Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Maj.2015, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knige: Sećanje na sopstvene zločine čuva humanost
Očuvanje sećanja na zločine i nepravdu učinjene drugima od elementarnog je značaja za demokratizaciju društava i očuvanje humanosti, izjavio je danas istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald Volkhard Knige.
Knige je, učestvujući na tribini "70 godina od kraja Drugog svetskog rata", rekao da je zadovoljan što je u Nemačkoj uspostavljeno samokritično istorijsko pamćenje koje odbija politiku nacionalsocijalizma i rat smatra zločinom protiv čovečanstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Ipak, on je dodao da bi bio zabrinut kada bi SR Nemačka iz tog sećanja i bavljenja razračunavanjem s prošlošću napravila "izvoznu robu za čitav svet".
"Treba o tome da razgovaramo, ali ne mislim da Nemačka treba drugima da govori šta treba da rade, posebno zbog toga što je razlika ogromna između Nemačke 8. maja 1945. i situacije u nekadašnjoj Jugoslaviji", rekao je Knige.
Kako je objasnio u bivšoj Jugoslaviji vođen je rat protiv nemačkog okupatora, ali istovremeno i građanski rat i socijalno-politička revolucija.
"Tu frontovi nisu jasno razgraničeni i iskustvo nije toliko jasno kao što je to bilo za Nemačku. U Nemačkoj se moralo reći, ako ste želeli reći istinu, da je Nemačka želela Hitlera i tu ideologiju. Klicali smo, profitirali od tog rata. Većina je učestvovala u zločinima ili se barem nije suprotstavljala zločinima", rekao je Knige.
On je dodao da je antifašistički otpor veliki potencijal za nalaženje orijentira u Evropi i zaostavština koja se ne bi smela nekažnjeno banalizovati ili umanjiti.
"Istorija ekstremnog 20. veka i nemačkih zločina uči nas šta bi trebalo da se izbegava kako društvo ne bi upalo u nehumanost. U te političke otrove spadaju ultranacionalizam, etnički nacionalizam, socijalni darvinizam, socijalno izazvani strah, svi oblici rasizma i svi oblici političkog mišljenja o neravnopravnosti ljudi", rekao je Knige.
On je poručio da bi ljudsko društvo trebalo da se bavi transnacionalnim istorijskim istraživanjem i transnacionalnim obrazovanjem.
Govoreći o odgovornosti naroda za zločine pisac, ali i nekadašnji logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Ivan Ivanji istakao je da je potrebno da se napravi razlika između zločinaca i onih koji su se borili protiv zla, kao i da ne treba stigmatizovati čitave narode.
Kako je objasnio prvi logoraši u koncentracionim logorima Dahau, Buhenvald i ostalim bili su Nemci.
"Tek kasnije su došli na red nemački Jevreji, i tek posle s početkom rata svi oni ostali koji su bili u logorima", rekao je Ivanji, poručivši da ne treba pitati "ko je Nemac, već ko je S S-ovac".
Isto tako, dodao je on, kada je reč o zločinima tokom 90-ih na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ne treba govoriti o čitavim narodima.
"Ima pojedinaca koji su se borili protiv zla i onih koji su bili zlo i to za mene ostaje i dalje tako", podvukao je Ivanji.
Profesor Dragoljub Mićunović poručio je da današnja inteligencija ima odgovornost da prekine s lažima i skupi hrabrost da kaže šta se dešavalo u našoj istoriji.
"Ni Tito nije bio nevin kada je reč o logorima. Nasilje koje je izašlo iz rata, nastavilo se i posle rata. Ispada da za 60.000 ljudi s Golog otoka niko nije kriv. Tih stvari ne bi nastalo da nije bilo rata", rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima tlo nekadašnje SFRJ je "natopljeno nasiljem" i da nije bilo Drugog svetskog rata ne bi bilo ni rata 1990-ih, niti brojnih zločina.
"Ja vidim problem u edukaciji i hrabrosti da se kaže da su te stvari radili ''ti i ti''. Neće nama niko pomoći ako to sami ne učinimo. Ako uspemo da umesto laganja i svađa napravimo projekte saradnje, edukacije i tolerancije nećemo biti zaboravljeni", rekao je Mićunović.
