Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Sep.2012, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knežević: Molimo Vladu da nam više ne pomaže
BEOGRAD -
Predsednik Asocijalcije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević upozorio je danas da se privreda i građani "bliže Rubikonu", kada će evro vredeti 135 dinara, što je granica posle koje će i privreda i građani prestati da se razdužuju.
Na okruglom stolu o ukidanju parafiskalnih nameta, Knežević je ocenio da Vlada Srbije radi sve suprotno od onoga što su zahtevali privrednici.
"Mi tražimo poresku reformu, da se rasterete porezi na rad, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a opterete porezi na imovinu i dobit. Umesto toga, oni uvode povećanje akciza, PDV, poreza na dobit i poreza na dohodak.
Sve četiri mere su direktno povećavanje troškova proizvodnje", rekao je Knežević.
Prema njegovim rečima, država se ponaša kao bankarski agent jer, kako je rekao, Vlada prodaje bankarske kredite.
"Ako dva člana porodice izgube posao, ništa niste uradili ako im nađete vezu da dobiju kredit. Kreditom se ne postiže efikasnost poslovanja", naglasio je Knežević.
On je izneo podatak da 31.000 preduzeća ima negativan bilans završnog računa, 8.000 je radilo "sa nulom", u blokadi je 33.000 firmi, u poslednje dve godine iz Agencije za privredne registre je izbrisano 12.500 preduzeća zbog blokade duže od godinu dana, a u prvih šest meseci ove godine izbrisano je 11.200 preduzeća.
"U međuvremenu se setiše da Narodnu banku Srbije više i ne obavezuju da objavljuje takve podatke", napomenuo je Knežević, i poručio:
"To je toliko crno da crnje ne može. Magarac je lipsao, privreda više ne može da daje ništa, i bližimo se granici Rubikona, kursu od 135 dinara za evro, a tada ni građani ni privreda ni država neće moći više da se razdužuju".
Ovo što se najavljuje iz nove Vlade je "apsolutno mimo strukturnih reformi i mimo svih dugoročnih rešenja", istakao je Knežević.
"To je", podvukao je, "šminkanje mrtvaca, potreba da se političko-estradnim merama kompenzuju suštinske reforme. Mi to više i ne slušamo, a od tog potpunog besmisla se branimo cinizmom".
"Mi molimo Vladu da nam više ne pomaže, da ne donosi rešenja. Što je najopasnije, svi se oni pojavljuju u nekakvoj mesijanskoj ulozi spasioca, ne shvatajući da je država sistem, sistem je vladavina institucija, a institucije znače kvalitetnu administraciju", poručio je Knežević.
Šumarina
Izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji Amalija Pavić, kao primer besmislenog parafiskalnog nameta, navela je "šumarinu".
"Da li vi koji ste, na primer, internet provajder, morate da čitate Zakon o šumama da biste znali koliku 'šumarinu' morate da platite", upitala je Pavić.
Ona je podsetila i na pritužbe stranih investitora koji, kako je rekla, ne mogu precizno da planiraju budžet za svoje aktivnosti jer se u mnogim lokalnim samoupravama ne zna kada će i kakvi nameti biti određeni.
Firmarina od jednog do - 80.000 dinara
"To često zavisi od procene kolika je 'rupa' u nekom lokalnom budžetu", rekla je Pavić.
Potpredsednica Privredene komore Srbije Vidosava Džagić je ukazala na podatak iz istraživanja koje je sprovedeno na teritoriji od oko 500.000 stanovnika.
"Samo u jednoj opštini taksa za isticanje firme, firmarina, je jedan dinar. U svim drugim posmatranim opštinama i gradovima taksa je oko 80.000 dinara, s tim što se to odnosi samo na preduzeća koja nešto proizvode, a ne i na usluge ili javna preduzeća", rekla je Džagić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
