Izvor: Večernje novosti, 02.Avg.2014, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinika iz doba jektike
AKO bi se u Srbiji pojavila neka karantinska bolest, kao što je, recimo, ebola, koja trenutno hara u tri afričke zemlje, lekari bi se, tvrde, i u postojećim uslovima, iako su daleko od savremenih standarda, nekako snašli. Ali, infektološka služba Srbije, definitivno, hramlje na jednu nogu: kadar imamo, ali ne i adekvatan prostor za izolaciju i lečenje obolelih. Kada su izgrađene, prva 1926. godine, zgrade Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, inače referentne ustanove za oblast >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << infektologije u stručnom i naučno-istraživačkom radu za celu zemlju, bile su moderne. Paviljnoski tip Klinike odgovarao je tadašnjim zahtevima infektologije i činjenici da su dominantne bile zarazne bolesti, koje se prenose kapljičnim putem i zahtevaju veću izolaciju. Ali, 90 godina kasnije, u infektologiji važe nova pravila: i bolesti, i putevi njihovog prenosa su dručiji, što podrazumeva i drugačiji raspored obolelih, a to je teren na kojem mi „proklizavamo“.PO VAKCINU U SEGEDIN Nije problem samo neodgovarajući prostor za zbrinjavanje infektivnih pacijenata, već i zaštita od infektivnih bolesti koja je obavezna, ili bar preporučena pre putovanja u rizična područja. Često nema vakcina. Tako u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ putnici za zemlje koje se smatraju rizičnim područjima kada je u pitanju žuta groznica ili, recimo, trbušni tifus, umesto vakcine trenutno mogu da dobiju samo objašnjenje da se čeka nova isporuka, a ako žure mogu da se vakcinišu u okruženju: Zagrebu, Segedinu, Budimpešti, Skoplju, gde je kome bliže. Tako se izlažu dodatnom maltretiranju i trošku, jer su tamo vakcine skuplje. - Nema nikakve dileme o tomeda nam je neophodna nova zgrada i za to postoji bar 10 konkretnih razloga, što medicinskih, što ekonomskih: od toga da i prostorno moramo da se prilagodimo novim infektivnim bolestima, koje zahtevaju više mesta u intenzivnoj nezi i reanimaciji, do toga da će i rad klinike biti jeftiniji ako smo bolje raspoređeni - kaže, za „Novosti“, profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti. - Tu ideju pokrenuo sam pre tri godine. Dobili smo kompletnu saglasnost, i od Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, i konačnu od Ministarstva zdravlja. Ostaje da se to realizuje. Infektivna klinika je na dobroj lokaciji, na obodu kompleksa Kliničkog centra Srbije, ali je „rasuta“ u pet paviljona. Zbog toga, ali i stanja u kojem su zgrade, više liči na ratnu bolnicu. Najstarija zgrada klizi, vidljive su pukotine. U sobama je i po desetak kreveta. Kupatila su stara. Mokri čvorovi, takođe. - Ovo definitivno nije klinika za 21. vek - priča profesor Delić. - Infektologija sada zahteva drugačiju organizaciju. Ne može da bude ovoliko postelja u jednoj sobi, mora da postoji veće odvajanje kreveta, više intenzivne nege i monitoringa. Imamo sve više starih pacijenata, bolesnici su sve teži, promenio se „repertoar“ infektivnih bolesti, nije isto kao pre 100 godina. Sada je sve više infekcija koje se prenose krvlju, seksualnim putem... Infektivna klinika sad ima 154 kreveta, a u intenzivnoj nezi samo 23. Ukupno 34 lekara „jure“ kroz pet zgrada... Plan je da se sve smesti u dva objekta. - Prvo bi trebalo da nadzidamo prijemnu ambulantu, koja je sagrađena 1983. godine, ali je problem što nije legalizovana, da bismo mogli da preselimo i srušimo najstariju zgradu, na čijem mestu će se podići nova - objašnjava profesor Delić. - Ideja je da se gradi nova zgrada sa sedam odeljenja, ukupno 120 kreveta, da sobe budu dvokrevetne, sa puno intenzivne nege. U prizmelju bila bi kompletna mikrobiologija KCS, znači, sva dijagnostika, da ne nosimo krv na analizu van Infektivne klinike kao sada.
Nastavak na Večernje novosti...
