Izvor: Politika, 31.Mar.2008, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko deli Kosovo

Slobodan Samardžić i Vuk Jeremić tvrde da predlog sporazuma o saradnji sa Unmikom nije plan za podelu pokrajine, Boris Tadić i Dragan Šutanovac optužuju Samardžića

Predlog sporazuma između Srbije i Unmika o sprovođenju Rezolucije 1244 koju je 16. marta ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić uručio Lariju Rosinu, zameniku šefa Unmika, biće najverovatnije na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti UN koja bi trebalo da bude održana do kraja ovog meseca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže izvor „Politike” iz Vlade Srbije. Na toj sednici biće razmatran i izveštaj šefa Unmika Joakima Rikera, a razgovaraće se i o zahtevu Srbije da se povede međunarodna istraga zbog događaja 17. marta u Kosovskoj Mitrovici kada je intervenisala Unmik policija i nasilno izbacila Srbe iz zgrade tamošnjeg suda.

Samardžić je juče, bar treći put u poslednje dve nedelje, demantovao da predlog sporazuma podrazumeva podelu Kosova. Ministar je novinarima u Lapljem Selu kazao da je Unmiku 16. marta predao predlog ne o teritorijalnoj, već o funkcionalnoj podeli između Srba i Albanaca koja je na Kosovu „na delu već osam, devet godina”.

„Srbi će morati da rade u svojim institucijama i to je ta funkcionalna razdvojenost. Nema teritorijalne podele Kosova i Metohije i o tome nikad nisam i neću govoriti”, kazao je Samardžić.

Samardžić je kazao da će Srbija u saradnji sa UN i Unmikom nastaviti da na Kosovu i Metohiji funkcioniše na „način dobre i organizovane države”.

Praktično otkako je Samardžić predao dokument Rosinu pojavile su se spekulacije da Beograd zagovara podelu Kosova i takva tumačenja su nastavljena do dan-danas – poslednji koji je posumnjao da je to suština predloga jeste srpski predsednik Boris Tadić.

Prvi je „Njujork tajms” ovaj dokument protumačio kao ponudu Srbije za podelu Kosova, dva dana nakon što je obelodanjeno postojanje sporazuma. EU je, kako piše ovaj list, verovatno nemoćna da spreči podelu Kosova. Zemlje kao što su Britanija ili Francuska mogle bi uložiti zvaničan protest SB UN, ali bi takve akcije naišle na otpor Rusije koja ima pravo veta, piše njujorški dnevnik. U isto vreme, portparol Stejt departmenta Tom Kejsi rekao je da su SAD „apsolutno protiv podele Kosova”.

U svojoj reakciji na te spekulacije, Tadić je negirao da postoji tajni plan države za podelu KiM. „Ovoga trenutka je to objašnjenje koje se koristi u međunarodnoj javnosti kako bi se objasnila novonastala situacija na Kosovu”, rekao je Tadić gostujući na televiziji Pink.

Dok je međunarodnoj javnosti pokušavao da objasni da Srbija nije za podelu svoje pokrajine, Tadić je istovremeno kritikovao Samardžića jer je iz Ministarstva za KiM upućen zahtev Savetu bezbednosti da ispita odgovornost za nerede u Kosovskoj Mitrovici. Kako je rekao, gostujući na TV Pink, postupak Samardžića predstavlja „naznaku izbornog funkcionisanja vlade” i ponovio da nije bio upoznat sa sadržajem predloga sporazuma.

Odgovarajući na ove kritike, Samardžić je 22. marta rekao za naš list da je Sporazum o zajedničkom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN nastao u saradnji Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za Kosovo i da je deo akcionog plana koji je 14. januara usvojila Vlada Srbije.

Ministar za KiM je pojasnio da se predlozi iz tog sporazuma odnose na sve srpske opštine i naselja na Kosovu, a ne samo na teritoriju severno od Ibra i dodao da će kosovski Albanci, uz prećutnu saglasnost Unmika, za dva meseca zavladati svim institucijama, ako ih Srbija ne preuzme. „Jasno je da ako nismo na Kosovu i Metohiji, izgubićemo ga”, rekao je Samardžić.

Istog dana obelodanjeno je da je misija UN na Kosovu i Metohiji prosledila predlog Vlade Srbije u sedište te misije u Njujorku, a u prištinskom dnevniku „Ekspres” objavljeni su detalji. Srbija je otkrila svoj cilj za Kosovo, a to je srpski entitet, pisao je toga dana prištinski dnevnik. Nakon toga „Njujork tajms” je objavio da je Srbija zvanično zatražila podelu Kosova duž linije etničkog razdvajanja, što su, prema navodima tog lista, lideri kosovskih Albanaca odmah odbacili.

Predlog vlasti u Beogradu, kako ocenjuje njujorški dnevnik, predstavlja vrhunac kampanje Srbije usmeren ka učvršćivanju sopstvene administrativne i političke kontrole na severu Kosova, gde većinu stanovništva čine Srbi.

Uprkos tome što Samardžić uporno ponavlja da predlog o „stvaranju funkcionalnog odvajanja Srba i Albanaca” nije plan o podeli srpske pokrajine, i mnogi domaći političari ga tumače baš tako.

Među prvima je reagovao Oliver Ivanović, jedan od lidera kosovskih Srba. On je ubeđen da Samardžićev predlog nije ništa drugo nego plan o podeli Kosova, doduše ne teritorijalnoj, već kao učvršćivanje pozicije Srbije do Ibra. Ivanović, koji je odnedavno član G17 plus, kaže da je plan pun propusta pa ga zato vidi samo kao predizborni potez Demokratske stranke Srbije.

U „odbranu” Samardžića stao je Vladimir Čižov, stalni ruski predstavnik u Briselu. On je 27. marta izjavio da u predlogu Beograda „koliko zna” ne postavlja se pitanje o podeli Kosova već o saradnji između Beograda i misije UN.

Tokom proteklog vikenda ponovo su se pojavila različita tumačenja suštine sporazuma. Tadić je u intervjuu za „Večernje novosti” ponovio svoj stav da u krajnjoj liniji ovaj sporazum dovodi do podele Kosova. Prema njegovim rečima lansiraju se planovi koji znače promenu državne strategije o KiM.

„Tu pre svega mislim na ideju funkcionalnog razdvajanja albanskog i srpskog naroda koju je izneo ministar Samardžić, a što u krajnjoj liniji vodi podeli Kosova”, rekao je predsednik Srbije za nedeljni broj ovog lista.

On je naglasio da je ideja podele legitimna, te da je on našem pregovaračkom timu predlagao i da se ta ideja uzme u obzir, ali da je na kraju ipak dogovoreno da se zastupa politika celovite Srbije. Da bi se ta usvojena politika promenila, kako kaže Tadić, odluku moraju da donesu Skupština, vlada, predsednik, ali i da se ona potvrdi na referendumu.

Međutim, istoga dana, prekjuče, u razgovoru za „Politiku”, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izneo je potpuno drugačije tumačenje spornog sporazuma. On objašnjava da to nije predlog za podelu, već da je njegov osnovni cilj da se ponovo uspostavi poverenje između misije UN i Beograda i da se svim građanima Srbije na Kosovu obezbedi normalan život. On priznaje da sporazum nije prošao redovnu proceduru Vlade Srbije i dodaje da bi u tom slučaju verovatno bio kvalitetniji, ali – za razliku od Tadića – naglašava da je „državna politika jedinstvena”.

Jelena Cerovina - Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------------

Šta se predlaže u sporazumu

Naslov predloga koji je podneo ministar Slobodan Samardžić, po pisanju prištinskog „Ekspresa” je „Sporazum Unmika i Republike Srbije za zajedničko sprovođenje Rezolucije 1244 posle ilegalnog proglašenja nezavisnosti od strane privremenih institucija Kosova”. U prvoj tački dokumenta se „potvrđuje punovažnost Rezolucije 1244 SB i uverenost da se Rezolucija može uspešno sprovoditi samo zajedničkim naporima Unmika i Republike Srbije”. U tekstu se navodi da se „potvrđuje posvećenost svim prethodnim sporazumima između Unmika i Republike Srbije, uključujući sporazume između Unmika i Savezne Republike Jugoslavije, čiji je legalni naslednik Republika Srbija”.

U predlogu stoji i da su Unmik i Republika Srbija saglasni da intenziviraju saradnju u oblastima policije, sudstva, carine, transporta, kontrole granične administrativne linije između Kosova i Srbije, kao i verskog, istorijskog i kulturnog nasleđa. „Srpski policijski oficiri su odgovorni lokalnim srpskim autoritetima i deluju pod komandom policije Unmika”, navodi se u tekstu. U vezi sa sudstvom, kako prenosi prištinski list, piše da kosovski Srbi imaju pravo da rešavaju svoja sudska pitanja, dok su međunarodne sudije Unmika odgovorne za slučajeve u koje su uključeni pripadnici različitih etničkih zajednica. U vezi sa pitanjem carine, navodi se da su „Unmik i Republika Srbija posvećene razvoju slobodne trgovine između Kosova i drugog dela Republike Srbije i da se nijedna druga trgovinska barijera neće nametnuti”. „Ako neka treća strana uspostavi neke trgovinske barijere, kosovski Srbi imaju pravo da uspostave svoj carinski autoritet”, navodi se u predlogu. U poslednjoj tački, za versko, istorijsko i kulturno nasleđe se navodi i da će se „nadziranje sprovođenja politike u ovim oblastima vršiti u saradnji između snaga Unmika i Republike Srbije”. „Ove snage će se uspostaviti u što kraćem periodu sa ciljem da budu potpuno u funkciji od početka maja 2008”, navodi se u dokumentu koji je objavio „Ekspres”.

---------------------------------------------------------

Bolje sporazum nego anarhija

Stanje na Kosmetu nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, kako ističe naš sagovornik iz srpske vlade, neodrživo je jer ne postoji samo dualizam srpskih i albanskih institucija već i dualizam međunarodnih institucija. Nikome nije jasno gde prestaje nadležnost Unmika, a počinju ovlašćenja Euleksa. Zato sporazum koji je Srbija predložila ima za cilj da omogući koliko-toliko normalan život svih onih stanovnika Kosova koji Srbiju priznaju kao svoju državu. Oni, kako se predlaže, moći će da uživaju personalnu autonomiju, tako što bi sve one usluge koje mogu da pruže naše institucije na Kosovu, od školstva i zdravstva, preko socijalne pomoći, do pomoći u poljoprivredi. Za sada je izvesno da će te mogućnosti koristiti Srbi, Goranci, deo Bošnjaka, kao i gotovo svi Romi.

Na pitanje da li to znači praktično stvaranje paralelnih institucija, naš sagovornik kaže da onaj ko bude hteo da uživa nadležnosti Srbije uživaće ih, onaj ko želi da svoja prava ostvaruje u kosovskim institucijama to će i raditi. Nikome ne odgovara bezvlašće, ističu u vladi, te je bolje da se nađe neko rešenje za novonastalu situaciju nego da vlada anarhija.

[objavljeno: 01/04/2008.]

Nastavak na Politika...