Izvor: Megafon.co, 24.Jul.2020, 10:20
Klimatske promene u Nišu – kako se adaptirati
Klimatske promene su jako vidljive u svim delovima sveta, ali kako one utiču na Srbiju i grad Niš? Da li i kako ih možemo usporiti i kako se adaptirati na stil života koji one nameću? Pitanja su na koja su stručnjaci iz različitih oblasti odgovarali na onlajn Gradskom forumu o klimatskim promenama u Nišu.
“Klimatske promene su tu… Mi ih osećamo i to možemo da uočimo po promeni temperature, količine padavina… I ono što je važno sa sticanjem tih saznanja raste i svest >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << o tome da te promene predstavljaju nešto protiv čega se treba boriti“, kaže prof. dr Slobodan Milutinović sa Fakulteta zaštita na radu.
Rast srednje godišnje temperature
Rezultati istraživanja o klimatskim promenama kažu da će do 2040. godine srednja godišnja temperatura porasti jedan stepen. Do 2100. godine će ona porasti čak 3,6 stepeni, i to po najoptimističnijem scenariju, objašnjava prof. dr. Milutinović.
Foto – PRT SC
“Zašto je to važno? Važno je zbog toga što će se sa promenom klime menjati i uslovi naših života. Biće mnogo više ekstremnih vremenskih događaja, i mi to jasno vidimo… Ja se plašim da mi više nismo u situaciji da ublažavamo klimatske promene… Mislim da je bolje raditi na prilagođavanju onom što već imamo”, objasnio je.
On takođe navodi da je priroda, kako u Srbiji, tako i u svim delovima sveta, procvetala i prodisala od nastanka pandemije koja nas je zatvorila u kuće.
“Priroda odgovara na sve izazove koje joj mi kao ljudska vrsta postavljamo. Odgovara na dobar ili na loš način.”
Planovi i strategije
Na klimatske promene u našoj zemlji i gradu utiče mnogo faktora – grejanje ugljem, nedovoljna energetska efikasnost postojeće gradnje, zagađivanje životne sredine i manjak zelenila.
Mnoga udruženja na teritoriji grada Niša planira dugoročne strategije koje bi trebalo da pokažu pozitivne efekte i da pomognu gradu i građanima da se u narednom periodu izbore sa promenama.
“Krenuli smo kroz strategiju pošumljavanja teritorije grada Niša, koja je jedna od bitnijih mera za zaštitu životne sredine. Radi se na celokupnom sistemskom rešenju koje će sve teritorije grada Niša oplemeniti zelenilom, pogotovo javne površine”, kaže Gradimir Bogdanović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
„Mi radimo dugoročno kroz plansku dokumentaciju. Radimo na proširenju javnih zelenih površina, kao i na smanjenju zagađenja što bi trebalo da dugoročno dovede do pozitivnih efekata kad su u pitanju klimatske promene. Mi možemo u velikoj meri da utičemo na zadržavanju trenutnog stanja ili poboljšanju kad je u pitanju zagađenje životne sredine i kada je u pitanju efekat staklene bašte”, dodao je Miroljub Stanković, direktor Zavoda za urbanizam.
Panelisti navode nedovoljnu svest građana o ozbiljnosti klimatskih promena kao jedan od najvećih problema za sprečavanje istih. Tome svedoče reke i potoci puni đubreta, koje su prethodno očišćene od strane raznih udruženja.
Klimatske promene i poljoprivreda
Klimatske promene imaju veliki udeo i na poljoprivredu same zemlje. Esktremne suše ili ekstremna kiša – podjednako su kobni za domaće proizvođače. Kako se oni nose sa tim promenama?
“Jedan od načina za prilagođavanje na klimatske promene za domaće proizvođače i poljoprivrednike je shvatanje da moraju da se oslone isključivo na sebe, a ne na prirodu”, kaže Marina Karaleić.
“Mladi ljudi se okreću poljoprivredi i oni su krenuli pre svega da osiguravaju sebe. To na neki način štiti njihovu ekonomsku dobit. Još jedna dobra stvar je što se većina naših korisnika interesuje za navodnjavanje. Izradili smo i elaborate o statusu podzemnih voda u pet naših sela kako bismo videli koliko je moguća izgradnja bunara. Korisnici traže priču, da im se objasni. Oni se interesuju kako mogu sebi da pomognu”, dodala je ona.
O daljim strategijama i planovima na smanjenju zagađenosti grada i reakcijama na postojeće klimatske promene građani Niša biće blagovremeno obavešteni. U međuvremenu, oni se mogu obratiti svojim gradskim opštinama ili drugim udruženjima kojima mogu obrazložiti svoje zahteve i predloge za zaštitu životne sredine.
