Izvor: Politika, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinci
Dok Piksiju svaki francuski ili italijanski trener na birou rada kaže istorijsko "ne", odbijajući da naredne sezone vodi Zvezdu, a slavni meraklija, koji je davno celu špansku odbranu jednim lažnjakom poslao na kolektivno letovanje, nastavlja svoju besmislenu odiseju tražeći novog trenera u evropskoj drugoj ligi, "orlići" verovatno osvajaju prvenstvo Evrope u fudbalu. Neka klinci budu i srebrni. To mu dođe isto, s obzirom na to odakle dolaze.
Dok Zeka i Bjeka nastavljaju sa svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ambicioznim planom o pretvaranju legendarnog juga u istureno odeljenje Lešća, zadnja pošta Orlovača – naše mališe nas uveravaju da ipak nismo gerijatrijski centar svetskog fudbala.
U srpskom sportu, a i šire, odvija se prava generacijska zbrka: matorci prave nestašluke i zaslužuju keca iz vladanja, dok su deca savršeno ozbiljna. Mladalački cunami je zaista preplavio Srbiju. Od Marije Šerifović do briljantnih tenisera, od fudbalera do osvajača Mont Everesta. U taj klinački pobednički lobi ubrajam i povratak infantilnog Saše Đanija Ćurčića, iako ima svega 35 leta. Ali, dok se u ozbiljnom svetu te godine tretiraju kao ulazak u zrelost, u nas se računa kao doba kada dečaci skidaju pelene i prestaju da jedu kašicu. Pogledajte krštenicu Milana Gurovića Čiče pa će vam postati jasno zašto se veliko krilo u finalu plej-ofa ponaša kao da su mu "grobari" ukrali cuclu i iznajmili je marincima u Bagdadu.
Šta se to, onda, lepo događa sa našom decom, u isto vreme kada stariji s ogromnim teškoćama privode kraju finale u košarci i pokušavaju da sklope kockice u klupskom fudbalu? Mislim da deca savršeno dobro znaju da više nemaju vremena za čekanje i život u oblacima, gde se još odvijaju debate o tome – da li se Vuk Branković uspavao na Vidovdan, ili je samo reč o još jednoj zaveri. Klinje, jednostavno, moraju da preskaču nekoliko razreda da bi stigli svoje evropske vršnjake.
Imaju li u toj trci vođstvo među sedim glavama? Dvojica su takvih, najmanje. Moka Slavnić je davno, na obali Šibenika, gotovo usvojio kovrdžavog dečaka čija je osnovna karakteristika igre mogla da se svede na sledeće operacije – tap, tap, tap, koš... Moka ga je sa 16 godina ubacio u prvi tim. Ili je imao 15? Uzgred, dečkić se zvao Dražen Petrović.
Sličnog kova je i partizanski aktivista i "rentijer gepeka", koji je negde zaturio petokraku, ključeve i sudiju Jovčića. Dule Vujošević trpi onog malog Tepića od dva i nešto celu sezonu i samo zbog toga mu treba sve oprostiti. Znate li zašto? Zato što, posle penzionisanja Bodiroge, nedostaje visoki, naizgled trapavi bek sa koordinacijom pokreta Džeri Luisa koga juri Gručo Marks. A šta je važniji nacionalni interes od uzgajanja novog gazde svetske košarke?
[objavljeno: 22/06/2007]
.jpg)
