Izvor: Večernje novosti, 15.Maj.2013, 21:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klostridija odnela 29 života

INFEKCIJE uzrokovane klostridijom, koja je u Opštoj bolnici u Užicu, od 24. aprila, kada je prijavljena epidemija, dijagnostikovana kod 12 pacijenata, u celom svetu su u porastu. Stručnjaci tvrde da je razlog to što je bakterija, koja u zdravstvenim ustanovama pravi ozbiljne probleme, naročito od 2000, u međuvremenu mutirala, i postala zaraznija. Klostridija je svuda u svetu jedan od najčešćih izazivača bolničkih infekcija. U Opštoj bolnici u Užicu, prema rečima direktora dr Jelene >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Radović Radivojević, problem sa ovom bakterijom postoji već sedam-osam godina. Nepoštovanje protivepidemijskih mera, zbog kojeg je Ministarstvo zdravlja protiv ove ustanove pokrenulo dve prekršajne prijave, ne dovodi se u vezu sa smrću dva pacijenta na odeljenju ortopedije. Trenutno se ispituje da li je bilo propusta u radu ove ustanove. Klostridija je i u bolnicama u Srbiji sve veći problem, ali ni izdaleka toliki kao u SAD, gde godišnje od posledica infekcije ovom bakterijom umre 14.000 ljudi! - Infekcije bakterijom klostridija prošle godine u Srbiji su imale 1.063 osobe, od kojih je 29 umrlo - kaže dr Jelena Obrenović, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.KRUŠEVAC: POOŠTRENE MERE Nakon što su u Opštoj bolnici u Užicu preminula dva pacijenta, zaražena bakterijom klostridijom, u kruševačkoj bolnici su pooštrene mere protiv bolničkih infekcija, kazao je epidemiolog dr Predrag Pavlović. "U našoj bolnici se inače redovno preduzimaju mere protiv bolničkih infekcija, ali su sada pooštrene mere higijene, dezinfekcija prostorija, a pacijenti koji su dugo bili na antibiotskoj terapiji i za koje se posumnja da su dobili proliv uzrokovan ovom bakterijom, odvajaju se u zasebne prostorije", objasnio je Pavlović. Infektolozi kažu da se infekcija ovom bakterijom, koja je, inače, normalan deo crevne flore ljudi i životinja, najčešće pojavljuje usled dugotrajne upotebe antibiotika posle operacije, naročito kod starijih pacijenata. Iako se u svim bolnicama stalno unapređuju mere zaštite, samo 30 odsto bolničkih infekcija može da se prevenira. - Bolničke infekcije povećavaju smrtnost i produžavaju boravak u bolnici, ali se ne može uopšteno govoriti za koliko, jer to zavisi od vrste infekcije i stanja pacijenta - kaže, za „Novosti“, dr Slobodan Janković, profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. - Na njihovo smanjivanje, pre svega, utiče se racionalnom upotrebom antibiotika. POSLEDICE INFEKCIJA U zemljama Evropske unije svake godine oko tri miliona ljudi dobije neku bolničku infekciju, a 50.000 umre od posledica tih infekcija. Zvanična statistika u Srbiji pokazuje da, na svakih 100 pacijenata koji leže u bolnici, troje „zaradi“ takvu infekciju.

Nastavak na Večernje novosti...