Izvor: Politika, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimavi argumenti Lajčaka i Vordsvorta
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 2, novembra – Obrazlažući zbog čega su ambasade pet zapadnih zemalja uputile demarš ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću izražavajući zabrinutost zbog načina na koji su u Beogradu i Republici Srpskoj predstavljene mere visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort je ponovio ono što je rekao Miroslav Lajčak. Lajčakovim merama, Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o Savetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministara i Obavezujućom instrukcijom za promenu Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH, objasnio je britanski ambasador u Srbiji sprečavaju se "zloupotrebe korektivnih mera koje su osmišljene kako bi se zaštitili interesi entiteta i konstitutivnih naroda". "Korektivne mere" su, u stvari, princip entitetskog glasanja – mehanizam koji sprečava preglasavanje predstavnika Republike Srpske u zajedničkim organima BiH.
Kao i Lajčak, Vodsvort je govorio o (ne)dolascima na sednice zajedničkih organa BiH, zbog čega "nikakve odluke ne mogu biti donete". Posle odluka visokog predstavnika, dodao je Vodstvort, praktično citirajući Lajčaka, "oni će morati da rade posao za koji su izabrani i plaćeni. Dakle, moraće da rade, a ne da igraju političke igre", podrazumevajući, valjda, pod tim zaštitu vitalnog nacionalnog interesa. Obojicu, međutim, demantuju podaci koje smo dobili od službi za informisanje Saveta ministara i Parlamentarne skupštine BiH.
Proveravajući tvrdnje o tome da nedolasci na sednice organa vlasti onemogućavaju funkcionisanje BiH, ustanovili smo da one nemaju nikakvog osnova. Iz dopisa Službe informisanja Saveta ministara BiH vidi se da niti jedna sednica ovog tela nije otkazana zbog nedolaska Srba. U dopisu piše da je Savet od februara do oktobra ove godine održao 26 sednica pod predsedavanjem Nikole Špirića.
Druga i peta su prekidane, odnosno odgađane, ali su obe "naknadno nastavljene u skladu s utvrđenim dnevnim redom". Za 10 meseci rada, Savet ministara je utvrdio 38 nacrta i predloga zakona, usvojio je više od 130 odluka i pravilnika... Prethodni Savet ministara, za vreme četvorogodišnjeg mandata, kojem je predsedavao Adnan Terzić, sastao se 139 puta. Samo osam sednica je odgađano ili prekidano, ali su održane naknadno.
"Nijedna sednica Predstavničkog doma i Doma naroda Parlamentarne skupštine u poslednjih pet godina nije odgođena zbog nedostatka kvoruma. U prethodnom sazivu, Predstavnički dom je održao 85, a Dom naroda 53 sednice. U tome periodu usvojili smo 229 zakona. Sadašnji sazivi su zasedali 15, odnosno osam puta. Dakle, Lajčak nije imao nijedan razlog da donosi mere kojima nas navodno disciplinuje. Zbog čega, uostalom, da menja zakon koji su usvojili i Srbi, i Bošnjaci, i Hrvati", rekao je za naš list Momčilo Novaković, poslanik Srpske demokratske stranke u Parlamentarnoj skupštini BiH. Podaci o sednicima, broju prisutnih i odlukama Parlamentarne skupštine BiH mogu se naći i na njenom sajtu.
Kao primere lošeg rada Parlamentarne skupštine BiH Lajčak je, obrazlažući svoje odluke, naveo neusvajanje Zakona o putevima i Zakona o zabrani negiranja zločina genocida. O tome bivši ministar saobraćaja i komunikacija BiH i sadašnji poslanik Partije demokratskog progresa u Parlamentarnoj skupštini BiH Branko Dokić za "Politiku" kaže: "Zakon o putevima bio je usaglašen i bio bi usvojen da ga novi ministar Božo Ljubić nije preradio i upravljanje putevima, mimo naše saglasnosti i ustavnih odredbi, podigao na nivo BiH. Što se tiče Zakona o zabrani negiranja genocida, srpski poslanici su glasali protiv, jer je nedorečen. U obrazloženju ovog akta pomenuto je, naime, samo ono što se dogodilo u poslednjem, a prećutano je ono što se u bivšoj Jugoslaviji zbilo u Drugom svetskom ratu".
Da je prilikom donošenja i nametanja mera visokog predstavnika bilo mnogo improvizacija, potvrdio je i srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. On je sinoć republičkoj Radio-televiziji rekao da "službenici Kancelarije visokog predstavnika nisu ni obavestili Miroslava Lajčaka da postoji pravno tumačenje Zakona o savetu ministara". Tek na upozorenje iz Republike Srpske, Miroslav Lajčak je saznao da je Kancelarija visokog predstavnika 2000. godine, uz ocenu da je reč o ustavnoj materiji, dala saglasnost na Zakon o savetu ministara, a tri godine kasnije i na Poslovnik o radu Parlamentarne skupštine.
--------------------------------------------------------------------------
Bez odluke o Špiriću
Banjaluka 2. novembra – Predsedništvo Bosne i Hercegovine nije se juče, na posebnoj sednici, izjasnilo o ostavci koju je predsedavajući Saveta ministara Nikola Špirić podneo u sredu. Prema rečima predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, koje su preneli elektronski mediji, prethodno će biti obavljen razgovor sa Špirićem, od kojeg će tražiti da objasni razloge koji su ga naveli da se povuče sa mesta predsedavajućeg Saveta ministara.
Po Ustavu BiH, Predsedništvo ne može da odbije ostavku predsedavajućeg Saveta ministara. Komšić je rekao da on i njegove kolege, Haris Silajdžić i Nebojša Radmanović, danas nisu razgovarali o tome ima li Špirić ili nema njihovu podršku.
"Sa zadovoljstvom ću se odazvati pozivu Predsedništva BiH, koje me je i predložilo za predsedavajućeg Saveta ministara. Odgovoriću na sva pitanja koja mi postave. To je moja ljudska i politička obaveza, iako po propisima nisam obavezan da obrazložim ostavku", rekao je za "Politiku" Nikola Špirić.
[objavljeno: ]
