Izvor: Politika, 05.Jun.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je najpopularniji u DS
Borislav Stefanović je na izborima za potpredsednika stranke dobio 141 glas više od novog lidera stranke Bojana Pajtića
Ipak je politika a ne matematika bila presudna u činjenici da je Bojan Pajtić na izborima u Demokratskoj stranci osvojio manje glasova od četiri svoja potpredsednika koji su, slučajno, bili Đilasovi kandidati. Objašnjenje kojim je novi lider DS-a pokušao da opravda tu činjenicu samo je izazvalo zabunu u javnosti. A to što je istim objašnjenjem pokušano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se i neformalnim kanalima ospore medijski navodi da je potpredsednik Borislav Stefanović, sa 1.602 osvojena glasa, najpopularniji u stranci, pokazuje koliko to bode oči.
Pajtić je u nedelju uveče u „Utisku nedelje” rekao da je u pitanju matematika i procedura, jer delegati mogu da glasaju za jednog predsednika i za pet kandidata za potpredsednike, dodajući: „Ja i Đilas smo mogli da dobijemo do 3.000 glasova, a potpredsednici 15.000.”
Glasalo je, inače, ukupno 2.768 delegata, ali radi lakše računice, uzmimo da ih je bilo 3.000 – opredeljivali su se za jednog od dva predsednička kandidata i za pet od deset potpredsedničkih kandidata. Teoretski, dakle, svaki od pet prvoplasiranih potpredsedničkih kandidata mogao je da dobije po 3.000 glasova – da su svi delegati mislili isto – i to je tih ukupno 15.000 glasova. Pod tim uslovom i Pajtić je mogao da ima maksimalnih 3.000 glasova kao predsednički kandidat, a Dragan Đilas – nijedan. I obrnuto. Ali, rezultat je takav kakav je bio u stvarnosti (vraćamo se na stvarne cifre): 1.461 glas za Pajtića i 1.277 za Đilasa, uz 30 nevažećih.
Razlika između Pajtića i Đilasa mogla je da bude i ubedljivija, ali i manje ubedljiva, kao što su i Stefanović i ostali potpredsednici mogli pojedinačno da dobiju manje glasova nego što su dobili, pa da opet budu „iznad crte”. A mogli su i Pajtićevi potpredsednički kandidati da osvoje više glasova i potisnu Đilasove sa prva četiri mesta. I sve bi to bilo matematički logično. Ali, ništa od toga se nije desilo, jer je raspoloženje delegata na 18. skupštini DS-a bilo takvo kakvo je bilo i rezultat je takav da su mediji proglasili Borislava Stefanovića za najpopularnijeg u stranci. Mogli su, možda, to da učine i sa Dragoljubom Mićunovićem koji je opet izabran za predsednika Političkog saveta i to uz podršku 2.555 delegata – da nije bio jedini kandidat za tu funkciju.
Naravno, Stefanovićev rezultat verovatno nije posledica isključivo njegove omiljenosti u stranci. Može da znači da je najveštije izlobirao za svoju pobedu, a možda samo da su drugi kandidati bili manje poželjni. I, naravno, ne znači da bi Stefanović osvojio toliko glasova da je bio predsednički kandidat. Možda ga čak niko ne bi ni kandidovao za lidersku poziciju (mada su odmah krenule spekulacije da bi upravo on mogao da bude Pajtićev naslednik na čelu DS-a).
U svakom slučaju, prvi potpredsednik DS-a očigledno nije srećan pokušajem relativizovanja njegovog rezultata. Juče je za list „Alo” rekao: „Žao mi je što neki kažu da je to stvar matematike. Ako je to tako onda je svačiji rezultat proizvod matematike, a ne popularnosti.”
Čini se da se Pajtić na startu nepotrebno zapetljao. Mogao je samo da kaže da je glasanje pokazalo da je Stefanović najpopularniji među potpredsednicima, a da je izbor predsednika stranke sasvim drugi nivo priče. I tu onda ne bi imalo šta da se doda.
Biljana Baković
objavljeno: 05.06.2014.
