Izvor: Blic, 11.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klin se klinom izbija
Klin se klinom izbija
Homeopatija je način lečenja koji postoji oko 200 godina, a bazira se na principu da se slično sličnim leči. Kako se to u našem narodu kaže, klin se klinom izbija. Složenica je dve starogrčke reči, homios, što znači slično i patos, patnja. Za taj princip su u praistoriji znali plemenski vrači, u antici Hipokrat, u srednjem veku Paracelzus, ali otac moderne homeopatije je dr Samjel Haneman. 'Razboljevamo se kad naše telo izgubi sposobnost da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se brani, postane sklono tome da podlegne bilo kom patogenom uzroku', navodi Hanemanove reči dr Zoran Vorkapić, koji je u Beogradu specijalizirao i magistrirao medicinu, radio izvesno vreme, a onda u Meksiku, SAD, Nemačkoj i Portugaliji studirao različite tehnike alternativne medicine. Nedavno se vratio i otvorio ordinaciju koja se bavi kombinovanim lečenjem, paralelnim i konvencionalnim, bioterapijom, bioregeneracijom i homeopatijom.
- Homeopatija je jedan od vidova bioterapije, zajedno sa mnogim drugim metodama, kao što su organoterapija, fitoterapija, akupunktura, antioksidantna terapija itd. - nabraja dr Zoran Vorkapić.
Homeopatija nastoji da stimuliše kod bolesne osobe prirodni kapacitet samoizlečenja, da stimuliše odbrambene snage čoveka, objašnjava on. Bolest shvata kao posledicu poremećaja u samom telu. Samo telo poseduje sposobnost prirodne odbrane koju homeopatski lekovi stimulišu da bi izlečili određenu bolest. Klasična homeopatija tretira emocionalna, mentalna i fizička svojstva pojedinca, uzima u obzir njegovo nasleđe, i na osnovu toga odlučuje koji će lek da odabere. To su uvek razblaženi lekovi, koji nas 'vakcinišu' protiv raznih bolesti.
Kada se razboli, većina ljudi smatra da je bolest posledica napada bakterija, virusa, gljivica i sl. Homepata sagledava simptome kao posledicu odbrane, prepoznaje tu odbranu i na osnovu toga daje odgovarajući lek.
- Čoveku koji ima temperaturu lekar će prepisati sredstvo za obaranje temperature, dok će homeopata da mu ponudi lek koji će da povisi temperaturu, s obzirom na to da je povećanje temperature odbrambeni mehanizam organizma - objašnjava dr Vorkapić.
U mnogim zemljama sveta homeopatija je u jakom usponu, tako da mnogi lekari koriste ovu metodu u praksi. Zvanično je priznata u Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD... samo u Engleskoj je registrovano preko 400, a u Švedskoj ima oko 700 homeopata.
Tri principa homeopatije Homeopatija se zasniva na tri važna principa. To su zakoni sličnosti, infintezimalnosti i celovitosti.
Smisao zakona sličnosti je u tome treba da postoji veza između bolesti i leka. Bolest može da se izleči supstancom koja je u stanju da proizvede simptome slične onima od kojih pati pacijent.
Načelo infintezimalnosti ogleda se u tome što homeopatija koristi biljne, mineralne i hemijski proizvedene mešavine prirodnih supstanci. Svaka lekovita supstanca se po određenom postupku sve više razređuju, čime se stiže do one najmanje - na latinskom infinitezimalne - gotovo zanemarljive doze originalne supstance koja treba da izleči pacijenta.
Princip celovitosti je treće važno načelo na kome se zasniva homeopatija. Budući da lekar homeopata posmatra čoveka kao celovito biće, svako lečenje se zasniva na pretpostavci da je bolest samo vidljiva manifestacija dublje ukorenjenog poremećaja u organizmu. Homeopatski lekovi
Homeopatski lekovi mogu biti biljnog, životinjskog, mineralnog ili gljivičnog porekla, ali i virusnog, bakterijskog... Jednostavno se pripremaju i zahtevaju samo brižljivost i savesnost. Lekovite supstance se razblažuju u srazmeri 1:1 do 1:9, zavisno od toga da li se radi o tečnosti, tabletama, injekcijama, mastima.
Potpuno su bezbedni i ne izazivaju nikakve štetne nuspojave. Pošto su razblaženi, mogu čak i da se probaju. A ako izaberete pogrešan lek, on, pošto je pogrešan, jednostavno ne deluje. S druge strane, o njihovoj delotvornosti govore mnoga klinička i medicinska ispitivanja sprovedena širom sveta. Homeopatski lekovi se uzimaju pola sata pre ili posle jela, a uvek ih određuje isti lekar koji je propisao terapiju. Mogu da se kombinuju s drugim lekovima, samo treba napraviti mali razmak između njih i drugih lekova.
