zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
[objavljeno: 09/12/2008]
