Izvor: RTS, 07.Avg.2014, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige kao podsetnik na Veliki rat
Gotovo da nema vodećih izdavača u zemlji koji nisu objavili ili pokrenuli izdavanje knjige o Prvom svetskom ratu. Objavljuje se sve – od uže stručne literature do beletristike.
Iako se smatra da se veliki broj publikacija iste tematike javlja samo povodom obeležavanja velikih datuma, istoričari tvrde da se knjige i zbornici o tim temama konstantno objavljuju, samo nisu u žiži javnosti.
Prema elektronskom katalogu o Velikom ratu, u ovoj godini objavljene su 84 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << publikacije, od toga 66 na srpskom jeziku. Očekuje nas Sajam knjiga, pa je izvesno da će ih biti još. I interesovanje čitalačke publike je sve veće.
"U poslednje vreme, u medijima slušamo o Velikom ratu, a i na RTS-u ide isto jedna lepa emisija. Onda sam se malo zaiteresovao i došao sam da kupim i pročitam", kaže jedan od čitalaca Nemanja Vučković.
U Srpskoj književnoj zadruzi kažu da se, iz žanra beletristike, najviše traži Veliki rat Aleksandra Gatalice.
"Što se tiče drugih izdanja, traže se Das ist Princip i mapa Put Srpske vojske, toplički vitezovi, Toplički vitezovi, koji je izdao Muzej Toplice i još desetak naslova ove tematike", kaže Marija Janković iz Srpske književne zadruge.
Poplava naslova posvećena određenom jubileju nije samo naša osobenost.
"Ako odete u Italiju, videćete izloge potpuno dizajnirane novim izdanjima. Isto tako, kada uđete u glavne knjižare u Beču, onaj bank prvi koji vas sačeka je apsolutno posvećen 1914. i Sarajevu, monarhiji i Ferdinandu", objašnjava istoričar Mile Bjelajac.
Neka dela, poput kratke istorije Mire Radojević i Ljubodraga Dimića, osim na srpskom i engleskom, biće štampana i na ruskom i nemačkom jeziku. Razlog je da se afirmiše srpska istoriografija.
"Naša istoriografija obiluje dokumentacijom o Velikom ratu jer je Nikola Pašić 1914. naredio da se sva dokumenta skupljaju i čuvaju", navodi upravnica Srpske književne zadruge Nina Novićević.
I sedamdesetogodišnjicu Prvog svetskog rata pratila su brojna izdanja, da bi potom tema izgubila popularnost, podsećaju istoričari.
"Devedesete su tu neki vakuum. Prema tome, ove kasnije godine, neko ko nije u struci možda ima takav utisak da nauka nije radila u međuvremenu. Ali održano je mnogo konferencija, izdato je mnogo zbornika. Mogu sigurno da kažem da se radilo, jer da nije ne bismo imali sada ovu produkciju", ističe Mile Bjelajac.
Za velike jubileje, mnoge zemlje se pripremaju godinama. Nemačka je, recimo, još 2011. napravila javni program obeležavanja, u koji je uključila sve svoje značajne institucije.
O ovoj temi će se još govoriti naredne četiri godine. Biće i te kako polemika u svetu, kažu istoričari, jer se otvaraju pitanja kako ćemo ocenjivati završnicu Prvog svetskog rata.
