Izvor: Politika, 10.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je najslabija karika
U proteklih mesec dana, dobili smo dve parlamentarne većine, pregovore koji se nastavljaju iako nisu ni počeli, „narodnu volju” koja je iznada matematičke većine
Mesec dana nakon izbora ponovila se priča kroz koju je Srbija prošla pre tačno godinu dana – imamo stranku sa slabim rezultatom, ali najvećim koalicionim potencijalom i partiju sa ubedljivo najvećim brojem glasova koja ne može sama da formira vladu. Posle januarskih izbora 2007. godine, Demokratska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranka Srbije bila je podjednako prihvatljiva kao partner u vladi i Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci. Godinu dana kasnije, ovu ulogu dobila je Socijalistička partija Srbije o koju se otimaju radikali i „narodnjaci” s jedne, i demokrate s druge strane.
Sličnost je i u tome što i tada kao i sada imamo partiju koja sebe smatra pobednikom izbora, ali joj izborna matematika ne dozvoljava da samostalno formira vladu. U toj poziciji 2007. godine se nalazila SRS, a sada je na njenom mestu DS.
Nakon saopštavanja prvih, nezvaničnih rezultata izbora, lider DS-a i predsednik Srbije Boris Tadić, upozorio je „stranke koje su izgubile na izborima da se ne igraju voljom građana i pokušaju da formiraju vladu koja bi Srbiju vratila u devedesete godine. „Neću dozvoliti tu vladu i sprečiću je demokratskim putem”, poručio je Tadić.
Te noći Tadić je rekao da počinje odmah da radi „jer je potrebno što pre formirati vladu”. Slične poruke poslali su Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica, koji su rekli da će odmah početi sa pregovorima za formiranje vlade. Pošto je SPS osvojio dvadeset poslaničkih mandata bilo je jasno na koga i jedni i drugi ciljaju kada govore o pregovorima.
Još u izbornoj noći Ivica Dačić je rekao da će se držati predizbornog obećanja te da će pregovore početi sa „nacionalnim blokom”, odnosno radikalima i „narodnjačkom” koalicijom.
Iako su u SPS-u tvrdili da se o novoj vladi razgovara samo sa SRS-om i narodnjacima, iz DS-a su uporno ponavljali da i oni razgovaraju sa socijalistima – doduše nezvanično.
Uz sporni SSP, od samog početka pregovora sa radikalima i narodnjacima „socijalistička koalicija” je insistirala da se i socijalna pravda uvrsti u principe na kojima će biti formirana nova vlada, a tražene su i garancije da će biti obezbeđena sredstva iz kojih će se realizovati njihovi zahtevi. Među njima je bio i onaj na kome insistira PUPS, da se penzije povećaju tako da budu 70 odsto od prosečne plate. Vrlo brzo i iz proevropskog bloka im je stigao odgovor da je tako nešto nemoguće. Lider G 17 plus Mlađan Dinkić je gostujući u „Utisku nedelje” objasnio da je taj zahtev nerealan jer nijedna vlada ne može da obezbedi toliki novac.
Polovinom maja, radikali, narodnjaci i socijalisti su postigli Sporazum o osnovnim principima za formiranje nacionalne vlade. Prema tekstu Sporazuma, bilo je dogovoreno da se u novu vladu pozove i Bošnjačka lista, kao i vanstranačke ličnosti koje „zastupaju nacionalnu politiku očuvanja državnih interesa”.U tom dokumentu je stajalo i da će biti nastavljeni razgovori o utvrđivanju koalicionog sporazuma za konstituisanje parlamentarne većine u novom sazivu Skupštine Srbije.
Tada se činilo da je sasvim izvesno Srbija dobila novu vladu, a novine su tih dana pisale da se u nacionalnom bloku uveliko dele resori. Tomislav Nikolić je izjavio da je pitao Dačića s kim će u vladu i dodao da je dobio „potpuno zadovoljavajući odgovor”.
Međutim, na konsultacijama koje su 22. maja sa Tadićem imali predstavnici parlamentarnih stranaka ispostavilo se da većinu imaju i DS i radikali i narodnjaci. Tako su tvrdili i jedni i drugi. Jedini koji se nisu izjašnjavali bili su socijalisti, a Tadić je saopštio da niko nema većinu u parlamentu. Umesto „matematičke većine” u parlamentu, za koju je rekao da nije dovoljna, Tadić i njegove stranačke kolege počeli su da se pozivaju na „narodnu volju” koja se, po njihovom tumačenju, na izborima većinski izjasnila za evropski put.
Posle upornog insistiranja DS-a da se izjasne o poništavanju SSP-a, iz DSS je stigao i odgovor. Portparol ove stranke Andreja Mladenović potvrdio je da stranka ostaje pri svom predizbornom obećanju. To je bio povod da Dragan Marković Palma odluči da koalicionim partnerima, SPS-u i PUPS-u, predloži prekid razgovora sa Koštunicom i Nikolićem i početak pregovora sa Tadićem.
Prema Markovićevim rečima, on je pitanje Sporazuma postavio tokom razgovora sa Koštunicom i Velimirom Ilićem i tada mu je, kako je izjavio, KoštunicarekaodaponištavanjaSSP-a neće biti. Međutim, nakon Mladenovićeve izjave situacija se promenila. ZaJStakavstavDSSnijeprihvatljiv, timpre, kakojerekao Marković, štoKosovoimačimedasebrani, atoječlan 115 SSP-aukomejasnopišedaćeRezolucija 1244 bitipoštovana.
O tome kako teku pregovori i koja će vlada biti formirana bili su zainteresovani i mnogi iz sveta. U ovaj posao, sudeći prema izjavama, najaktivnije se uključio i američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter koji je u više navrata izjavljivao da je siguran da će biti formirana proevropska vlada.
Nakon što su 28. maja socijalisti, radikali i narodnjaci zaključili koalicioni sporazum za Beograd ponovo se činilo da je nacionalni blok za korak bliže od demokrata ulasku u vladu. Međutim, u DS-u su i dalje tvrdili da ni to ne mora ništa da znači. Demokrate, ali i njihovi protivnici saopštili su da da neće prihvatiti da socijalisti na gradskom i republičkom nivou imaju različite partnere. Da bi ostavio dovoljno vremena da se „karte ponovo promešaju” v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić, inače funkcioner DS-a, zakazao je konstitutivnu sednicu Skupštine grada za 14.jul.
Pregovori svih sa svima su nastavljeni, ali se činilo da gube na intenzitetu. U DSS-u su to obrazlagali činjenicom da SPS čeka njihovu pravnu analizu SSP-a i odgovor na pitanje kako će se obezbediti sredstva za sprovođenje socijalnog programa. Kada su prošle nedelje obelodanili tu analizu u kojoj se tvrdi da je SSP pravno ništav, Marković je od koalicionih partnera zatražio definitivan prekid razgovora sa radikalima i narodnjacima. On je poručio da će biti formirana vlada sa DS-om ili će biti novih izbora. Uz sve to Marković je poručio i da ne želi da mu premijer bude Koštunica.
Ovakvi tonovi naterali su Koštunicu i Nikolića da od SPS-a traži da se konačno izjasne s kim će u vladu i da prekinu agoniju. Uz sve to, u više navrata tokom prošle nedelje Velimir Ilić pozvao je predstavnike proevropske liste da prestanu da ga vrbuju da napusti Koštunicu.
Možda je pravi pokazatelj kuda se ovaj „predizborni brod” kreće sednica Glavnog odbora DS-a održana prošle subote na kojoj je Tadić zatražio podršku za formiranje vlade sa socijalistima kako bi, kako je rekao, „nastavili pregovore koje nismo ni započeli”, potvrđujući tako sve ono o čemu se proteklih mesec dana samo nagađalo da socijalisti ipak nisu sve karte bacili samo na Koštunicu i Nikolića.
Jelena Cerovina
------------------------------------------------------
Ko je izneveren, a ko je većina
I dok su i DS i DSS imali samo reči hvale za socijaliste, međusobno se nisu štedeli. Tako je Tadić nedelju dana posle izbora izrazio uverenje da se mnogi članovi i simpatizeri DSS-a sada osećaju izneverenim. „Znam mnoge ljude iz te partije, nekada smo svi zajedno bili u DS-u. Znam da se osećaju vrlo neprijatno dok se njihov lider dogovara o vladi sa Vojislavom Šešeljem.”
Koštunica je odgovarao da je „sasvim izvesno da legitimnu vladu i legitimnu demokratsku većinu može da čini samo 126 poslanika” te da su „u demokratiji do sada 102 mandata bila manja od 126 mandata” i upozorio je da svako ko pokuša da pronađe opravdanje da manjinu učini većinom ruši temelje same demokratije.
[objavljeno: 11/06/2008.]
