Izvor: Politika, 06.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klub 43 procenta
Da li zbog potrebe da veruju u bolje sutra, da li da bi sebe ubedili da su bili u pravu kada su prošlog maja glasali, da li zarad države koja na izvestan način počinje da funkcioniše, tek prvi put u poslednjih pet godina većina građana Srbije smatra da zemlja ide ispravnim, a ne pogrešnim putem.
Decembarsko istraživanje B92 i Ipsos Stratedžik marketinga pokazuje da 43 odsto građana smatra da Srbija ide pravim putem. Uprkos činjenici da 42 procenta ne misli da smo uhvatili dobar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kurs, ispada da se percepcije zemlje koja je decenijama sahranjivala budućnost ipak menja.
Znam za onaj stari Vibov aforizam: Statistika naša dika, šta poželiš to naslika. Možda je reč o statistički izazvanom optimizmu, ali ne mogu da se oglušim o nagoveštaj pozitivne energije, o ovaj sasvim redak optimizam na sceni Srbije u kojoj je pre godinu dana samo 27 odsto mislilo da se krećemo pravim putem, dok je čak 67 odsto verovalo da idemo pogrešnim.
Većinski brojevi, takvi kakvi su, šalju veoma jasnu poruku vlastima: poverovali smo vam, ali nemojte da se igrate stečenim poverenjem. Podatak da su dvojica političara – Aleksandar Vučić sa 19 odsto i Tomislav Nikolić sa 12 – odmah iza nesporno najpopularnijeg Novaka Đokovića to nedvosmisleno potvrđuje.
Pokazuje se da građani politiku razumeju više i bolje nego što to političari misle. Na prošlogodišnjim izborima znali su da kazne dotadašnju vlast koja im posle četiri godine nije ponudila rezultate. Znali su i da nagrade one iz te vlasti koji su nešto učinili.
Konačno, prelomili su opredeljujući se za promenu. Razbijena je floskula da se ovde glasa za one na vlasti. Kada se jednom razbije, ništa više neće sprečiti narod da nastavi da traga za vlašću koja ga neće bahato obmanjivati već će se truditi da u datim okolnostima ispuni veći deo obećanja. Pozitivno raspoloženje može da bude kratkotrajno, glasi još jedna poruka vlastima.
Oceni da Srbija hvata povoljan kurs, uz takav rast popularnosti Vučića i Nikolića, nesumnjivo je doprinelo pokretanje zamajca borbe protiv korupcije. Da bi se pokrenula ekonomija, da bi došli investitori potrebno je saseći korupciju.
Nešto se konačno radi. Pa da vidimo dokle će stići. Zato više od polovine ispitanih smatra da je na kraju 2012. živela bolje nego na njenom početku. Bitno je i vreme istraživanja.
„Oko 90 odsto onoga što je sada loše i dalje se pripisuje bivšoj vladi, a sve ono što je dobro 100 odsto ide u korist ove vlade”, smatra Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, koja je treću godinu zaredom za „Politiku” ispitivala raspoloženje javnosti Srbije na kraju godine.
Izdvojio bih još jednu po(r)uka za sve političare: brzo padaju u zaborav. Boris Tadić je najočigledniji primer. „On više nije čak ni omražen, koliko je pao u zaborav”, ističe Pejić. „I to je najbolji signal ostalima da se ne zanose trenutnim rezultatima i da ne spavaju na lovorikama.”
No, politička promena nije što i ekonomska. Tu statistika lako može da zavara. Onaj jedan procenat razlike između 43 i 42 može da se tumači kao margina optimizma, ali količina pesimizma i dalje je uznemiravajuća.
Gotovo svakog petog građanina prošle godine ništa nije obradovalo na ličnom planu. Neće previše ni ove. Nemaština i nezaposlenost ostaju najveći problemi. Država je na ivici bankrota. Slede masovna poskupljenja energenata, hrane.
O departizaciji i kadrovskim potezima nove vlasti bolje da ćutim. Rado bih pomenuo onog estradnog putara, ali premijer Ivica Dačić preti da to nije tema za medije već za zatvorene sednice Vlade. Što znači da su i mediji u problemu, barem do novog zakona o informisanju. Kao i zdravstvo ili prosveta.
Znam da niko ne živi bolje zato što su dojučerašnje nedodirljive poslovne velmože u zatvoru, ali dok tajkunima ne smrkne običnom narodu ne može da svane.
Nisam inače veliki poklonik ispitivanja javnog mnjenja. Ne pripadam onima kojima je dovoljno reći da im je bolje pa da oni u to odmah poveruju, ali čitavu stvar posmatram ekološki: kao pročišćavanje vazduha koji udišem.
Kako god bilo, imajući u vidu raritetnu prirodu ovdašnjeg optimizma, ne bih da ga kao namćor odmah kvarim. Iako nigde oko sebe i dalje ne prepoznajem vizije, imam ljudsku potrebu da verujem u ona 43 procenta. Da pružim šansu. Da ne rušim pre nego što zatreba.
No, rastuća očekivanja mogu da budu veliko opterećenje, proizilazi zaključak iz ankete „Faktor plusa”. Kada je „lestvica” više podignuta, svako razočaranja može skuplje da košta vladajuću koaliciju.
Ovo se tiče i približavanja EU. Srbija, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, sem Hrvatske, uglavnom nisu iskoristile 2012. da naprave krupnije korake u procesu evropskih integracija.
U martu prošle godine dodeljen nam je status kandidata, ali glavne odluke odložene su za proleće ove „godine očekivanja” kada će se ponovo procenjivati da li Srbija ispunjava sve uslove za početak pregovora o članstvu, pre svega kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Ako ocena bude povoljna, Savet EU će do juna odrediti datum početka pregovora.
Da zaključim. Rezultate ispitivanja sačuvaću, za svaki slučaj, da bi ih pogledao početkom 2014. Verujte u realno, zahtevajte nemoguće!
Biće da je to sasvim primenljiv slogan. Sem u slučaju mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Očekivati da preosvećeni odustane od svoje vitriolske retorike je – nemoguće.
Mitropolit je zbog „govora mržnje” u besedi na Badnje veče 2011. već od suda u Podgorici prošlog novembra dobio opomenu zato što je prokleo svakog ko hoće da sruši crkvu na planini Rumiji, kod Bara. Sudija je tada rekla da veruje da će se sudskom opomenom postići svrha kažnjavanja. Biće da je pogrešila.
Mitropolit se sada ponovo oglasio božićnom porukom, drugim povodom ali istim zastrašujućim jezikom koji umesto hrišćanske ljubavi podstiče mržnju.
iza „demonske” globalne seksualne, kulturne revolucije koja je „antihrišćanska i zatrovana neizlečivim porivom samouništenja i samoubilaštva”, a medije da su „globalni trovači koji šire totalitarne zaraze”.
„Ova revolucija novog (prastarog) paganskog totalitarizma... u ime polnog zadovoljenja, pretvara materinu utrobu iz radionice života u radionicu smrti, legalizuje sve seksualne izopačenosti, od sodomije do pederastije”, naveo je mitropolit Srpske pravoslavne crkve.
Kako da prećutim i ne upitam šta je sa vladikama pedofilima? Ima li veće izopačenosti od seksualnog zlostavljanja dece od strane popova?
Amfilohije drži lekciju o moralnom sunovratu modernog društva, ali se ne osvrće na to koliko ta pošast pogađa njegovu SPC koja nikada u svojoj istoriji nije bila dalje od naroda. Umesto samilosti prema drukčijima, onima koje mitropolit ima pravo da smatra grešnicima, rab božiji Risto Radović bljuje mržnju i zlobu. Kakva božićna poslanica!
Ne sudite da vam se ne sudi;
Jer kakovijem sudom sudite, onakovijem će vam se suditi; i kakovom mjerom mjerite, onakom će vam se mjeriti. (Jevanđelje po Mateju 7:1-2)
Boško Jakšić
objavljeno: 06/01/2013
