Izvor: Blic, 01.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klonite se sunca u podne
Klonite se sunca u podne
Kako je moguće da se štetni efekti sunčevog zračenja nisu primećivali tokom hiljada godina ljudske istorije i šta se to promenilo da je sunce postalo toliko opasno? To su najčešća pitanja koja laici postavljaju stručnjacima, a evo kako na njih odgovara mr Suzana Miljković, autorka prve domaće knjige o zaštiti od sunca 'Sunčanje, da ili ne?'
- Tehnološka revolucija je poremetila prirodnu ravnotežu i ugrozila vitalne strukture čovekove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << okoline. Najozbiljnija promena jeste oštećenje ozonskog omotača iznad nekih delova Zemlje, što omogućava prolazak većoj količini zračenja, izuzetno štetnog za život. Stalno se povećava i prosečna globalna temperatura, a gasovi koji zadržavaju prevelike količine toplote izazivaju efekat staklene bašte - objašnjava magistar farmacije Suzana Miljković, specijalista kozmetologije, stručnjak 'Galenike' i jedan od najagilnijih domaćih eksperata kad je reč o zaštiti od ultravioletnog (UV) zračenja.
Promenila su se takođe, dodaje ona, shvatanja i nivo saznanja. Zahvaljujući tome, ogromno povećanje broja obolelih od raka kože, pre svega malignog melanoma, uočeno u različitim krajevima sveta, navelo je na zaključak o štetnosti prekomernog sunčanja.
Koža stari pre vremena
Danas se već sa sigurnošću zna da su najozbiljniji uzrok prevremenog stvaranja bora, pojave pega i fleka i gubitka svežine i mladalačkog izgleda kože upravo promene koje nastaju pod uticajem prekomernog sunčanja, kaže mr Miljković. Na pitanje da li se onda uopšte treba sunčati, ona odgovara potvrdno, uz ogradu da je neophodna odgovarajuća zaštita.
- Ukoliko se pravilno i redovno koriste preparati koji štite od štetnog delovanja zračenja, onda je rizik za stvaranje neželjenih, negativnih posledica veoma mali - kaže ona. - U svakom slučaju, izbegavajte sunčanje ili šetnju oko podneva, jer apsolutna zaštita ne postoji, ma koliki bio zaštitni faktor krema. To se naročito odnosi na decu i adolescente, starije osobe i one sa veoma osetljivom kožom. Prilikom sportskih aktivnosti u prirodi treba obavezno da se nanose zaštitni preparati koji se ne spiraju znojem, i to na sve izložene delove kože, a tome treba učiti i decu. Sunčanje bez zaštite i solarijumi ostaju onima koji su spremni da prihvate rizik po svoje zdravlje i lepotu.
Savremeni preparati za zaštitu od sunca istovremeno štite i neguju kožu, a najvažnija komponenta tih preparata jeste zaštitni filter, hemijska supstanca koja reaguje na zračenje i sprečava njegovo štetno delovanje.
Kako vas krema štiti
- Važna komponenta su i antioksidansi. Oni ne mogu da zaštite, ali ublažavaju negativne efekte slobodnih radikala nastalih pod dejstvom zračenja - objašnjava mr Miljković.
Ostale komponente preparata zajedno čine podlogu ili nosač, koja opet u velikoj meri utiče na delovanje filtera, efikasnost i bezbednost preparata. Podlogu čine i voskovi, zatim supstance koje daju vlažnost koži (oznaka prirodnog vlažećeg faktora je NMF), sredstva za ublažavanje iritacija (alantoin, indometacin, biljni ekstrakti) itd. Redovna i pravilna upotreba kvalitetnog preparata najbolji je način da se što duže sačuvaju svežina i lepota kože.
Mr Miljković kaže da će se novim preparatima za zaštitu pozabaviti i simpozijum 'Očuvanje zdravlja i prirode', koji Sekcija za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju Farmaceutskog društva Srbije organizuje ove nedelje na VMA (3-4. juni). Reč je o trećem godišnjem domaćem skupu o uticaju sunčevog zračenja na zdravlje, na kome će lekari, farmaceuti, meteorolozi i ekolozi razmeniti najnovija naučna saznanja. R. Mevorah
