Izvor: Blic, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je osetljiv na stres?
Tokom celog života susrećemo se sa raznim okolnostima koje mogu uzrokovati veći ili manji stres i poremetiti našu svakodnevnu, životnu ravnotežu. Autobus koji nam je pobegao za dlaku, važne vesti koje od nekoga sa nestrpljenjem očekujemo ili aparat koji se kvari već drugi ili treći put - sve su to primeri malih, svakodnevnih nezadovoljstava koja nas čine napetim.
Ako su te male tenzije brojne i osoba im posvećuje previše pažnje, to može dovesti do stanja značajnog stresa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << isto kao i da je osoba bila pod uticajem nekog jakog stresogenog faktora. Značajni gubici ili negativni događaji obično su uzročnici jakog stresa. Međutim, i pozitivne promene, na primer unapređenje na poslu sa povećanjem plate, takođe kod većine ljudi mogu proizvesti stres. Ljudi mogu pokazati značajne razlike u reagovanju na pozitivne ili negativne, više ili manje stresne događaje. Na primer, neki ljudi tokom života rade izuzetno teške poslove i skoro nikada nisu pod stresom, dok drugi obavljaju lake poslove, ali i lako potpadaju pod uticaj stresa. Dakle, sve što nas okružuje nam u nekom momentu može izazvati stres jačeg ili slabijeg intenziteta. Shodno toleranciji i načinima reagovanja na stresne situacije, sve ljude možemo grubo klasifikovati u dve kategorije: prvu kategoriju ljudi čine oni koje možemo prepoznati po tome što su stalno hiperaktivni, u pokretu, uvek kao da negde žure, nestrpljivi su, skloni da radije završe i posao koji bi trebalo da obavi njihov kolega nego da ga sačekaju. Potpuno su posvećeni poslu. Često su nezadovoljni, uvek smatraju da su mogli više ili stalno očekuju više od drugih, uglavnom govore brzo i glasno, neretko gestikuliraju dok govore, skloni su da požuruju i prekidaju sagovornika. Daju kratke i direktne odgovore. Skloni su depresiji, odbojnom i neprijateljskom ponašanju ili raspoloženju u odnosu na okolinu. Izrazitog su takmičarskog duha u poslu, ali i u svakodnevnom životu. U najkraćem mogućem vremenskom periodu žele da završe što je moguće više posla. Imaju talenta, sjajne ideje, veliko znanje, iskustvo i neiscrpnu energiju, mogu da završe ono što drugima ne polazi za rukom, imaju dobre poslovne kontakte, samouvereni su, uverljivi i elokventni, jednom rečju - uspešni. Ove osobine na kojima im mnogi zavide mogu vremenom postati njihovo breme. Ne možete bez posledica uvek voziti brzinom od „200 kilometara na sat", i to po krivudavom i lošem putu - negde ćete se pre ili kasnije sudariti! Posle izvesnog vremena takvog brzog i agresivnog tempa, kod njih se obično javljaju i prve smetnje koje nastaju kao posledica stresa, napetosti i brzog životnog ritma.
Drugu grupu osoba čine oni koji su manje ugroženi stresom jer su smireniji, manje posvećeni poslu, manje užurbani i ne toliko takmičarski raspoloženi. Ređe se sukobljavaju sa kolegama na poslu, imaju opušteniji, smireniji i uravnoteženiji i pristup poslu i životu uopšte. Obično imaju više samopouzdanja i sposobni su da sistematski, dugoročno i uporno rade ujednačenim tempom. Sa njima je mnogo prijatnije raditi jer ne prave bezrazložnu tenziju. Ovaj tip ljudi je vrlo često isto tako uspešan kao i oni iz prethodne kategorije, s tim da oni kao da sve rade sa lakoćom, smireno, opušteno, bez vike i galame, ostavljajući utisak da im sve ide od ruke kao od šale. Oni su spokojni, opušteni, zadovoljni, dobri slušaoci, odmereni i diskretni. Ova dva tipa ljudi se razlikuju po svom odnosu i reakciji na stres - ljudi iz prve kategorije vrlo često obolevaju od menadžerske bolesti, dok oni iz druge grupe toga uglavnom bivaju pošteđeni.
