Izvor: RTS, 20.Nov.2015, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga o mačvanskom selu Radenković
Mačvansko selo Radenković, po mnogo čemu bilo je prvo u Srbiji. Pored doma zdravlja izmedju dva rata selo je dobilo narodno kupatilo i telefon, a nedavno i prvu knjigu "Radenković, lepota Mačve u Srbiji", autora Miomira Filipovića Fiće.
U narodnom kupatilu, subotom i nedeljom, a leti i sredom, kupanje je bilo obavezno i besplatno za meštane Radenkovića, sve do 1966. godine. Zgrada u porti, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je u Drugom svetskom ratu bila gotovo uništena, renovirana je za potrebe crkve i sela.
"Kupatilo je prvo, da ne kažem uništeno, odneto je nešto to što je bilo neophodno za rad kupatila za vreme okupacije 1941. godine, pa je ponovo šezdesetih godina ponovo renovirano. Međutim, pojavom struje, ljudi su počeli da grade sebi kupatili, i ono nije više imalo značaj koji je imalo pre", kaže Dragi Stanisavljević iz Radenkovića.
U Velikom ratu Radenković je prvo selo u Mačvi koje je bilo na udaru protivničke vojske. Da se oduže junacima koji su im pre 100 godina sačuvali kuće, meštani su u crkvenoj porti postavili spomen ploču.
"Srpski položaji bili su pozadi ovde, to je zvani potes, a austrougarski iza na Tanasića brdu. Borba je bila očajna. Naš seljak, Cvetin Mišković, on je bio artiljerac, on je nanišanio austrougarsku haubicu tačno u cev, a inače je ovde bila pogibenija", kaže Boško Janković iz Radenkovića.
U vreme dinastija Obrenović i Karađorđević, četiri poslanika iz ovog sela, bila su u Srpskoj narodnoj skupštini. U Radenkoviću su rođeni i brojni doktori, profesori, direktori.
"Moje selo nije najlepše ni najbolje u Srbiji, ali je jedinstveno po mnogo čemu. U ovom selu je rođen prvi doktor nauka koji je doktorirao na Beogradskom univerzitetu. U ovom selu rodilo se nekoliko intelektualaca kad selo uopšte nije imalo školu, od 1860. do 1894. godine, selo uopšte nije imalo školu, deca su išla u susedno selo Glušce", kaže Miomir Filipović Fića, autor knjige ''Radenković, lepota Mačve u Srbiji''.
Nekada je u ovom mačvanskom selu živelo više od hiljadu ljudi. Zbog školovanja, mnogi su iz njega otišli, ali se u rodni kraj uvek rado vraćaju.
"Otišla sam iz Radenkovića u Sarajevo zbog daljeg školovanja, život je hteo da odem još dalje, u Švajcarsku, već 30 godina sam tamo, moj život je tamo, ali duša je ovde", kaže Vesna Kravar Mirković iz Radenkovića.
"Pokazatelji govore da je sva manje rođenja, malo je venčanja, a najviše je umiranja. To je trend koji je već godinama unazad tako", kaže Radojica Trudić, matičar iz Radenkovića.
Na oranicima koje su kažu, najplodnije u Mačvi, Radenkovački poljoprivrednici decenijama gaje povrće.
U Radenkoviću je živela Mara Radetića, najlepša srpska devojka udavača u drugoj polovini 19. Veka po kojoj se zove i jedna ulica. O njoj je napisan i prvi srpski roman na selu, koji je bio najčitanije delo na početku 20. veka.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 259
