Izvor: BKTV News, 16.Okt.2012, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je pucao Srbiji u slepoočnice (5) – Bogate, a u stečaju!
Scenario uništavanja banaka, a time bez fanfara i nagoveštavanje rasprodaje Srbije - sam po sebi je sraman.
U jednoj noći, u svitanju prvog radnog dana 2002. godine, sve četiri nacionalne banke su otišle u „večna lovišta“. Bez posla je ostalo 8.500 vrsnih bankara. Srbija je prvi put imala prilike da shvati da nikom iz Vlade ne sme da veruje. I više od toga. Bio je to dan kada je u Srbiji počeo da se ostvaruje pakleni plan koji možda filozof po obrazovanju i premijer Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << dr Zoran Djindjić i nije do kraja shvatio kada je u Skupštini govorio – „mi ne rasprodajemo Srbiju, mi smo im prodali tržište“ – da je to najkraći put uništenja države!
Samo je u nas to moguće – četiri nacionalne banke u stečaju raspolažu sa preko 60 milijardi dinara, što je nešto manje od trećine dopunskog duga novim rebalansom budžeta. Pare negde trule, a Srbija se dala u potragu za novim kreditorima. I sve zato što niko nije bio u stanju da razmrsi čvor koji su neki zavezali pre deset godina kada im je trebalo da ili uruše domaći bankarski sistem ili je reč o čistoj jedinici iz ekonomske strategije i razvoju.
Frapantne su brojke koje su iznete ovih dana. Četiri nacionalne banke su dosad, umesto da odu „pod led“, isplatile državi 189 miliona evra, kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje. Platile su te četiri banke i 1,4 milijradi dinara na ime platnog prometa i dinarske štednje gradjana. Ali, čudi da je država deponovala kod jedne grčke banke u Beogradu 4,7 milijradi evra iz kojih ona, a ne neka stopostotno domaća banka, do 2016. godine isplaćuje staru deviznu štednju.
A sve je počelo naivno i kao opojna droga. Bačeno je narodu „žvaka“ da će uništavanjem „bankarske pijavice“ i njenim rušenjem da se oslobode duga preko hiljadu firmi sa preko 57 odsto tada radno aktivnog stanovništva.
Koga danas iz bivše vlasti briga što imamo skoro milion nezaposlenih. Što je preko 400.000 u „sivoj zoni“. Što je svaki zaposlen svetu dužan preko 21.000 evra?!
Neko je poturio logiku – ubi poverioca i dužnik postaje slobodan.
Bila je to najlakša obmana naroda da ne izidje na ulice, zbog uništavanja nacionalnih banaka, jer se „spašava preko 1.000 firmi“ koje su banke „orobile“!
Predstavljalo je to najefikasnije umrtljavanje najjačeg dela sprske privrede dok se se kroz širom otovorenih granica ne inflitriraju strani „ekonomski okupatori“ ili nazovi strani investicioni fondovi ne ostvare monopolske položaje do uništenja svega što čine porodične farme ili mali i srednji biznis, koji je u uslovima sankcijskih i „natovskih agresorskih“ posledica bila jedina istinita šansa oporavka naše ekonomije.
Zar je onda neko mogao bolje da prodje u trgovini nego da dobije „tržište na srebrnoj tacni“ bez dinara. Da preko nazovi stranih inevsticionih fondova, iza koji verovatno stoje naši ljudi, ostvare monopole u mlekarstvu, u stočarstvu, da stave pod svoju šapu preko pola miliona hektara najplodnije zemlje u Vojvodini, pa da zajedno sa „vojvodjanskim“ separatističkim političarima pitaju – „gde su naši novci“? I to pokušavaju da gurnu u zaborav, a – Znaju se ubice Srbije!
Mirko Stamenković
Tweet
