Izvor: Blic, 23.Feb.2014, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kluni: U smrt zbog umetnosti
„Operacija: Čuvari nasleđa” koji je nedavno stigao u domaće bioskope, istinita je priča o specijalnom odredu sačinjenom od 350 istoričara umetnosti, kustosa, akademika i arhitekata oformljenom tokom Drugog svetskog rata. Scena iz filma "Operacija:Čuvari nasleđa"
Novi film reditelja, producenta, koscenariste i glumca Džordža Klunija bavi se pričom o ljudima koji su imali za cilj da pronađu milione umetničkih dela koja su nacisti ukrali i zaštite na hiljade drugih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od savezničkih bombardovanja.
- To su bili obrazovani, porodični, sredovečni ljudi. Svi oni su napustili svoje udobne domove i žrtvovali život da bi spasili umetnost - kaže Robert M. Edsel, po čijem je romanu iz 2009. snimljen film.
Radili za male pare
Iako „Čuvari nasleđa” vrve od filmskih zvezda - uz Klunija igraju Kejt Blančet, Met Dejmon, Bil Mari, Žan Dižarden i Džon Gudman - budžet nije premašio zacrtanih 70 miliona dolara.
- Svi su pristali da rade za deseti, petnaesti deo honorara - uz znatan procenat ukoliko film zaradi na blagajnama - objasnio je Kluni. Za prvih deset dana prikazivanja „Čuvari nasleđa” ostvarili su bruto prihod od 52,6 miliona dolara širom sveta.
U završnoj fazi rata, kako su se Saveznici približavali Berlinu, Hitler je izdao Neronov dekret, naredivši potpuno uništenje nemačke infrastrukture kako je ne bi koristile suparničke snage.
- Hitler je poručio: „Ako ja umrem, uništite sve“ - mostove, puteve, opremu za komunikaciju, uključujući i umetničko blago koje su nacisti ukrali iz muzeja, crkava i privatnih kolekcija u svom rušilačkom pohodu po Evropi. Oko pet miliona slika, skulptura i drugih umetnina moglo je da bude izgubljeno zauvek. Njihova vrednost je premašivala milijarde, ali kulturni gubitak bio bi neprocenjiv - objašnjava Kluni.
„Čuvari nasleđa” je peti rediteljski poduhvat Džordža Klunija i predstavlja svojevsrtan iskorak u odnosu na njegove ranije filmove („Ispovest opasnog uma”, „Laku noć i srećno”, „Opasna igra”, „Martovske ide”).
- Nakon niza ciničnih priča, hteo sam da snimim nešto pozitivno, razgaljujuće, gde dobri momci pobeđuju. U ovom filmu postavljamo pitanje da li je spasavanje umetnosti vredno života. Ja bih rekao da kultura jednog naroda jeste život. Ako jedan narod izgubi kulturu, izgubio je identitet. To je užasan gubitak, koji pogađa u srž - kaže Kluni.
Najčitanije SADA:
