Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Dec.2017, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Književna nagrada "Karolj Sirmai" Otu Horvatu

Svečanost povodom dodele književne nagrade "Karolj Sirmai" Otu Horvatu za roman "Kao Celanovi ljubavnici" (Akademska knjiga, 2016) za 2017. godinu održaće se 15. decembra u 18 časova u Kulturnom centru Opštine Temerin. O nagrađenoj knjizi Ota Horvata govoriće Franja Petrinović, književnik i kritičar.

Oto Horvat rođen je 1967. u Novom Sadu. Završio gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Studirao u Novom Sadu, Erlangenu i Berlinu. Živi i radi u Firenci.

Objavljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << knjige poezije: Gde nestaje šuma (1987, „Brankova nagrada"), Gorki listovi (1990), Zgrušavanje (1990), Fotografije (1996), Dozvola za boravak (2002), Putovati u Olmo (2008, Nagrada „Miroslav Antić"), Izabrane & nove pesme (2009); roman: Sabo je stao (2014, Nagrada „Biljana Jovanović", Nagrada „Mirko Kovač" i najuži izbor za NIN-ovu nagradu). Prevodi: Janoš Pilinski, Krater (1992, Nagrada Društva književnika Vojvodine za prevod godine); Oto Fenjveši, Anðeo haosa (2009); Hans Magnus Encensberger, Poslednji pozdrav astronautima (2010).

O knjizi

Ne samo da je roman "Sabo je stao", prozni prvenac Ota Horvata iz 2014. godine, uvršten u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i postao laureat nagrada „Biljana Jovanović" i „Mirko Kovač", već je i zaslužio pozitivnu recepciju čitalaca i kritike koja traje i danas, dokazujući da ovaj autorov „izlet" u prozu nakon sedam pesničkih knjiga nije slučajan, niti kratkog daha.

Nastavivši da stvara u ovom žanru, Horvat svojim čitaocima sada donosi novo iskustvo u vidu dvanaest kratkih priča koje analiziraju situacije, trenutke, osećanja, zbunjenost, napetost, zapitanost, promene, sećanja i živote – ukratko, sve ono što čini savremeni trenutak onakvim kakav jeste i daje odgovore na pitanja današnjeg čoveka.

Ove priče se naslanjaju na bogatu tradiciju evropske književnosti, od Benharda do Celana, ali sadrže i jednu posebnu stilsku jedinstvenost, izbrušen izraz, intrigantnost i emotivnost koji su odlikovali ranija Horvatova dela, bilo da je u pitanju roman ili poezija. Njegovi junaci su sami sebi antipodi – istovremeno tužni i radosni, bezbrižni i zabrinuti, gladni i siti, opčinjeni i užasnuti, te zaljubljeni i posvađani, poput ljubavnika iz naslovne priče – i zbog njih ova proza izrasta u nešto više od uobičajenih kratkih priča koje se često javljaju na našoj savremenoj sceni: to je zapis jednog vremena i prostora kojima se autor i čitaoci zajedno kreću. Ova zbirka takođe potvrđuje vrednost i prisutnost Ota Horvata kao proznog pisca čiji je rad promišljen, planiran, minuciozno obrađen i, pre svega, kvalitetan i potentan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...