Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjiga je oružje...
... uzmi je u ruku!, kazao je, jednom, Bertolt Breht. Da je knjiga oružje, to bar mi ovde znamo, ovde se raznim knjigama pripremalo za laćanje oružja, uostalom, i ona slavna Knjiga u koju se dva milenijuma ili koji vek manje, zagledaju dve-tri monoteističke religije, puna je poziva na oružje.
Nije opasno mnogo knjiga, nego samo jedna, glasi drugi slavni citat, govoreći simbolički o jednoumlju. I o tome prilično znamo, iako je teško reći kako se ovde čita toliko mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi se ideološko jednoumlje na taj način dalo simbolički prikazati. Stvari su ovde više usmene, nego pismene.
I tako dalje: o rđavom uticaju knjiga dalo bi se mnogo govoriti. Ovde će, pak, biti reči o jednom umetničkom činu, jednoj akciji, izvedenoj nedavno u nekom umetničkom prostoru u takozvanoj srpskoj Atini. Tamo su izvesni likovni umetnici odlučili pucati u roman - pretpostavljam tvrdoukoričeno izdanje, ne bi li stvar zapraštala kako valja. Autor romana je onaj slav(lje)ni pisac u čije se očinstvo nad celom jednom nacijom prečesto ne sumnja. Roman je iz ranije faze, u svoje vreme slavljen i čitan, već odavno suštinski zaboravljen.
Piščevo javno delovanje jeste jedna stvar, a njegova književnost, ako tako nečeg ima među tim koricama, nešto je sasvim drugo. Za pretpostaviti je, a retke informacije o tome svedoče, kako je čin pucanja u knjigu u vezi sa piscem kao društvenim - a u slučaju pomenutog i eksplicitno političkim - bićem. Nije, dakle, reč o ljutitim protivnicima piščevog stila ili estetskog svetonazora. Neću reći kako se estetsko vjeruju i politički kredo isključuju, naprotiv. Samo mi se ne sviđa ideja pucanja. Ni u ljude, ni u predmete. Ni u knjige.
Knjiga je oružje, uzmi je u ruku. I gađaj knjigu. Knjigom. Ako već ne činiš ono čemu knjiga služi.
