Izvor: Blic, 17.Nov.2013, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kloniranje objekata
Veš po meri iz 3D štampača i metalni pištolj koji može da puca samo su neke od stvari koje su u poslednje vreme zapanjile svet.
Mogućnost 3D štampe je tolika da su stručnjaci iz Smitsonijana već počeli da rade na proizvodnji prvog aviona braće Rajt i uniforme slavne Amelije Erhart. Prema naučnim predviđanjima, radvoj 3D printera omogućiće lekarima da naprave novo tkivo za pacijenta, a tehnički radnici će moći lako da dođu i do najkomplikovanijih delova za mašine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Reč je o jednoj od najbrže rastućih grana privrede, koja će uneti revoluciju u ljudske živote.
Istorija 3D štampača traje skoro 30 godina, ali tek poslednjih godina njihova upotreba je postala dostupnija i isplativija.
Trodimenzionalno štampanje predstavlja proces “kloniranja” određenog objekta. Sastoji se iz tri dela: skeniranja, obrade podataka i na kraju kreiranja predmeta. Ono što je najzanimljivije jesu materijali koji se mogu koristiti za izradu predmeta. Iako dosta toga zavisi od tehnologije koja se koristi za štampanje, ali tu je različitih vrsta polimera do metala među kojima se mogu naći aluminijum, čelika, titanijum i drugih modernih metala. Štampanje je vrlo precizno i razlika između originala i kopije se meri u hiljaditim delovima milimetra.
Upotreba u medicini
Osim u industriji, 3D štampači se mogu korisiti i za izradu drugih stvari, pa čak i ljudskih organa. Nedavno su naučnici u Masačusetsu uz pomoć 3D printera, kravljeg kolagena i ovčje napravili veštačko spoljnje uvo koje izgleda i ponaša se kao pravo. Kada se u potpunosti razvije, ovaj postupak će omogućiti da se ovakve uši za transplantaciju proizvode takoreći serijski, oblikom i veličinom prilagođene individualnim pacijentima.
Ovakav vid štampe predstavlja generalno brže, jeftinije i lakše rešenje od drugih tehnologija proizvodnje 3D objekata. Ona omogućava izradu maketa delova i sklopova od više različitih materijala, različitih mehaničkih i fizičkih svojstava u jedinstvenom procesu.
- Izrađujemo veliki broj različitih objekata, najčešće su oni vezani za industrijski dizajn, ali i imamo i klijente među stomatolozima. Za štampu koristimo celulozni prah i epoks smolu, ali postoje štampači koji koriste plastiku, gumu ili metal - kaže za “Blic” Zoran Miljenović iz kompanije koja se u Srbiji bavi 3D štampom.
U poslednjih nekoliko godina 3D štampači su postali finansijski dostupni malim i srednjim preduzećima. Nekoliko različitih projekata planira da približi 3D štampače „običnim“ korisnicima, tako da njihova cena ne prelazi 200 evra, a može da služi za izradu različitih predmeta, od ukrasa do posuđa.
Tomislav Hercigonja iz kompanije koja je pionira 3D štampanja kod nas očekuje porast broja korisnika u budućnosti, ali i smanjenje trajanja štampanja.
- Vreme štampanja zavisi od toga da li se radi replika ili se direktno štampa model sa računara. Ukoliko je replika, sve započinje preciznim skeniranjen i ono može da traje od par sati i do nekoliko dana. Računarska obrada snimljenog objekta traje oko jednog dana, a sam proces izrade je uglavnom oko 20 sati. Kod izrade direktno sa računara, proces je malo brži, ali dosta zavisi i od samog objekta kao i materijala koji se koristi - kaže Hercigonja.
Najčitanije SADA:
