Izvor: B92, 16.Jan.2022, 20:33

Književnost: Stogodišnja književna dela koja su predvidela današnji svet

Dvojica kultnih autora pisala su o ljudskoj prirodi - i distopijskom užasu koji može da izrodi tehnologija. Dorijan Linski istražuje paralelne živote pisaca čija nas dela i dan-danas pogađaju u žicu.

Jednog dana 1920. godine, češki pisac Karel Čapek zatražio je savet od starijeg brata Josefa, slikara. Karel je pisao dramu o veštačkim radnicima, ali je imao problema kako da ih nazove.

"Nazvao bih ih laburatori, ali mi zvuči nekao veštački", rekao je on >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Josefu, koji je bio udubljen u rad na platnu.

"Nazovi ih onda robotima", odgovorio je Jozef, sa četkicom u ustima.

Istovremeno u Petrogradu (nekada Sankt Peterburg), ruski pisac Jevgenij Zamjatin pisao je roman čija će se visokotehnološka diktatura budućnosti ispostaviti jednako uticajnom kao Čapekovi roboti.

Oba dela zajedno slave stogodišnjicu.

Čapek je dramu RUR objavio 1920. godine, ali ona je prvi put izvedena tek u januaru 1921. godine.

A iako je Zamjatin rukopis romana Mi predao 1921. godine, ovaj je uglavnom pisan pre, a objavljen posle.

Ipak, 1921. godina ostala je zabeležena kao njihov zajednički rođendan i tako nam je ta godina podarila i robota i mehanizovanu distopiju - dva koncepta koji se, čini se, nikad neće istrošiti.

Kao što je Čapek napisao 1920. godine: "Nešto od budućnosti uvek može da se pročita na dlanu sadašnjosti."

Mi je jednako važno delo. Veliki broj pisaca, uključujući Džeka Londona i H. Dž. Velsa, prethodno su se oprobali sa antiutopijskim romanima, ali Zamjatin je bio prvi koji je pomešao koherentni koncept sa zadovoljavajućim narativom, stvorivši tako nešto što je poslužilo kao budući obrazac za distopiju.

Radnja romana Mi dešava se u ultraracionalnoj Jednoj državi, gde je sve, od rada preko seksa do muzike, matematički proračunato, uniformisane "cifre" imaju brojeve umesto imena, a svi se nalaze pod kontrolom Čuvara, kojima komanduje misteriozni diktator poznat kao Dobrotvor.

Protagonista D-530 nezanimljiv je i poslušan inženjer raketa kog u tajni revolucionarni pokret uspeva da zavede harizmatična disidentkinja po imenu I-330.

Posle raznih peripetija, pobunjenici su poraženi, I-330 je pogubljena, a D-530 lobotomiziran u potpunog poslušnika.

Zamjatin je insistirao da sloboda mora da bude nesavršena, iracionalna i ponekad nesrećna, što će reći sasvim ljudska.

Ako vam taj zaplet pomalo liči na 1984, to je zato što je Džordž Orvel toliko cenio Mi da je četrdesetih pokušao da organizuje objavljivanje vernog engleskog prevoda i u velikoj je meri zaslužan za njegovu savremenu reputaciju.

Iako je on napisao nacrt romana pre nego što je znao da Mi uopšte postoji, ovaj je očigledno izvršio veliki uticaj na njega na nivou priče i likova.

Njegov uticaj je očigledan i u Himni Ejn Rend, THX 1138 Džordža Lukasa i Mehaničkom pijaninu Kurta Vonegata i (u veselijoj verziji) u LEGO filmu.

Brzo su umeli da prepoznaju pretnju totalitarizma, a na kraju ih je obojicu pregazio.

Njihova najslavnija dela su im obojici promenila živote, ali na radikalno drugačije načine: RUR je pretvorio Čapeka u književnu superzvezdu, dok je Mi pretvorio Zajmatina u izgnanika.

Ne možete do kraja razumeti njihov ogroman značaj za kolektivnu maštu, a da ne znate bar malo o njihovim životima i zašto su bili nagnani da napišu priče o užasima koje tehnologija može da iznedri kad se ukrsti sa onim najgorim u ljudskoj prirodi.

Jevgenjnij Ivanovič Zamjatin je rođen 1884. godine u ruskom gradu Lebedjanu 400 kilometara južno od Moskve.

Otac mu je bio pravoslavni sveštenik, a majka muzičarka.

Zamjatin je školu završio 1902. godine sa zlatnom medaljom odličan uspeh i studirao pomorsko inženjerstvo na Politehničkom institutu u Sankt Peterburgu, gde je postao boljševik.

Bio je radoznala, borbena duša koja je uvek birala teži put.

"Oduvek sam tražio nešto novo, drugačije, nekakvu opasnost - inače bi život izgledao suviše hladno, suviše prazno", rekao je 1906. godine budućoj ženi Ljudmili Nikolajevnoj.

Događaji iz oktobra 1917. godine nadvijaju se i nad Mi i RUR.

Te dve fiktivne revolucije možda su čista suprotnost - Čapekovi roboti svrgavaju ljudske gospodare, dok Zajmatinove pobunjenike uguši tehnološka država - ali u oba slučaja pobeđuju mašine.

Zamjatin je upozoravao na ruski potencijal da zameni jednu tiraniju drugom, ali, poput Čapeka, isto tako je satirizovao kapitalističke inovacije koje su ljude pretvarale u mašine, najviše nauku menadžmenta Frederika Vinsloa Tejlora i proizvodne trake Henrija Forda.

Kao što je objasnio u intervjuu iz 1932. godine: "Ovaj roman je upozorenje na dvojaku opasnost koja preti čovečanstvu: hipertrofičnu moć mašina i hipertrofičnu moć Države."

Treći kontekst bio je posledica prvog mehanizovanog globalnog sukoba, među čije žrtve je spadao predratni optimizam o tehnološkom napretku.

Rat vođen tenkovima, avionima i otrovnim gasom, napisao je Zamjatin, sveo je čoveka na "broj, cifru".

Sa porazom Austrougarske, Čehoslovačka je u oktobru 1918. godine postala nezavisna država.

"Bila je to revolucija u kojoj nije prolivena ni kap krvi, nije razbijen čak ni jedan prozor", napisao je Čapek ponosno za njenu 20. godišnjicu.

Postao je prva slavna književna ličnost u svojoj mladoj zemlji.

Samo tokom 1920. i 1921. godine, pored toga što je napisao RUR, krenuo je da piše kolumnu za napredne Narodne novine, postao dramaturg-reditelj u praškom pozorištu Vinohradi i pokrenuo nedeljni intelektualni salon u svom vrtu čiji su posetioci postali poznati kao Družina petkom.

Zaljubio se i u sedamnaestogodišnju glumicu po imenu Olga Šajnflugova, kojom se na kraju i oženio 1935. godine.

Njegova pisma Olgi otkrila su njegovu stidljivu, nesigurnu stranu (jednom je gledao izvedbu RUR-a zajedno sa francuskim piscem Romenom Rolanom i tokom čitave predstave izvinjavao se za njene greške), ali je na stranici isijavao samouverenošću i bogatstvom duha.

Možda će vas zanimati i intervju sa književnikom Aleksandrom Hemonom: Od odrastanja u Jugoslaviji do Matriksa

Zamjatin je isto tako skrivao svoje ranjivosti ispod blistave čaure šarma i profesionalizma.

I dok je Čapek uživao u novoj zori slobode i demokratije u svojoj zemlji, Zamjatin je još 1918. godine napisao da "revolucija nije izbegla opšte pravilo pobednika: postala je filistejska…

A ono što najviše mrzi svaki filistejac jeste buntovnik koji se usuđuje da misli drugačije od njega."

Pomešavši politiku, filozofiju i fiziku, u nizu briljantnih eseja upozorio je da se revolucionarna energija zamrzava u nešto statično i represivno, i tvrdio da je jedini lek večna revolucija.

"Revolucije su beskrajne", obraća se I-330 u jednom trenutku D-530 u Mi.

Zamjatinova jeretička filozofija neizbežno ga je učinila nepopularnim kod novog režima.

Trocki ga je otpisao kao "unutrašnjeg emigranta", a dvaput ga je hapsila tajna policija - 1919. i 1922. godine.

"Zabavno je, zar ne?", napisao je on kritičaru Aleksandru Voronskom.

"Tada sam završio u zatvoru kao boljševik, a sada me zatvaraju boljševici."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...