Izvor: Press, 03.Avg.2014, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će biti novi direktor RTS?
Iako zakon kaže drugačije - da će novog generalnog direktora birati Upravni odbor RTS posle konkursa, presudnu ulogu u njegovom izboru imaće premijer Aleksandar Vučić. Prema našim saznanjima, Vučić će direktora birati između najmanje šest kandidata, sa kojima je već imao razgovore.
Dvojac i četverac
Jedan od najozbiljnijih kandidata je Goran Karadžić, aktuelni predsednik RRA, tela koji će se novim zakonom samo promeniti ime u Savet regulatora. Karadžić po zakonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ima pravo ponovo da bude izabran za predsednika Saveta regulatora, ali nije mali broj onih koji veruju da će zapravo umesto u Savet preći u Takovsku 10. Međutim, Karadžić za „Blic” kaže da s premijerom nije imao razgovore o prelasku u RTS.
- Nisam o tome razgovarao sa premijerom i ne verujem da će premijer o tome razgovarati s bilo kim jer direktora Javnog servisa bira UO nakon konkursa - paragrafski odgovara Karadžić.
Saznajemo i da je drugi Vučićev kandidat niko drugi do Dejan Jocić, suvlasnik i glavni urednik TV Nove. Jocić već ima dovoljno iskustva s televizijama, radio je na TV Prvoj nakon što je ovu televiziju od „Foksa” kupila grčka grupacija „Antena” i s kojom je napravio uspeh u Srbiji. Nakon odlaska s Prve, uz pomoć nemačkih partnera osnovao je i TV Novu, ali je ovaj projekat pred gašenjem jer RRA dva puta na konkursu nije htela da im dodeli nacionalnu frekvenciju.
- Jedino što mogu da vam kažem jeste da već imam vrlo ozbiljnu ponudu jedne strane medijske kuće da im vodim televiziju - neodređen je bio Jocić odgovarajući na naše pitanje.
Pored ovog dvojca, u igri je i veliki filantrop i dugogodišnji direktor i urednik B92 Veran Marić. Kao mogući kandidat, pominje se i voditelj TV Hepi Milomir Marić, a poznavaoci medijske scene kažu da ne treba isključiti i bivšeg urednika BK televizije i glavnog urednika TV Avale Srđana Đurića.
Na kraju ne treba isključiti i mogućnosti da, ako se zna kakav odnos ima sa premijerom Vučićem, u trci za generalnog direktora RTS pojavi kandidat vlasnika TV Pinka Željka Mitrovića. Međutim, na osnovu medijskih zakona, vidi se da uticaj Mitrovića slabi, jer nisu prošli neki predlozi za koje se on zalagao.
Ni senka od Tijanića
Ko god da bude izabran, novi direktor RTS sigurno je da neće biti nalik Aleksandru Tijaniću, koji je Javni servis vodio punih devet godina. Prvo što je Tijanić jednostavno neponovljiv, a drugo što novi zakon prvo predviđa da funkcija generalnog direktora ne bude spojena sa funkcijom glavnog i odgovornog urednika, što je Tijanić bio. Drugo, novi direktor RTS raspolagaće sa najmanje 75 miliona evra godišnje (zavisi od visine naplate nove takse), ali će imati velikih ograničenja pri kupovini kvalitetnog programa, kao što su velika sportska takmičenja. Novi generalni direktor moraće da ima fakultetsku diplomu i 10 godina upravljačkog iskustva.
Za digitalizaciju 30 evra
Manje od godinu dana ostalo je do početka digitalizacije u Srbiji. Tačnije, prema pravilima, 17. juna sledeće godine sve televizije će morati da ugase sve analogne predajnike i da pređu na digitalni signal. Svako domaćinstvo koje nema kablovsku televiziju moraće da kupi poseban prijemnik ili risiver da bi gledali domaće kanale. Njegova cena mogla bi da bude oko 30 evra.
Taksa 500 din.
Od 1. januara 2016. počeće naplata takse na RTS koja će iznositi najviše 500 dinara mesečno. RTS će svakom vlasniku električnog brojila na početku godine poslati paket od 12 uplatnica, a ovaj račun ćete plaćati do 5. u mesecu. U slučaju kašnjenja biće zaračunata i kamata, a ukoliko ne budete plaćali, RTS će imati pravo prinudne naplate.
O strancima
Novi medijski zakoni, iako usaglašeni sa EU, kao da su pisani da se nekima izađe u susret. Tako je izmenjen član da kablovski operateri ne mogu da imaju televiziju, tačnije informativni program. Time su se stekle i zakonske mogućnosti da američka kompanija KKR, koja je u Srbiji kupila SBB, sa CNN napravi regionalnu televiziju N1. Zakon predviđa i da jedan vlasnik sada legalno može biti vlasnik više TV u Srbiji sa nacionalnom pokrivenošću. Uslov je da televizije zajedno ne mogu da imaju više od 35 odsto šera (tržišta), što je u Srbiji teško, i time se izašlo u susret grčkoj Anteni.
.jpg)
