Izvor: Danas, 16.Okt.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književni roštilj
„Svi žele da znaju kako se osećate, ali vi niste imali vremena da osetite bilo šta, jer ste bili prezauzeti odgovaranjem na pitanje novinara kako se osećate“, kazao je australijski pisac Ričard Flanagan dan nakon što je dobio Man Buker nagradu za svoj roman „The Narrow Roads to the Deep North“. Treći Australijanac kome je pošlo za rukom da dobije ovo priznanje nagrađeno delo pisao je 12 godina, a prvih pet verzija romana spalio je nezadovoljan svojim uratkom. Vatra spaljenih stranica >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je, kako kaže, poslužila za roštilj.
„Često pravim roštilj od svojih tekstova. Spaljivanje ranijih verzija značilo je da sam morao sve da uradim ispočetka... Kada počnete da dorađujete nešto staro, to znači da će i novo delo sigurno bolovati od gangrene. Neophodno je da sve izbrišete“, objasnio je pisac.
Nagrađeni roman govori o užasnim događajima koji su pratili izgradnju „pruge smrti“, a među japanskim ratnim zarobljenicima, koji su kao robovi gradili železnicu između Tajlanda i Burme, bio je je Flanaganov otac. On je u 98. godini preminuo upravo na dan kada je roman bio konačno završen. Ipak, ovo nije, kako kaže, njegova priča, iako su događaji koji su pratili izgradnju „pruge smrti“ duboko urezani u život njegove porodice. Ljubavna priča glavnog junaka Doriga Evansa, lekara i vojnika australijske vojske, u stvari je inspirisana sećanjem njegovog komšije, koji je pretražio celu Evropu u potrazi za svojom ženom, da bi je godinama kasnije video sa detetom u Sidneju. Flanagan je ovu priču zapisao na podmetačima za pivo u jednom pabu, a deset godina kasnije sećanja dva čoveka koja su preživela Drugi svetski rat - njegovog oca i komšije, dobila su zajednički smisao u ovoj knjizi.
Jedan je od najboljih romanopisaca Australije, koji je radio i kao scenarista filma „Australija“ Baza Lurmana, poznat je i kao kritičar politike svoje domovine. Flanagan je rođen 1961. godine u Longfordu na Tasmaniji. Studirao je književnost na Oksfordu. Bavio se novinarstvom, a snimio je i film „The Sound of One Hand Clapping“, koji je prikazan na Berlinskom festivalu. Objavio je šest romana, a pre Bukerove nagrade, razmišljao je da prestane da se bavi pisanjem i da počne da radi u rudniku. Oženjen je i ima tri ćerke.
