Izvor: Kurir, 27.Sep.2009, 04:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je Radisav Rodić?
Rođen u selu Ripnju, opština Voždovac 19.6.1947. godine. Završio Vojnoindustrijsku školu "21. maj", tehničku školu "Radoje Dakić" i kasnije višu ekonomsku. Privatnim radom počeo da se
Rođen u selu Ripnju, opština Voždovac 19.6.1947. godine. Završio Vojnoindustrijsku školu "21. maj", tehničku školu "Radoje Dakić" i kasnije višu ekonomsku. Privatnim radom počeo da se bavi 1964. godine kao honorarnim poslom. Oženjen je, otac tri sina i jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ćerke i za sada ima petoro unučadi.
Od 3. marta 1968. godine registrovao je samostalnu zanatsku radnju, kao privatnik bio je preduzimač, imao je svoju alatnicu, proizvodnju plastičnih proizvoda, metalne galanterije, plastificiranje metala. Imao je radnju sa teškom građevinskom mehanizacijom za zemljane radove u građevinarstvu.
Prvi put sve je izgubio 1969. godine, zbog poslovnog neiskustva, drugi put mu je sve oduzeto 1972. godine posle Titovog govora u Splitu, treći put 28.5.1979. godine, kada je nezakonito uhapšen i osuđen, a izreka presude je glasila "Osuđuje se Radisav Rodić na tri godine i tri meseca zatvora, što se bavio menadžerstvom u većem obimu jer je na taj način stekao protivpravnu imovinsku korist, neadekvatnu uloženom radu "i školskoj spremi po mišljenju javnog tužioca Božidara Babića u Smederevu" (u presudi nedostaje da je sve to urađeno po nalogu tadašnjeg srpskog političkog moćnika Dragoslava-Draže Markovića).
Posle 93 dana provedenih u istražnom zatvoru u Smederevu odlazi u inostranstvo, prvo u Italiju, pa iz Italije u Ameriku.
Dana 27.10.1988. godine tadašnje Predsedništvo Srbije ukida sramnu presudu i preinačuje je u novčanu kaznu u iznosu od 500 nemačkih maraka dinarske protivvrednosti kao kaznu Radisavu Rodiću.
Na dan 3.11.1988. godine, Rodić dolazi u Srbiju, istog meseca registruje zadrugu "ABC Produkt" kao porodičnu proizvodnu prometnu zadrugu pošto još nije postojao Zakon o kapital društvima a 1.1.1990. godine osniva "ABC Product" kao prvo kapital društvo u onoj, staroj Jugoslaviji Ante Markovića. Poziva svog prijatelja i partnera Brusa Ralstona iz države Delavare da sa njim uloži kapital u Srbiju preko firme "Ronaco Systems" Inc. u ortačko društvo "ABC Product". Posle mnogih administrativnih problema Rodićev prijatelj i poslovni partner Brus Ralston dolazi u Srbiju juna meseca 1990. godine, i uz teške muke, posle konferencije za štampu, dobijaju saglasnost da bez "zahtevanog podmazivanja" tadašnjeg Saveznog sekretarijata za ekonomske odnose sa inostranstvom da u "ABC Product" ulože prvih deset miliona dolara. Uloženo je u trajni kapital 85.000 švajcarskih franaka a ostalo su ulagali kao pozajmicu osnivača - vlasnika društva "ABC Product" sa rokom vraćanja od pet do sedam godina, odnosno onda kada društvo bude u mogućnosti, kako se dogovore ortaci. Do kraja 1990. godine dobijaju saglasnost za ulaganje u "ABC Product" još dva odobrenja za 30.000.000 dolara, po osnovnom Ugovoru o ulaganju.
Posle ulaganja više desetina miliona dolara u smislu pozajmica osnivača počinje intenzivan razvoj "ABC Producta". Po zakonu Ante Markovića se dokapitalizacijom preuzima propala državna štamparija "Glas", propalo društveno preduzeće "Stragarit" iz Stragara 1991. godine i propalo društveno preduzeće "Udarnik" takođe 1991. godine. Takođe se 21.05.1991. godine otvara Tržni centar "ABC Producta" na uglu Cvijićeva i Đure Đakovića kao najveće privatne robne kuće u staroj Jugoslaviji.
I u tom periodu Brus Ralston kao predsednik Ronaco Systems Inc. iz Dovera, i porodica Rodić ulažu više desetina miliona dolara u revitalizaciju privrednih društava u Srbiji.
Sve probleme tih društvenih preduzeća preuzima "ABC Product" i isplaćuje njihove dugove koji su bili skriveni, kako se to pravno kaže, raznim marifetlucima a meri se milionima američkih dolara.
Kupovinom štamparije "Glas" Rodić i njegov partner revitalizuju štampariju novom opremom i to postaje jedna od vodećih štamparija tj. najveća privatna štamparija za štampanje novina, časopisa, magazina u vreme Slobodana Miloševića u periodu 1990 - 2000 godina. Tu su se štampala sva opoziciona glasila od Nina, pa sve do biltena Promene, svi koji su tada podržavali opoziciju.
Rodić 1994. i 1995. pokreće časopise Život pasa i Srpsko nasleđe a 20.4.1998. godine, pokreće i dnevni list Glas javnosti. Zbog štampanja lista Demokratske stranke "Demokratija" (u periodu 1996 - 1997) ima grdne probleme sa tadašnjim vladajućim režimom a zbog štampanja biltena "Promene" dobija kazne, plene mu imovinu u drugoj polovini 1999. godine, Rodićevu firmu "ABC Grafika" i direktora Slavoljuba Kačarević, svaki dan sud kažnjava i svaki dan pleni račun i pleni imovinu, tako da je nad Rodićevom firmom "ABC Grafika" 27.01.2000. godine, pokrenut stečaj od strane predsednice Trgovinskog suda Milene Arežine. Za stečajnog upravnika postavljen je Abramović Dušan koji je u prostorije ABC Grafike ušao sa velikom grupom policajaca i obezbeđenjem suda Milene Arežine, firmom "Protekt Tim". Juna meseca 2000. godine tadašnji progonitelji u vidu Jugoslovenske levice, na čelu sa Srđanom Smiljkovićem vrše razne iznude ali ne uspevaju pa tada ABC Product kao ortačko društvo američkog partnera Brusa Ralstona i porodice Rodić uvode u stečaj. Sve ovo može se videti u arhivi "Glasa javnosti" (http: //arhiva. glas-javnosti. rs/arhiva/srpski/arhiva-index. html)
Zoran Đinđić krajem avgusta 2001 godine prilikom posete redakciji Glasa javnosti obećava Rodiću nadoknadu svega rečima: "Rajo, došlo je vreme da ti se i mi odužimo". Tada ga je Rodić pitao: "Dobro, Zorane, ko će sad da sprovede ovo što se mi dogovorimo?" On je odgovorio: "Moj čovek za poverljive poslove Goran Vesić, on će doći za koji dan". Kad je došao Goran Vesić, rekao je da ništa ne veruje nego da će sa sobom dovesti na usaglašenje Goricu Mojović. Došla je i Gorica Mojović i onda je postignut dogovor da sve što je Rodić obračunao - Gorica Mojović prihvata. Do danas nema nikakve nadoknade.
Sredinom 2001. godine nova vlast vraća samo jedan promil od otetog Rodićevim firmama u borbi za demokratske promene preko Žarka Koraća i Božidara Đelića uz veliku medijsku pažnju. Sudski sporovi za vraćanje otetog još su u toku, a vrednosti sporova se mere milijardama dinara.
Dana 16.1.2001. godine Rodić doživljava sačekušu i fizički napad ispred kuće i završava u Urgentnom centru. Napadač nije pronađen, ali Rodić pretpostavlja da su to ostvarene pretnje jednog političkog moćnika.
Na Đurđevdan 6.5.2003. godine Rodić pokreće dnevni list Kurir. Sredinom juna obaveštava dužnike iz Demokratske stranke da njihovo obezbeđenje plaćanja za štampanje lista Demokratija u vidu akceptnih naloga, koje je potpisao lično pokojni Zoran Đinđić, prestaje da važi po novom zakonu od 1.7. i traži od njih da dostave novo obezbeđenje plaćanja ili će morati da pusti akceptni nalog u naplatu. O tome obaveštava tadašnje čelnike Zorana Živkovića i Čedomira Jovanovića u pismenoj formi. Stigla je poruka od izaslanika Čedomira Jovanovića, "neka Rodiću plati potpisnik naloga" a potpisnik naloga je bio pokojni Đinđić.
Kada je pustio akceptni nalog počinje njegov hod po mukama i teror Poreske policije i ostalih policija. Sve dok pred kraj 2003. godine nije "dobrovoljno" potpisao u sudu izjavu da se odriče potraživanja njegove firme "ABC Grafika" u korist Demokratske stranke.
Šest dana posle puštanja akceptnog naloga Rodićev auto ispred restorana "Avala" bomba diže u vazduh. Neka kamera je to snimila od nekuda i do danas je to ostalo nerasvetljeno. Počinioci nisu pronađeni.
Dana 15.2.2005. godine Rodić u Glasu javnosti najavljuje knjigu "Demokratska pljačka Srbije" u kojoj je istraživački tim Glasa na čelu sa novinarom Draganom Vlahovićem objavio dokumenta o srpskim parama na Kipru i učešću ministra Dinkića u svemu tome sa njegovim izjava kiparskoj štampi, da su pare pronađene. Ali, Srbija do danas nije videla te pare.
Dinkić tada Rodiću preti ako objavi tu knjigu - da će ga uništiti. Rodićeva firma "Glas" objavljuje tu knjigu i 16.2.2005. godine u Rodićeve firme dolaze četiri grupe od po tri poreska inspektora. Kontrola traje više od dve godine, isfabrikovano je više od 1.100 zapisnika, rešenja, prigovora, odgovora, žalbi i ostalih akata Poreske uprave za Rodićeve firme a Rodić je kao privatno lice imao više od 90. Pleni se Rodićeva kuća gde mu žive ćerka i sin za porez koji će "možda" biti dužan kako piše u rešenju. Do danas nije deblokirano. Posle dva meseca u kontrolu se uključuje i Poreska policija. Kada je Rodić posle 100 dana progona poreskih organa otišao na kontrolu zdravstvenog stanja, utvrđeno je da je oboleo od hemangioma na jetri. To je bilo početkom juna 2005. godine. Poreska uprava i poreska policija su podnele pet krivičnih prijava samo protiv Rodića plus prijave protiv njegovih sinova i sve je to palo na sudu.
Pored dnevnih listova Kurir i Glas javnosti Rodić Radisav pokreće 15.1.2007. godine, ženski nedeljnik Kurir Stil a 16.10.2008. godine, politički nedeljnik Grom.
Dana 11.1.2008. godine Rodića operiše profesor Morell u uglednoj bolnici u Ženevi gde mu je zbog hemangioma (što naši stari kažu "pojedoše mu džigericu" od sekiracije, a njemu je Dinkićev teror pojeo džigericu) odstranjeno 2/3 jetre. Operacija je trajala preko 18 časova, i Bogu hvala, vrlo je uspešna. Danas se Rodić tamo nalazi na redovnoj kontroli zdravstvenog stanja.
Dana 23.5.2009. godine u Rodićeve firme ponovo dolazi poreska policija. Poreska policija, umesto da radi svoj posao, bavi se terenskom kontrolom, što znači preuzima ulogu poreske inspekcije. Svu dokumentaciju pregledaju, kopije uzimaju, sve što su tražili to su dobili a meri se hiljadama stranica predate zahtevane dokumentacije. To traje više od 110 dana i kada Rodić odlazi na redovnu kontrolu oni počinju da se ponašaju nasilnički, pokušavajući da od Rodića naprave kriminalca odnosno utajivača poreza, što je nemoguće i pored svih zloupotreba pojedinih funkcionera državne institucije poreske uprave i portparola Republičkog tužioca Tome Zorića u dogovoru sa jednim ministrom koga je sadašnja Vlada pustila da radi šta hoće prema Rodiću i njegovim firmama. Narodna poslovica kaže "što jedna budala zamrsi, sto pametnih ne mogu da razmrse", ali šta je tu je, možda je to sudbina Radisava Rodića ali i Srbije, da Srbin u Srbiji ne može biti vlasnik najtiražnijih medija koji slobodno piše o svim protivpravnim i nezakonitim radnjama aktuelnih političara i njihovih takozvanih "biznismena".
Pokretač dnevnih listova Glas javnosti i Kurir i nedeljnika Gromi Kurir Stil Radisav Rodić
.jpg)
