Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je pucao, a ko aktivirao eksploziv
Posle prvog napada imala je sreće, u drugom su se atentatori potrudili da nema nikakvu šansu. Benazir Buto je prvo pogođena sa dva metka, u vrat i u glavu – neki svedoci tvrde da je snajperista pucao sa obližnje zgrade – a potom šrapnelima ugrađenim u eksploziv privezan za telo bombaša-samoubice. Predstoji velika istraga, ali nema garancija da će se saznati ko je ubica ili nedvosmisleno utvrditi nalogodavci. Spisak onih koji su imali dovoljno i motiva i sredstava da likvidiraju najprozapadniju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političku ličnost Pakistana poduži je. To, između ostalog, znači da oni najočigledniji ne moraju obavezno da budu i najsumnjiviji niti da su za atentat odgovorni svi oni na koje se od prekjuče ukazuje prstom.
Al Kaida je, doduše, na samom vrhu zakletih neprijatelja Benazir Buto, i njen glasnogovornik, veruje se da je negde u Avganistanu, prvi se oglasio preuzimajući zasluge za njeno ubistvo. "Likvidirali smo najdragocenijeg američkog partnera koji se zakleo da će uništiti mudžahedine", poručio Mustafa Al-Jazid jednoj italijanskoj novinskoj agenciji u telefonskom razgovoru sa nepoznate lokacije. Rekao je još da je odluku da Butoova bude ubijena doneo čovek broj dva Al Kaide Ajman al Zavahiri još u oktobru, a da je jučerašnji "mučenik" koji se razneo eksplozivom ispred njenog automobila, jedan "dobrovoljac" iz lokalne islamističke filijale koja se zove Laškar džangvi.
Benazir Buto, koja se već nekoliko sati posle povratka u zemlju 18. oktobra uverila da su pretnje da će biti ubijena stvarne, smatrala je, međutim, da joj o glavi rade neprijatelji sa druge adrese. U pismu koje je predsedniku Mušarafu, tada još u generalskoj uniformi, poslala uoči svog povratka, ona je navela da u slučaju da bude ubijena, istraga treba da se posveti "trojici ili više" ličnosti iz establišmenta, za koje je iznela da su poznati simpatizeri islamskih radikala.
Njeni bliski saradnici su kasnije otkrili da su članovi ove trojke Iđas Šah, generalni direktor Obaveštajnog biroa, inače blizak Mušarafov saradnik, i još dvojica visokih funkcionera koji su svojevremeno maltretirali njenog supruga dok je bio u zatvoru zbog optužbi za korupciju. Kasnije, posle neuspelog napada na nju u Karačiju, u intervjuu "Pari maču" i u jednom i-mejlu poslatom američkom prijatelju, ukazivala je da joj o glavi rade "zvaničnici bivšeg režima Zije ul Haka" u savezu sa aktivnim funkcionerima vojne obaveštajne službe.
Deo krivice za atentat u svakom slučaju pada na bezbednosne strukture države, odnosno na njen najvažniji deo, onaj armijski. Činjenica je, naime, da je ubijena u Ravalpindiju, gde je sedište Generalštaba i da je bila glavna opoziciona liderka koju su već jednom pokušali da eliminišu, nalagala je režimu da je izuzetno pažljivo čuvaju.
Sa druge strane, nesumnjivo je i da je Al Kaida imala najdirektniji motiv za njenu likvidaciju i najveća očekivanja od posledica takvog čina, koje su već očigledne: destabilizacija pakistanske vlade i izazivanje opšteg haosa u zemlji. Ali to ne mora da znači, uprkos porukama njenog vođe, da je Al Kaida bila i direktni realizator ili naručilac ubistva.
Njena bespoštedna kritika islamista, koja nije štedela ni verske učitelje u medresama (iz kojih je i iznikao talibanski pokret), ni političare, ni talibanske komandante i njihove finansijere, dovela je do toga da ima mnogo ogorčenih neprijatelja. Njenu glavu je tako tražio i lično Osama Bin Laden, koji je to naglasio prošle jeseni, u jednoj poruci adresiranoj "svim Pakistancima".
Nije tajna, uz to, da pojedini segmenti vojne obaveštajne službe imaju kontakte sa islamskim ekstremistima (talibani su postali ono što jesu upravo pod njenim instrukcijama). Atentator(i) i njihovi sponzori su, znači, mogli da budu obavešteni o rupama u sistemu bezbednosti bivše premijerke.
Benazir Buto nije bez razloga pretnju videla ni u vojnim strukturama: njeni odnosi sa generalima su neprijateljski još otkako je general Zija ul Hak 1979, uprkos mnogim apelima iz sveta, dao zeleno svetlo za pogubljenje njenog oca Zulfikara Ali Butoa. U preranom okončavanju oba njena mandata, vojni vrh je, takođe, imao svoje prste.
--------------------------------------------------------------------------
Armija džanga i armija čistih
U Pakistanu, inače, prema zvaničnoj listi terorističkih organizacija američkog Stejt departmenta deluju četiri od ukupno 24 organizacije sa tog popisa koje su svrstane u "islamističke". (Cela lista, na kojoj je svojevremeno bila i OVK, navodi 42 organizacije, među kojima su, između ostalih, i "17. novembar" iz Grčke, IRA, Tamilski tigrovi i japanski Aum šinrikijo).
Od pakistanskih, sa Al Kaidom je zvanično povezana samo pomenuta Laškar džangvi ("armija džanga"), koja je vehabistička i koja se dovodi u vezu i sa pokušajem atentata na takođe bivšeg premijera Navaza Šarifa. Najveća je, međutim, Laškar tojba ("armija čistih"), koja ima nekoliko centara za obuku u pakistanskom delu Kašmira, uprkos tome što je zvanično zabranjena. Od preostale dve, organizaciji Džajš Muhamed ("armija muhamedanaca") glavni je cilj pripajanje i indijskog dela Kašmira Pakistanu, dok Harkat ul Mudžahedin ima šire džihadističke ciljeve. Treba imati u vidu da postoji i mnoštvo pojedinačnih međusobno nepovezanih ćelija islamskih ekstremista, koje su rezultat gotovo tridesetogodišnje nestabilnosti u prvom susedstvu, u Avganistanu.
--------------------------------------------------------------------------
Četvrti ubijeni pakistanski lider
Benazir Buto je četvrti pakistanski lider koji je ubijen i upadljivo je da je ona juče pogođena samo nekoliko metara od mesta na kojem je 1951, u četvrtoj godini postojanja Pakistana, ubijen prvi premijer zemlje Liakat Ali Kan. Druga žrtva je upravo njen otac, osnivač Pakistanske narodne partije i prvi demokratski premijer zemlje Zulfikar Ali Buto, čije se vešanje 1979. smatra "političkim ubistvom" tadašnjeg vojnog režima. U atentatu, kada je postavljena bomba u predsedničkom avionu, stradao je i šef režima koji je pogubio Ali Butoa, general Zija Ul Hak, avgusta 1988.
--------------------------------------------------------------------------
Žive bombe
Teroristi-samoubice nisu nov fenomen, niti su "patent" Al Kaide: prvi samoubilački napadi modernog doba počeli su tokom osamdesetih u libanskom građanskom ratu, a potom su ih usavršili separatistički Tamilski tigrovi Šri Lanke. Preuzeli su ih i "popularisali" palestinski borci tokom devedesetih. Među najspektakularnijim ranim samoubilačkim diverzijama svakako je ona, koju je na američku ambasadu u Bejrutu u aprilu 1983. organizovao Hezbolah.
Ovu taktiku i sredstvo koristili su i Kurdi u turskim gradovima. Najdramatičniji i najveći samoubilački napad svih vremena, ne samo po broju žrtava, nego i po političkim i ekonomskim posledicama, bez konkurencije je napad otetim avionima na Njujork i Pentagon 11. septembra 2001, koji je realizovalo 19 fanatika Al Kaide.
Benazir Buto je ubijena na sličan način kao i indijski premijer Radživ Gandi 1991, kome je posle predizbornog mitinga prišla jedna Tamilka i aktivirala pojas sa eksplozivom koji je bio na njoj.
Samoubilački teroristički napadi su glavno sredstvo pokreta otpora u Iraku, a ove godine su dramatično učestali upravo u Pakistanu: izvršeno ih je oko 40 sa blizu 800 žrtava.
--------------------------------------------------------------------------
Raj sa 72 crnooke device
Islamski teoretičari se spore oko toga da li Koran odobrava samoubistvo ili ne – ali teroristi-samoubice, koji se regrutuju ne samo iz siromašnih slojeva, indoktrinirani su Koranom, i njegovom metaforom o raju za "mučenike vere", u kojem ih očekuje uživanje sa "72 crnooke device svetle puti".
[objavljeno: ]
