Izvor: RTS, 29.Apr.2013, 08:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je "naljutio" tržište

Ono sa čime se suočavamo jeste definitavan kraj miroljubive koegzistencije između demokratije i kapitalizma, smatra nemački sociolog Volfgang Štrek. Njegov mlađi kolega Štefan Laube ide korak dalje ocenjujući da je moderno finansijsko tržište postalo entitet za sebe.

Da li je neoliberalizam kroz aktuelnu formu finansijskih tržišta stvorio jednu "kreaturu" pred kojom se danas podjednako tresu i političari i nacije? Ako nisu do sada, vreme je da naše kulture počnu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se boje duha koji je izašao iz neoliberalne boce, tvrdi nemački sociolog Volfgang Štrek u svojoj novijoj knjizi "Kupljeno vreme: Odložena kriza demokratskog kapitalizma" ("Gekaufte Zeit: Die vertagte Krise des demokratischen Kapitalismus).

Takozvani "kasni kapitalizam" nije se razvio prema predviđanjima ekonomskih teoretičara krize iz sedamdesetih godina, kaže Štrek.

Umesto na bolje, stvari su išle na gore, pa su se tako periodi relativnog boljitka smenjivali sa godinama visoke inflacija i nekontrolisanog državnog i privatnog zaduživanja, sve dok te hronične nevolje nisu odjednom eksplodirale u septembru 2008. godine.

Razlika između sedamdesetih godina, kada je liberalni kapitalizam prvi put shvatio koliko je ranjiv i današnjeg vremena je dramatična: onda su tržišta slušala politiku, a politika je, barem teoretski, slušala biračka tela. Danas, naprotiv, političari slušaju tržišta, a biračka tela više ni ne izlaze na izbore, zato što misle da ionako ništa ne zavisi od njih.

Iako je Štrek knjigu sastavio od predavanja koja je držao u sklopu Teodor-Adorno programa na frankfurtskom Institutu za socijalna istraživanja, što znači da mu je pesimizam na neki način u opisu radnog mesta, teško ga je doživeti kao profesionalnog katastrofičara - on naprosto opisuje ono što vidi oko sebe.

Kao prvo, kriza s kojom se razvijene ekonomije danas nose nije samo ekonomska, već i politička, jer, tvrdi Štrek "ono sa čime se suočavamo jeste definitavan kraj miroljubive koegzistencije između demokratije i kapitalizma, uspostavljene u godinama posle Drugog svetskog rata".

Osvrćući se na klasičnu ideju tržišne ekonomije kako tržište treba pustiti da se samo brine o sebi, Štrek napominje "da se današnje tržište ne brine ni o samom sebi, a ni o društvu" - ono već pet godina ostaje nepredvidivo i hirovito, bez izgleda za ozbiljan preokret trenda.

Šta se onda sa današnje tačke gledišta smatra normalnim stanjem, a šta izuzetkom, pita se nemački sociolog - kriza ili prosperitet?

Tržište dobilo status "kreature"

Štrekov mlađi kolega Štefan Laube, takođe sociolog specijalizovan za tačke sudara između politike i ekonomije, odnosno patološke momente u odnosima političkog i ekonomskog sektora, ide i korak dalje, pa opisuje proces u kome je moderno finansijsko tržište dobilo status simboličke "kreature" sa vlastitim interesima i emocijama.

Polazeći od terminologije koja se poslednjih nekoliko godina ustalila u medijima o "nervoznim", "plašljivim", "živahnim", "euforičnim", "brutalnim", "impotentnim", "dobro raspoloženima" ili "ljutim" tržištima, Laube je u okviru bečkog Instituta za kulturne nauke pokrenuo istraživački program čiji je cilj sakupljanje saznanja o tome šta praktikuju trgovci hartijama od vrednosti.

Suština njegove studije je u sledećem: Ako današnja društva zanima odgovor na pitanje ko je i kako "oživeo" finansijska tržišta neoliberalizma, onda treba otići na sam izvor, ljudima koji opslužuju tu hirovitu "kreaturu" brinući se o njenom emocionalnom stanju, što znači kod trgovaca akcijama, obveznicama i ostalim hartijama od vrednosti, onima koji svaki dan obavljaju transakcije u milionima i milijardama tuđeg novca i robe.

Tako je Laube skoro godinu dana proveo kao istraživač u jednoj velikoj nemačkoj novčanoj instituciji, posmatrajući simboličke rituale, slušajući međusobna dovikivanja i jezičke formulacije kojima trgovci vrednosnim papirima s jedne strane "umiruju nervozna tržišta", a s druge štite sebe od njegovih osvetničkih udaraca.

Kad stvari ne idu dobro, trgovački žargon o "tržištu beštiji" puni se simbolikom telesnih stanja i fizičkih bolesti: ono se "raspada", "boluje", "smrdi", "prosi", "umire" ili je "mrtvački ukočeno".

Tržište je za tebe ili protiv tebe, kažu trgovci, problem je samo u tome kako ga odobrovoljiti da taj dan "ne igra protiv tebe".

Nekada je tržište bilo mesto na kome su kupac i prodavac dolazili u direktan dodir da bi trgovali robom. Posle toga je preraslo u mehanizam koji sam po sebi reguliše ponudu i potražnju, da bi u daljoj evoluciji ušlo u fazu simboličkih klasifikacija i postalo "kreatura", koja nezavisno od aktera koji njome navodno upravljaju živi svoj život i postavlja vlastita pravila.

Socijalizam je pojeo sam sebe - kapitalizam je pojeo demokratiju, rekao bi američko-engleski sociolog Ričard Senet.

Nastavak na RTS...