Izvor: BKTV News, 14.Okt.2012, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je pucao Srbiji u slepoočnice (2) – Da li su baš svi nedodirljivi?
U svemu onom što je već poznato javnosti o uništavanju četiri nacionalen banke, mislim da ima mnogo razloga da se obnovi i „postupak o likvidaciji“. To je ona karika koja nedostaje, a zove se „bankarski i nacionalni finansijski krvotok“! Reč je o našem bankarskom sistemu, kome su „prvi arhitetkti nove Srbije“ uništili odlike „domaćeg“. Zašto? To samo oni znaju. Jer, nije reč o privatizaciji.
U prvom naletu je uništeno 16, a zatim još toliko ne privatizovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << već novostvorenih privatnih banka. Istina, osim Astra banke, uglavnom malih, ali niko ne može da tvrdi da se one sutra ne bi, pred naletom stranih „franšiza –banaka“, ne bi udruživale i ukrupnjavale.
Uostalom, kako ne otvoriti ponovo dosije „četiri nacionalne banke“, ako se zna da je prof. Miroslav Labus faktički čovek koji ima sve šanse da trajno udje u Ginisovu knjigu rekorada.
Naime, on je četiri banke, za koje se danas zna da samo potraživanja iznose fantastičnih 9,5 milijardi evra, dakle, bez imovine i drugih stvari - “kupio” za samo 100.000 dinara po banci. Znači – 4×100.000 = 400.000 dinara!
Zato, ma koliko nekim izgledalo da je to „stara i ubudjala priča“, ona je danas, čini se, aktuelnija i značajnija nego pre pet ili šest godina. Umesto da se bavimo da li je EU u pravu ili ne u tome što sada kritikuje izmenu zakona po kome se i viceguverneri NBS biraju u skupštini, čini se potrebnijim da NBS i pogotovo Jorgovanka Tabaković, poput Vučića, oformi svoj tim koji će, ako ništa drugo, a ono da vrati u promet tih 60 milijardi dinara „zarobljenog novca“, koje prinudni ili stečajni upravnici, uspešno troše.
Možda je ovog puta odista na dohvat ruke šansa da dobijemo „istorijsku bitku za opstanak nacije“! Jer, bez toga, sve ostalo što je činjeno, jednostavno se gubilo u mrtvilu nemoći da se zmaju, koji bljuje vatru, odseće glava, a ne rep!
Kažu – nema nedodirljivih. Jedno od pravih iskušenja za dokaz te teze je i priča o „četiri nacionalne banke“ sa novim saznanjima, ali i činjenicom da im za deset godina niko im nije došao glave, osim što su se neki stečajni uprvanici obogatili.
Zašto bi bilo kome zasmetalo da se, recimo, u skupštini formira Anketini odbor koji bi preispitao, u okviru preispitivanja privatizacija i sve slučajeve privatnih banka koje su dosadašnji guverneri, svako u svoje vreme, uništava ili uklanjao sa tržišta.
Dakle, da se zakonima i sudskim rešenjima i presudama vrati snaga bez kojih nema ni delovanja sistema. Recimo, da neko shvati da nije činjenje usluge bilo kome, već sistemu i borbi protiv kriminala, ako sadašnja guvernerka najzad dokaže i svetu da ona poštuje odluke suda, a ne bili čijeg partijskog rukovodstva. I, izvrši makar poslednju od devet presuda u korist Astra banke i svih drugih banaka ako imaju isto tako pravno izvršne presude. Jer, banka, koja je od najviših sudskih istanci dobila devet puta pravo na rad, a dosadašnji guverneri su se pozivali na svoje diskreciono pravo da ne izdaju licencu, zapravo su se rugali sistemu i zakonima! Čak i Ustvanom sudu.
Njihovo diskreciono pravo je, dakle, jaće od svih sudova U Srbiji. Od činjenice da je, recimo, Astra banka, sa kešom od 100 miliona evra i dalje u stečaju!
Kapitalna greška je u tome. Umesto da se razmišlja o reanimaciji domaćeg bankarskog sistema, u kome je bilo i mnogo uspešnih firmi i akcionara, čije su akcije nestale preko noći, nekome je trebalo da se te banke uklone i očisti teren za strane banke koje su poslale svoje „franšizing- ćerke“.
Čini se nemogućim da se danas otvara afera oko Agrobanke, a ne zaviri u ono što bi neki tek tako gurnuli pod „tepih“. Jer, Srbija je tada tek kretala putem drugačije privatizacije od one koju je proklamovao i pokuša da sprovede Ante Marković. Umesto da već formirana akcionarska društva, jer su zaposleni u svim firmama imali jasno naznačene akcije i verovatno, da se proces završio do kraja, da bi malo ko tek tako gledao kako nova valst otima i rasprodaje ono od čega oni žive i hrane sebe i svoju porodicu.
Zašto je potrebno upravo sada, uz sve ostale krize, otvarati i tu temu – ko je kriv za uništavanje srpskog banaksrtva?
Samo u sadejstvu rušenje legla kriminala u državnoj upravi, u proganjanju svakog ko je opljaškao državu kroz koruptivniu privatizaciju i ko se obogatio na lažiranim tenderima, sa otvaranjem pitanja i koje je podrivao temelje na kojima počiva svaka država – moguće je dobiti bitku za budućnost Srbije.
To je bitka je za spas nacije, a ne politički marketing. Jer, bio je to - Početak rasprodaje Srbije!
Mirko Stamenković
Tweet
