Izvor: Blic, 04.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključnih deset godina
Ključnih deset godina
I u svetu i kod nas sve više dece nema kondicije za veći fizički napor, da ne pominjemo bavljenje sportom. Po mišljenju stručnjaka, od 80.000 ovogodišnjih prvaka, do polaska u školu fizički se nedovoljno kretalo najmanje 15 odsto - po pesimističkim procenama duplo više - a to nije dobro ni za fizički ni za psihički razvoj. Posledice se prvo zapaze na sistematskim pregledima: gojaznost, loše držanje, deformacije kičme (16 odsto đaka, po podacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja), deformacija stopala (27 odsto) itd.
Sve to je imalo u vidu Ministarstvo prosvete i sporta kad je pravilo novi koncept nastave fizičkog, čiji je cilj da učenici shvate smisao, vrednost i principe fizičkog vežbanja, da čuvaju i unapređuju svoje zdravlje, te da stečeno znanje i veštine praktično primenjuju. U nastavu se uvodi i zdravstveno vaspitanje, koje promoviše svrsishodnu fizičku aktivnost i ponašanje koje vodi zdravlju.
Nastava fizičkog za decu treba da postane radost, izazov, prilika za prijateljsku komunikaciju i sticanje samopouzdanja, mogućnost za iskazivanje sebe i sopstvene kreativnosti. Ta nastava, navodi Komisija za razvoj školskog programa Ministarstva, treba da postane osnov za istrajno i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života.
- Ništa nastava fizičkog nije dobila ovom reformom - kaže za 'Blic' dr Dragana Perić, profesor Više škole za obrazovanje vaspitača.
Dr Perić, Elvira Mišljenović i Milomir Pejović, profesori fiskulture u OŠ 'Oslobodioci Beograda', odnosno 'Užička republika', voditelji su prvog domaćeg seminara o nastavi fizičkog u prvom razredu. Seminar će se održati u novembru, u dve pomenute škole.
- Nadali smo se, mi difovci, da će profesori fizičkog preuzeti nastavu od prvog razreda. To bi bilo dobro za ukupno zdravlje nacije. Deca bi tada morala da dođu u salu. Svim školama je problem to što učitelji nemaju gde da presvuku decu u patike i trenerke - objašnjava dr Perić. - U sali je oprema obavezna, dete se uči sportskoj higijeni, tu nema lutanja. Kad ih dobijemo u četvrtom, petom razredu, na sve se mnogo teže navikavaju.
Do desete godine života razvoj brzine se dovršava - upozorava dr Perić, a deca do tada ne uđu u salu. Time su vezane ruke stručnjacima koji su mogli da unaprede dečji razvoj.
- Nekada je Sportsko društvo 'Partizan' bilo mesto gde su sva netalentovana deca mogla besplatno da vežbaju - kaže dr Perić. - Vi danas nemate gde da date netalentovano dete. Ako roditelji nemaju dovoljno para, isto važi i za talentovanu decu. Setite se ekspanzije košarke. Bilo je to u vreme besplatnih treninga, kad je lako bilo izvući kvalitet iz masovnosti. U sportu se navike stvaraju rano ili se nikada ne stvore. Znači, ni talentovana ni netalentovani nemaju adekvatan tretman. U našim uslovima, deca samo kroz nastavu fizičkog mogu nešto da dobiju. Tek kad to obezbedimo imaćemo zdravu i sportsku naciju. R. M. Cena zdravlja
Da bi se dete bavilo bilo kojim sportom - dobrobit je nesumnjiva - roditelji treba mesečno da izdvoje tri do sedam hiljada dinara, upozorava dr Dragana Perić, profesor fiskulture. 'A pri tom zakonodavac nije regulisao ko sme da radi s decom uzrasta do deset godina u sportskim klubovima', dodaje ona. 'Imamo nestručne trenere koji ne znaju da rade s tim uzrastom, pa naprave još veću štetu. Kad takvo dete, sa 11 godina dođe kod profesora fizičkog, on mora i te greške da ispravlja. A tada je za ispravke apsolutno kasno. Fizičko za dvadesetprvi vek
Fil Lojer, guru nove nastave fizičkog u SAD, kaže da je danas gojazno 15 odsto dece i da je krajem 70-ih taj broj bio triput manji. Pre nekoliko godina on je proverio rad srca svih svojih učenika nakon što su pretrčali jednu milju (1,6 km). Iznenadilo ga je što je mnogima od njih srce kucalo 200 otkucaja u minuti. Shvatio je da se i klinci u lošoj kondiciji trude isto koliko i oni najbrži u razredu. I da njegova dužnost nije da nauči đake kako da pobede u trci već kako da održavaju 'zdravstvenu zonu', režim rada koji će srce održati zdravim do kraja života.
- Moj cilj je da generaciju koja čitav dan sedi za kompjuterom naučim kako pravilno da se bavi sportom - kaže Lojer. - Sa zdravstvenim izazovima koji čekaju ovu generaciju, mi moramo da budemo mnogo bolji nego što smo bili.
U Lojerovoj školi u Čikagu čak su i tradicionalni sportovi prilagođeni tome da minimalno zahtevaju veštinu, koju nemaju sva deca, ali da predstavljaju ravnomeran napor.
- Dajemo im znanje, trening i iskustvo da bi ubuduće mogli sami da brinu za svoju kondiciju - kaže on.
Za to vreme se Kajl Grand (13 godina, 162 cm, 86 kg) znoji na sobnom biciklu. Može da vrti trkačku igricu na 'plejstejšnu' dogod vrti pedale. Na kraju časa Kajl je mrtav umoran, majica mu je mokra od znoja, ali toliko je popravio kondiciju da mu broj otkucaja srca nijednom nije prešao 170.
