Izvor: Blic, 03.Okt.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige čita samo ko mora
Građani Srbije najviše vole knjige domaćih autora, ali povremeno iskazuju interesovanje i za strane pisce. Kupuju se i nove i polovne knjige, u knjižarama, ali i na ulici. Traženi su i beletristika i stručna literatura, ali kada se sve sabere... i kupovine i čitanja je veoma malo. Suvišno je napomenuti da je knjiga kupljena za poklon odavno „izašla iz mode“.
Među čitaocima u našoj zemlji prednjače studenti i đaci, tako da se za čitanje uglavnom „odlučuje" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << onaj ko to mora, o čemu svedoči i istraživanje Narodne biblioteke Srbije i knjižare MC Most, koje je pokazalo da je samo nešto više od polovine građana Srbije u toku prethodne godine pročitalo nešto što može da se nazove knjigom. Iako naš glavni grad ima dugu tradiciju Sajma knjiga kojom se ponosimo kao jednom od najvažnijih kulturnih manifestacija u zemlji, nijedan drugi podatak o čitalačkoj publici ne ide nam u prilog.
Svaki dvadeseti član biblioteke
Kampanja Biblioteke grada Beograda nosi naziv „Čitaj, obogati sebe". To, naravno, nije osnovni povod da se građani opredele za druženje s knjigom. Osim velike mogućnosti za proširivanje znanja, istraživanja Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji pokazuju da je čitanje najefikasnije sredstvo za uklanjanje stresa. Prednosti čitanja su nebrojene, pa opet, u Srbiji je i čitanje i odnos prema knjizi na niskim granama.
Kako navode u Biblioteci grada Beograda, iako je broj knjiga koje su prošle godine građani pozajmili jednak broju stanovnika Beograda, a broj članova dostigao rekordnih 123.000, čitalačka publika je i dalje mala, a razlog tome se nazire pre svega u – televiziji.
– Biblioteke koristi samo pet odsto stanovništva! To postaje nacionalni problem kojem je neophodno posvetiti ozbiljnu pažnju jer zemlja bez nauke, obrazovanja i kulture, prestaje da postoji i u ekonomskom smislu. S druge strane, obrazovanje i pamet trenutno nisu visoko plasirani. Sa oko pet sati gledanja televizije dnevno, nalazimo se u svetskom vrhu, a većina televizijskih sadržaja koje gledamo je isprazna. Najredovniji članovi biblioteka su studenti i đaci koji moraju da ih koriste. S druge strane, deci bi još u prvoj godini trebalo dati slikovnice, kako knjige kasnije ne bi vezivala za školu i obaveze, već im ih prikazati kao sastavni deo sveta od rođenja – objašnjava Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.
Iskustvo izdavača
Oni koji ne čitaju pravdaju se time da knjiga oduzima previše vremena, da je prevaziđena, ili da ih čitanje podseća na školsku lektiru. Ni tu, međutim, nije kraj – ne čitaju ni svi oni koji su u obavezi da to rade, pre svega studenti i đaci. Prepričane, pa još i ukratko prepričane lektire nisu nikakva novost. U svega nekoliko rečenica đaci danas čitaju Nušića, Tolstoja, Ćopića, Mana, Bajrona, Balzaka, Selimovića, Getea"
– Đaci moraju da čitaju lektiru, ali često pribegavaju skraćenim i prepričanim verzijama. Slično je i sa studentima. I tu je situacija šarolika. Postoje oni koji čitaju sve što im dopadne šaka, pa čak i preko toga. S druge strane, postoje i oni koji gledaju da pročitaju što manje. Ima i onih koji se hvale da nisu pročitali nijednu knjigu u originalu, a izašli su na ispit. Ono što mogu da zaključim na osnovu iskustva jeste da studente generalno privlači novija književnost, dok ih starija neuporedivo manje zanima – kaže Ljubiša Rajić, profesor skandinavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Brojnošću čitalačke publike, odnosno stanjem na tržištu, nisu zadovoljni ni izdavači. Kako navodi pisac i predstavnik izdavačke kuće VBZ za Srbiju Vladimir Arsenijević, čita se veoma malo, a prema knjizi postoji čak i svojevrstan prezir.
– Čita se, usuđujem se da kažem, sramotno malo, a i sve manje. Upadljivo je da izostaje nova, mlada čitalačka publika, čak je i legitimizovan prezriv odnos prema knjigama. Čitanje spada među „ne-kul" aktivnosti i ne predstavlja uspeh u društvu. Stvoren je prezir i prema obimnijim delima. To ide toliko daleko, da mi je osoba koja je čitav vek provela radeći s knjigama rekla da ne pišem ukoliko ne mogu da pišem kratko – kaže Arsenijević.
On ističe da najveći tiraži na koje knjige kod nas mogu da „računaju" iznose oko 20.000 primeraka. Poređenja radi, u Švedskoj, koja ima osam miliona stanovnika, neznatno više od Srbije, knjige dostižu tiraž i od milion primeraka!
– Kod nas se najbolje prodaje treš, odnosno laka književnost s kioska. To čita neka nevidljiva publika koja o njima ne razgovara, ne komentariše ih, ne preporučuje" Postoje, s druge strane, i izdanja koja se kvalitetom izbore za tiraž. Ove godine su se odlično prodavale biografije Pavla Vuisića i Zorana Radmilovića, ali su to ličnosti koje ljudi vole bez obzira kojeg su pola, uzrasta, obrazovanja" Ipak, generalno, što je proza lošija, to se bolje prodaje – tvrdi Arsenijević.
Nije knjiga sveta krava!
– To što građani malo čitaju knjige, ne znači da uopšte ne čitaju. Danas postoji toliko novih medija, pa razne sadržaje čitamo i sa interneta, mobilnih telefona, postoje i elektronske knjige" Mnoga klasična dela interpretiraju se savremenim tehnologijama. Postoji kreativnost koja nikada neće biti ukoričena. Ja živim s knjigom i od knjige, ali trebalo bi biti iskren pa priznati da ona nije sveta krava – ističe Arsenijević, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade.
Koliko i šta čitamo
- 57 odsto ispitanika je pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana
- 38 odsto je počelo da čita knjige koje nisu obuhvaćene obaveznom lektirom u uzrastu između petog i osmog razreda osnovne škole, dok je 32 odsto počelo da čita knjige koje nisu školska lektira u srednjoj školi
- 62 odsto ispitanika najčešće čita uveče, dok 21 odsto najčešće čita po podne
- Najviše ispitanika koji nisu pročitali nijednu knjigu u poslednjih godinu dana prestao je da čita u srednjem dobu i kada su počeli da rade, 36 odsto je prestalo da čita tokom školovanja, a osam procenata nikada nije čitalo knjige
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana osam odsto čita knjige preko interneta
- Polovina ispitanika koji ne čitaju knjige preko interneta bi ih čitala kada bi imali mogućnosti
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66 odsto pozajmljuje knjige od drugih. Knjige najčešće pozajmljuju od prijatelja, zatim slede rođaci, komšije i kolege sa posla
- Od ispitanika koji su pročitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33 odsto njih su članovi biblioteke
Od učenja do uspavljivanja
Prema rezultatima istraživanja koje je uradio portal „Infostud", a sajt posećuju ljudi zainteresovani za knjigu, žene čitaju više od muškaraca. Ispitanici najviše čitaju zbog opšte kulture, zatim razonode, potom da prekrate vreme i da se uspavaju. Oni koji čitaju to bi činili još više kada bi imali slobodnog vremena, kada bi knjige i članske karte za biblioteke bile jeftinije i kada bi ponuda knjiga bila raznovrsnija. Oni koji ne čitaju navode da su knjige prevaziđene u današnjem svetu elektronike i interneta, da nisu našli dobru knjigu, ali i da ih čitanje podseća na obaveznu školsku lektiru"
Ko najčešće posećuje biblioteke
Predškolski uzrast5
Učenici OŠ12
Učenici SŠ11
Studenti27
Zaposleni28
Ostali17
* Podaci Biblioteke grada Beograda, rezultati u procentima
Gde kupujemo
Knjižare47
Sajmovi15
U kiosku15
Od uličnog prodavca8
Od trgovačkih putnika7
Supermarket2
U klubovima knjiga1
Drugo4
Razlog za kupovinu
Zbog sadržaja41
Posao / Obrazovanje15
Poklon11
Preporučio mi je poznanik8
Reklama5
Sam sam pronašao u knjižari4
Prikazi u medijima2
Lektira2
Bio je veliki popust2
Preporučio mi je knjižar1
Zbog istaknutosti knjige u izlogu / na štandu1
Drugo7
Šta obično tražimo
Beletristiku41
Stručne knjige24
Publicistiku (memoari, kvaziistorija, kvazipolitika)11
Knjige za decu10
Rečnike, enciklopedije, atlase8
Drugo4
Religijske knjige3
Na kom još jeziku čitamo
Engleskom84
Nemačkom6
Ruskom10
Francuskom8
Italijanskom3
Nekom drugom12
Odgovori 19 odsto ispitanika koji kupuju knjige na stranom jeziku
Šta bi vas navelo da kupujete više naslova
Niža cena54
Bolja ponuda25
Više slobodnog vremena23
Bolje snabdevene i opremljene knjižare13
Više promocija knjiga10
Preporuke ljudi u čiji sud imam poverenje8
Više novca / veća primanja / bolji standard6
Više knjižara6
Veća stručnost prodavaca knjiga4
Bolji dizajn i uređenost knjiga3
Nešto drugo3
Ništa me ne bi navelo da kupim više knjiga8
Kako se obaveštavamo
Katalog izdavača73,5
Mediji44,4
Preko interneta41,9
Od posetilaca knjižare34,2
Posete sajmovima26,5
Posete predstavnika izdavačkih kuća5,1
* Istraživanje tržišta knjiga u Srbiji koje je na zahtev Narodne biblioteke Srbije sproveo MC Most
Šta je presudno pri izboru
Povez knjige64
Vrsta papira54
Kvalitet prevoda43
Pravopisne / štamparske greške37
Ništa6
Nešto drugo9
Bogatstvo sajma
Jedna od retkih prilika u kojima se knjiga nađe u centru pažnje jeste Međunarodni beogradski sajam knjiga. Ove godine će se održati od 25. do 31. oktobra, a savremenu svetsku i domaću izdavačku produkciju iz oblasti beletristike, praktične knjige, književno-naučne, dečje, računarske, periodične, antikvarne knjige, kao i literaturu iz oblasti religije i teologije, predstaviće oko 800 izdavača iz 19 zemalja. Sajam knjiga biće u znaku jubileja, godišnjice Meše Selimovića, Laze Kostića i srpskog stripa. Zemlja počasni gost 55. međunarodnog beogradskog sajma knjiga je Švedska, koja će se predstaviti projektom „Glasovi Švedske".
