Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Apr.2011, 12:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je Azra Bašić, krvolok iz Dervente?

NJUJORK -

Skoro dve decenije pošto je napustila rodnu Hrvatsku, zdepasta vredna žena, poznata kao Izabel Bašić, živela je mirno u malom gradu Leksingtonu, vozeći se svakog jutra džipom čiroki da bi za 25 minuta stigla na posao gde je pravila sendviče, piše "Njujork tajms".

Ona ima psa koga je othranila na cuclu, znala je da popravi ogradu, a njeni susedi, iako nikada nisu zavoleli njene sarme, voleli su kolače koje je pravila za rođendan. Emfizem pluća držao ju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je u kući koju je delila sa Stivom Lomanom i njegovom suprugom Lusi.

Porodica Loman, za uzvrat, opisuje Bašićevu kao osobu velikog srca, koja nikada nešto ne bi kupila za sebe dok ne bi odabrala i poklon za prijatelja, ali koja je bila toliko zaplašena bosanskim sukobom, da nije mogla da gleda ratne filmove i prekinula je sve veze sa rodnom zemljom.

Možda je, međutim, postojao još jedan razlog za to: tu ženu su u sudskim spisima identifikovali kao Azru Bašić, a tužioci iz Bosne tvrde da je ona 1992. godine bila deo podmukle brigade Hrvatske vojske koja je mučila i ubijala Srbe u tri zarobljenička logora na početku rata u Bosni, piše "Njujork tajms" u velikoj reportaži iz Leksingtona, u Kentakiju. Žrtve i svedoci navedeni u sudskim dokumentima, kažu da je ona, u hrvatskoj uniformi, noževima zadenutim za pojas i u čizmi, urezivala krstove u čela zatočenika.

Mučenja

Optužuju je da je jednom muškarcu prerezala vrat, a druge naterala da piju iz rane mrtvog čoveka. Jedan svedok kaže da ga je Bašićeva prisilila da bije benzin, a zatim zapalila njegove ruke i lice. Drugi kažu da su morali da puze, polu-nagi, sa užetom u ustima i hrvatskim vojnikom na leđima, preko poda punog srče.

Sada, posle skoro 20 godina, od kojih je poslednjih 15 provela radeći razne poslove u državi Njujork i Kentaki, Bašićeva se suočava sa zahtevom za izručenje BiH, gde bi joj se moglo suditi za ratne zločine.

"Oni tvrde da je Bašić učinila sve to, mi ćemo svakako nastojati da to osporimo", izjavio je njen advokat Patrik Neš.

Iako je prvi put optužena 1993. godine, Bašićevu je Interpol locirao tek 2004, a vlada BiH je formalni zahtev za izručenje uputila 2007.

Američke vlasti su, međutim, tražile dodatne dokaze pre nego što su je uhapsile. Do tada je, prema rečima porodice Loman za "Njujork tajms", Bašićeva sa njima živela pet godina.

U razgovorima uz jutarnju kafu, prilikom odlazaka u kupovinu ili gledanja televizije, ona je otkrivala detalje svog starog života novoj američkoj porodici. To i nije bila neka tajna, kaže Stiv Loman, penzionisani vozač kamiona koji je uhapšen u istoj kući zajedno za Bašićevom, zbog neovlašćenog držanja oružja.

Kada je ubila prvog čoveka, pozlilo joj je. Bila je sa njim lice u lice i morala je da ga ubije, da ne bi on ubio nju. Rekla je da ju je zaboleo stomak, ali posle toga sve je išlo prilično lako. U zahtevu za izručenje navodi se samo jedno ubistvo, podseća "Njujork tajms".

Bašićeva, čiji je otac bio kapetan broda, rekla je Lomanovima da su ona i njen sin morali da beže iz kuće kada su borbe započele, zatim, da joj je sin umro od srca, kao i da su je zarobili srpski borci, posle čega se pridružila Hrvatskoj vojsci, gde su joj obećali hranu i cigarete.

Sakrivala prošlost

Podaci suda govore da je, kada je stigla u SAD, počela da menja identitet, promenila ime u Izabela, preselila se u Leksington i postala američki državljanin. Ona se 2005. razvela.

Gospođa Loman, koja ju je upoznala dok su obe radile u domu za stare, kaže da je Bašićeva često radila dva posla, delom i da bi izdržavala muškarca sa kojim je izlazila. Kad se preselila kod Lomanovih, imala je malo kontakta sa nekadašnjim životom.

Ona nije potpuno skrivala svoju prošlost od dvoje najbližih prijatelja, a to što su saznali, nije odvratilo Lomanove da je pozovu da se preseli kod njih, kada je napustila Stenton, 45 minuta vožnje od Leksingtona.

Vremenom, otkrila je još detalja, uključujući kako je jednom bila svedok masovnog silovanja jedne tinejdžerke od strane srpskih boraca. Jednom kada je naletela na te Srbe i prepoznala muškarca koji je silovao devojčicu, rekla je svojim saborcima: "Nemojte ga ubiti, ja ga hoću", kaže Lusi Loman. Prema njenim rečima, ona mu je odsekla polni organ uz reči: "Sada nikoga više nećeš silovati". Ni taj detalj nije pomenut u zahtevu za izručenje, iako neki svedoci kažu da im je Bašićeva pretila da će ih obrezati, podseća "Njujork tajms".

Šta god da je radila, bilo je u vezi sa vojskom, kaže Lomanova koja veruje da je njena prijateljica u suštini dobra osoba koju su užasi rata prisilili da načini nemoguće moralne izbore.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...