Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga nije za preporuku
Pitanje koje se odmah i neizbežno postavlja jeste da li je Sabrina Ramet stvarno pročitala sve ove knjige ili je „Razmišljanje o Jugoslaviji” tek samo spektakularan primer one tamne veštine univerzitetskih nastavnika da prikažu knjigu pošto je samo prelistaju ili pošto su pročitali druge prikaze
Objavljujemo esej „The academic West and the Balkan test”, Alekse Đilasa, doktora sociologije, esej je objavljen u engleskom časopisu „Journal of Southern >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Europe and the Balkans”,decembra 2007. u prevodu autora.
----------------------------------------------
„Teritorijalni spor, isto toliko tanan i zlovoljan koliko i oni koje predviđa međunarodno pravo, doveo ga je u sukob sa Polom Kelijem, slavnim vođom druge bande. Granična crta bila je uspostavljena mecima i čarkama graničnih patrola. Istman je prešao među jednom kasno u noć i na njega su nasrnula petorica Kelijevih ljudi”, Horhe Luis Borhes „Monk Istman, snabdevač nepravdom”
Sabrina P. Ramet, profesor političkih nauka na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju u Trondhajmu, napisala je knjigu koja izaziva divljenje zbog svoje sveobuhvatnosti. „Razmišljanje o Jugoslaviji: naučne debate o raspadu Jugoslavije i ratovima u Bosni i Hrvatskoj” razmatra više od sto trideset knjiga, uglavnom na engleskom ali i na jezicima bivše Jugoslavije, i nekoliko na nemačkom i italijanskom, koje su sve sve navedene na početku. Knjiga je podeljena na trinaest poglavlja s naslovima koji su smišljeni da privuku pažnju ne samo naučnih radnika već svih zainteresovanih za bivšu Jugoslaviju, na primer „Ko je kriv i za šta? Suparnička opisivanja rata”, „Miloševićevo mesto u istoriji” ili „Raspravljanje o intervenciji”.
Pitanje koje se odmah i neizbežno postavlja jeste, naravno, da li je Sabrina Ramet stvarno pročitala sve ove knjige ili je „Razmišljanje o Jugoslaviji” tek samo spektakularan primer one tamne veštine univerzitetskih nastavnika da prikažu knjigu pošto je samo prelistaju ili pošto su pročitali druge prikaze? (Možda ćemo u ne tako dalekoj budućnosti imati njujoršku ili londonsku „Reviju prikaza knjiga?”) Bilo da verujemo ili ne da je Rametova pročitala četrdeset hiljada stranica ili šesnaest miliona reči (moje grubo računanje), njeno znanje je prilično. A ipak, njena knjiga nije za preporuku. Uzrok jada ove knjige nije u neznanju već, avaj, u autorkinoj dubokoj pristrasnosti koja je navodi da izbegava teškoće i prikriva složenosti.
Profesor Majkl Man (Michael Mann), vodeći američki sociolog istorije, objavio je 2005. knjigu „Tamna strana demokratije: objašnjavanje etničkog čišćenja” („The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing”), koja je ubrzo obasuta međunarodnim pohvalama zbog svojih snažnih uvida u neke od najubitačnijih sukoba u prošlom veku. Man ubedljivo odbacuje svaki pokušaj da se strogo sudi o čitavim etničkim grupama kao izvršiocima proterivanja i genocida. Mada su takva previše uprošćena opisivanja karakteristična za popularna sredstva javnog informisanja i svakidašnji razgovor, na njih se takođe može naići u naučnim radovima. Usredsređujući se na one skorašnje, Man, na primer, kritikuje Danijela Džonu Goldhagena (Daniel Jonah Goldhagen) što pokušava da dokaže u svojoj knjizi „Hitlerovi voljni dželati: obični Nemci i holokaust” („Hitler's Willing Executioners: Ordinary Germans and the Holocaust”) da je čitav nemački narod bio prožet „istrebljivačkim antisemitizmom” i Vahana N. Dedrijana (Vahakn N. Dadrian) što tvrdi u svojoj „Istoriji genocida nad Jermenima” („The History of the Armenian Genocide”) da su Turci, kao svirepi ratnici i netrpeljivi muslimani, bili unapred skloni da masovno ubijaju Jermene koji su hrišćani.
Manov treći primer je knjiga Normana Sigara (Norman Cigar) „Genocid u Bosni: politika etničkog čišćenja” („Genocide in Bosnia: The Policy of Ethnic Cleansing”), u kojoj je autorovo „gledište o etničkim ratovima u Jugoslaviji jasno kao dan s pododeljcima kao što je ’Srpsko osećanje nadmoćnosti’”. Man se onda prihvata ocrtavanja pogleda Goldhagena, Dedrijana i Sigara kao nacionalističkih, „budući da su nacionalisti ti koji tvrde da je nacija jedan činilac” i što osuđuju nemački, turski i srpski nacionalizam „na načine koji produžavaju sa kategorijama nacionalističkog mišljenja”.
Sabrina Ramet i pored svega toga gleda na Normana Sigara, profesora bezbednosnih studija na Školi američke mornaričke pešadije za više vođenje rata i člana Hrvatske akademije Amerike, sasvim drugačije. Za nju je on „temeljan i do sitnica tačan naučni radnik”, a „Genocid u Bosni”„briljantno izdelana knjiga”. Doista, Sigar je jedan od junaka njene knjige i naveliko i s odobravanjem je citiran na desetinama strana.
(Nastaviće se)
Aleksa Đilas
[objavljeno: 09/04/2008]
