Izvor: Blic, 12.Jul.2011, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ključali su i asfalt i mozak

E, pa ne možete ni da zamislite! To vam je odgovor, ako ste prostom imaginacijom pokušali da dočarate kako je bilo juče sat iza podne na beogradskom mostu Gazela, tačnije na mestu gde je mašina na kolovoz bljuvala asfaltnu bazu temperature 237 stepeni. Iz metala i brekćućih mašina je isijavala akumulirana vrelina, odozgo je pržilo sunce sa neutvrđenim brojem Celzijusa i onih famoznih UV zraka, a hlad... Hlad je bio daleko i od pomisli, kraj smene se još i ne nazire - daleko je sedam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sati, a i tada kad radnici skinu šlemove ovo pakleno sunce još neće zaći.

Siniša Panić ručno ravna vrijući asfalt, kao da miluje unuka. Gledaju se oči u oči 33 godine i valjda jedan bez drugog više ne mogu. - Pa, da znate, ne bih ga menjao za beton! - potvrđuje Siniša tu decenijsku ljubav i nastavlja da "pegla”.

- Možete da slikate, ali izjava nema! - saopštavaju šefovi!

Ah, hladni stav kompanije, kao da će ta zabrana spustiti temperaturu i ohladiti glave koje pulsiraju ispod žutih šlemova, obrisati potoke znoja koji prave korita niz prašinu na sprženim licima, a i šta da pitaš čoveka što u oblacima isparavajućeg katrana razgrće lopatom asfaltnu bazu!?

Izvinite, gospodine, kako vam je!? Ili još idiotskije: je li vam vruće? Da li biste menjali posao? Da je mogao, davno bi ga promenio! Ovako, možeš samo da mu se prilagodiš.

Da stekneš otpornost kojom ćeš pobediti 12 sati dnevne smene. Da se raduješ onoj noćnoj! Da vodom natopiš peškir i njim obmotaš glavu kao što je uradio Naser Neziraj koji u paru sa kolegom Draganom Jakovljevićem mini glodalicom ravna neravnine. Sprava pretvara beton u prašinu, a prašina gde će nego na znojava lica.

Ipak, Draganu kao da sve ovo ne smeta mnogo!

- Navikao sam! - kaže i gura glodalicu tamo - amo preko kolovoza kao da se igra.

Bilo je potrebno bukvalno deset minuta stajanja na Gazeli, pa da osetimo kako progorevaju stopala i kako se mozak muti od vrućine, a gde je 12 sati koliko će ovi ljudi sastaviti na golijeti mosta. Toliko im traje smena!

Smešna je bila voditeljka koja je, koji minut kasnije, cvrkutala sa radija u kolima: "izmerene su veoma visoke temperature i visok nivo UV zračenja, pa se ne savetuje izlaganje suncu u periodu od jedanaest do pet!”

Aha! Objasni ti to, gospođice, taksistima koji čekaju u užarenoj koloni na stanici kod hotela "Putnik”na Novom Beogradu. Sede u usijanim kutijama automobila ili ih guraju, moleći Boga da pošalje poziv koji bi ih bar na neko vreme pomerio odavde.

Dragan Čvorović priča kako je u nedelju na ovakvom suncu proveo puna četiri sata na stanici kod kružnog toka da bi "ubo” vožnju od 260 dinara dok termometar u kolima njegovog kolege meri 42 stepena.

Roštiljdžije u brojnim radnjama duž ulice Goce Delčeva nisu na suncu, ali teško da imko zavidi na "hladovini”. Ponegde je ugrađena klima koju efikasno poništava vrelina roštiljskih plotni, ali teško da se može doskočiti vatri koja dolazi i spolja i iznutra.

Ni ovi mučenici "nemaju ovlašćenja” da pričaju, kao da ih pitamo o nečem strašno važnom, a ne o užasnoj žezi koja u kombinaciji sa užarenim plotnama dovodi mozak do ključanja. "E, ovako izgleda kad gori nebo i zemlja!” - usudio se da dobaci jedan od starijih radnika.

A čega se ti, dečače, plašiš, ti sa ručnim frižiderom u rukama na kružnom toku kod Arene!? Da ne dođu da ti naplate PDV na flašice vode koje snalažljivo prodaješ vozačima što mile autoputem ka Gazeli? Pa, trebalo bi te nagraditi za preduzetnički duh i za hrabrost da ovako zarađuješ za džeparac! U paklu vrelog beogradskog asfalta!

Širom Srbije ljudi jedva izdržavali vrućine

Užice, Novi Sad, Niš - Srbija je juče preživljavala još jedan pakleni dan, a službe hitne pomoći su radile prekovremeno. Mrtvilo na užičkim ulicama, izazvano paklom julskog sunca, juče su remetili samo zvuci sanitetskih sirena. Ekipe Hitne pomoći u ovom gradu tokom prepodneva imale su jedanaest intervencija na terenu, a pacijenti su uglavnom bili stariji ljudi. Kao pokošeni padali su u nesvest od vrućine.

- Imali smo intervencije na ulicama, zelenoj pijaci, po selima gde je narodu pripadalo teško dok je brao maline ili kupio seno. Pored toga, u ordinaciju se javilo oko 60 pacijenata sa glavoboljom i sličnim tegobama - priča za "Blic” Dragan Turudić, glavni tehničar Hitne pomoći.

Na Gradskom stadionu su građevinci, žureći da završe objekat, vodili bitku protiv sunca i vrelog betona.

- Peče, prži, ma sve oko nas gori. Sklonimo se s vremena na vreme u hlad, jedan od nas je uvek dežurni, ide po gradilištu i kolegama nosi vodu. Građevinci smo, navikli smo na vrućine, ali ovo je baš pakao - priča nam Marko Šaponjić, radnik užičkih „Puteva".

I novosadski lekari Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i dalje imaju pune ruke posla zbog toplog vazduha i visokih temperatura. Najviše ima kolabiranja, ali i raznih povreda, koje prijavljuju uglavnom stranci, koji u Novom Sadu borave zbog „Exit" festivala.

Novosađani koji rade na ulicima, juče su jedva izdržavali pravi tropski dan.

- Šta mislite kako mi je? Danas je ubedljivo najtopliji dan, topim se, a majica mi se skroz zalepila. Ovde sam jutros od pola deset i biću tu do deset večeras i ne znam kako ću izdržati. Evo, štand mi je natkriven ovim belim platnom, ali to ništa ne pomaže - kao da sam na suncu – priča Radoslav Bjelica, prodavac knjiga u centru Novog Sada.

Na gradilištu novog kružnog toka na Trošarini u Nišu radnici Preduzeća za puteve su radili uprkos nepodnošljivoj vrućini.

-Pakleno je vruće ali posao mora da se odradi. Trudimo se da što možemo više uradimo do podneva jer posle toga postaje sve toplije. Najgore je oko 15 časova, kaže Srđan Kitić radnik PZP-a dok tabačem ravna deo kolovoza koji se priprema za asfaltiranje. Njegove kolege, oblivene znojem, tovare u kolica ivičnjake teške 80 kilograma.

Nastavak na Blic...