Izvor: Blic, 12.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je izdao nalog
Ko je izdao nalog
Snajperskim hicem ispaljenim sa drugog sprata zgrade u Ulici admirala Geprata pre godinu dana ubijen je srpski premijer Zoran Đinđić. Imena njegovih ubica iz zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije saopštena su nekoliko sati kasnije, ali je misterija oko nalogodavaca, inspiratora i finansijera zločina i dalje ostala nerešena. Policija, tužilaštvo i sudstvo javnosti još nisu ponudili odgovor na pitanje ko je 'potpisao' nalog za likvidaciju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Porodica Zorana Đinđića smatra da je morala postojati politička pozadina njegovog ubistva. Neki politički krugovi su ohrabrivali aktivnosti zemunskog klana. Kada se grupa kriminalaca odluči na ubistvo premijera, logično pitanje je od koga su imali podršku, odnosno ko ih je podsticao. Sigurno je da nisu računali da će to proći bez posledica. Bila je to grupacija kriminalaca i dela JSO koja je imala podršku policije, BIA i nekih političara - kaže za 'Blic' Rajko Danilović, zastupnik porodice Đinđić na suđenju.
Žarko Korać, bivši potpredsednik Vlade, oprezno govori o mogućim nalogodavcima.
- Nemam dokaze, da ih imam, prvi bih rekao, ali... To je stvar koja se najteže dokazuje - kaže Korać. On je ubeđen da će sudski proces biti prilika da se utvrdi odgovornost izvršilaca i organizatora, ali i da se pokaže da li su i sa kim Zvezdan Jovanović i ostali optuženi za ubistvo imali kontakte.
- Oni za sada ćute, videćemo šta će do kraja reći, ali neka imena su, čitali ste, pomenuta u iskazima. Verujem da će na kraju informacija procuriti. Mislim da će biti zanimljivo slušati izjave optuženih, uz svu uzdržanost koju pokazuju - kaže Korać.
Danilović smatra da politička podrška organizatorima i izvršiocima ubistva nije dovoljno istražena i da se o tome može samo nagađati.
- U istrazi se došlo do nekih indicija koje bi mogle biti osnova za dalje istraživanje. Utvrđeno je da je zemunski klan bio moćan, svi su ga se plašili ili tražili pomoć od njega. Organizovali su pobunu JSO, pod oružjem blokirali autoput, a neki političari su to nazivali ometanjem saobraćaja. Sadašnji direktor BIA Rade Bulatović svojevremeno je hvalio Milorada Bracanovića kao odlično kadrovsko rešenje. Ispitivani su sastanci Dušana Spasojevića, Milorada Lukovića Legije i Mileta Lukovića Kuma sa generalom Acom Tomićem, Borislavom Mikelićem i Bulatovićem. Možda su slučajno bili na tom sastanku, o tome ne mogu da spekulišem - objašnjava Danilović.
Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, nedavno je izjavio da delovanje stranih službi ne dovodi u direktnu vezu sa ubistvom Đinđića, ali i da kao svaki normalan čovek 'ne isključuje tu mogućnost'.
Danilović ovim povodom kaže: 'Kad nešto zabrljamo, uvek su nam krivi stranci. Jedino me brine mogućnost da su strane obaveštajne službe imale informaciju da se priprema atentat i da nam je nisu dostavile. Možda su je dostavile kolegama u Srbiji, ali je ta informacija ostala sakrivena'.
Korać podseća da je Đinđić imao političku, ekonomsku i svaku drugu podršku Zapada. Ipak, pitanje je i da li vlasti na prostoru Balkana kontrolišu svoje policijske i obaveštajne službe do kraja.
- Retko se govori i o delovanju vojne tajne službe, a sve one imaju repove i spavače. Tu sad treba tražiti - kaže Korać.
Tražiti šta? Nije želeo da precizira.
Korać navodi i da su u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije napravljene čudne veze između raznih obaveštajnih službi i paravojnih i parapolicijskih jedinica.
- Centralno pitanje jeste da li činjenica da je neko radio za stranu službu nužno mora da znači da mu je ona dala nalog nešto da uradi, ili neko drugi, ili on sam. To je najmutniji deo priče - kaže Korać.
Advokat Božo Prelević kaže da ne veruje u priče o stranim zaverama i navodi da kad se pođe od motiva, može se videti da je više grupa imalo razloga da Đinđić bude ubijen.
- To su neki bogati biznismeni i članovi porodica koje su podržavale Miloševićev režim. Motiv su imale i kriminalne grupe koje su osetile da su ugrožene potezima koje su Vlada i pokojni premijer počeli da povlače tri-četiri meseca pre ubistva, ali i neko kome je ugrožen ili prekinut finansijski monopol. I antihaški lobi je imao motiv, ali ne verujem da su imali novca da to finansiraju - kaže Prelević. On napominje da je Đinđić imao mnogo neprijatelja.
- Neki Đinđićevi saradnici stvarali su mu neprijatelje, skrivajući se iza njegovih leđa. To su ljudi koji su ga s jedne strane veličali, a s druge delovali u ličnu korist. Lično znam grupu ljudi koji su se zaklanjali iza Đinđićevog imena, a da nisu uopšte bili pod njegovom zaštitom. Ja bih ga pozvao i rekao mu da se taj i taj poziva na njega, a on bi odgovorio da nema veze s njim ili čak da ne poznaje tu osobu i da treba postupiti po zakonu - kaže Prelević. On naglašava da je Državna bezbednost morala posebno da istraži koji ljudi su imali motiv da ugroze Đinđićev život. Da je to adekvatno rađeno, znalo bi se ko eventualno ugrožava premijera, pa bi se to moglo sprečiti.
- Postojalo je i samopouzdanje Zorana Đinđića da niko neće smeti da mu ugrozi život. To samopouzdanje je bilo nerealno, jer on iza sebe nije imao aparat koji ga je mogao zaštiti - kaže Prelević.
- Ne verujem da ćemo ikad saznati ko je zaista naredio ubistvo premijera Đinđića. Arhivi o atentatima se nikada ne otvaraju, a nezgodni svedoci se uklanjaju. Verujem da je u ubistvo premijera umešan i strani faktor, koji ima interese na ovom prostoru. Đinđić je koncentrisao mnogo vlasti u svojim rukama - smatra Prelević.
Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i predsednik Borda direktora Međunarodne policijske organizacije za borbu protiv droge, veruje da je organizacijom atentata upravljala neka 'jača ruka'.
- Legija je imao 200 naoružanih ljudi koji ga slušaju, imao je novca, policijsku zaštitu, ulazio je u Vladu naoružan, mogao je da ubija i niko ga nije zaustavljao. Dušan Spasojević je takođe imao veoma komfornu poziciju. Šta ih je nagovorilo da uđu u visokorizičnu operaciju, posle koje sledi surova policijska akcija, za koju su znali da će im ugroziti celu imperiju? Ne verujem da je u pitanju Haški sud, jer ni Legija, niti bilo ko od njegovih ljudi nisu na optužnicama Tribunala. Smatram da ni Ljubiša Buha Čume nije imao mnogo dokaza protiv njih. Verujem da su od nekoga imali obećanje da će dobiti nešto atraktivnije, kao što je vlast, na primer. Kada su 'zemunci' izvršili zadatak, moćni nalogodavci su se izmakli i prepustili ih policiji. Legiji i nekolicini iz vrha klana je omogućeno da se izvuku, ali pitanje je kakva će biti njihova sudbina i koliko će dugo biti korisni - smatra Nicović.
Milan Pašanski, direktor Foruma za terorizam i nasilje u politici, ističe da je od ubistva do danas isplivao niz novih kockica mozaika političke zavere.
- Tvrdo organizaciono jezgro koje je planiralo da istragom i suđenjima rukovodi iz 'drugog plana' još nije počelo da se raslojava, a još ih povezuje Legijina harizma koja se podgreva tekstovima i lansiranim glasinama o njegovom povratku u Srbiju - kaže Pašanski. On važnom smatra i spregu interesa stranog faktora koji je time otvorio proces borbe za vlast u narednoj deceniji.
- Stane službe imaju oslonac u redovima političkih protivnika Zorana Đinđića, pa čak i među onima koji su bili u njegovom najbližem okruženju i čiji bi interesi bili ugroženi - smatra Pašanski.
Milan Veruović, Đinđićev telohranitelj koji je ranjen u atentatu, smatra da bez odgovora na pitanje ko su nalogodavci ubistva suđenje ne može da dobije pravi ishod.
- Mnogi sa liste optuženih koji bi imali šta da kažu su u bekstvu. Više ne čujemo ni ono čuveno da su im na tragu, ali zato imamo informaciju koju je MUP želeo da prikrije, a to je da je godinu dana od atentata ubijen svedok ubistva Kujo Kriješterac. Osim toga, očigledno su postajali kanali kojima su iz BIA curili podaci ka radikalima, ka Šešelju, ali ni danas to niko nije istražio. Mnogo propusta, a nikoga na listi odgovornih - kaže Veruović. E. B.
