Izvor: RTS, 27.Feb.2014, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klimatske promene "tope" kućni budžet

Građani Srbije posledice klimatskih promena ne mogu da mere po porastu nivoa mora, ali mogu po računima za struju. Zbog suše u februaru poskupeće i hrana.

Mnogo razloga nam navode kada nešto treba da poskupi, a sada im moramo dodati i klimatske promene. U Americi već najavljuju više cene hrane zbog suše i mrazeva koji su ih istovremeno pogodili.

Jesmo li preterano ležerni prema ovom pitanju i da li grešimo ako mislimo da jedan čovek ne može ništa da uradi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za klimu.

Građani Srbije posledice klimatskih promena ne mogu da mere po porastu nivoa mora, ali mogu po računima za struju.

Predsednik Odbora zaštite životne sredine privredne komore Zeleni Srbije Mihajlo Gavrić rekao je da se za obične potrošače, s obzirom na žarka leta, izjednačilo u konzumu i leto i zima, znači i sami računi će biti takvi.

I to nije jedino što više plaćamo. Zbog suše u februaru poskupeće hrana. U poslednjih deset godina samo dve su bile povoljne za poljoprivrednu proizvodnju, dve su obilovale poplavama, a čak šest je bilo sušnih.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanovic kaže da ne gubi samo srpski seljak, gubi i država.

"Možemo slobodno reći da kada je u pitanju prinos kukuruza mi gubimo 50 procenata prinosa, ako naravno ispoštujemo sve ostale agrotehničke mere", naveo je Cvijanović.

Suša i visoka temperatura ne štete samo ratarima.

Načelnik Klimatskog centra u RHMZS Jasminka Smailagić rekla je da su radili analize za ljude koji se bave uzgojem riba.

"Porast temperatura je loše uticao na pojedine vrste riba i ljudi su morali da promene vrstu koju gaje ili da promene njihove mikrouslove", kaže Smailagićeva.

Poslednjih devet decenija od kada se meri temperatura u Srbiji, broj toplotnih talasa i njihovih dana u godini se gotovo udvostručio. U narednih pet godina očekuje se da će ih biti još više. A to nas može koštati i onog što novcem ne možemo da platimo - zdravlja.

"Zbog toga smo i kroz Svetsku zdravstvenu organizaciju oformili ekipu koja upravo radi na najavi tih toplotnih udara i ažuriranja svih ljudi u zdravstvu", objasnila je Smailagićeva.

U Srbiji nema alarma za klimatske promene. Ali ako bi svako napravio jedan korak bili bismo mnogo bliže rešenju. A koraci su jednostavni.

"Ukoliko posadite drveće oko kuće pravilno to odraslo drvće menja u jedoj kući od 120 kvadrata osam klima", rekao je Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta Vrbas.

Da zasadimo drvo nije jedino što možemo. Manje korišćenje grejanja ili klima uređaja, reciklaža i smanjenje otpada domaćinstva na pola. Parkirajte auto kada vam nije neophodan. Sve to jeste odricanje od komfora, ali i odgovorno ponašanje.

Kad svedemo račun to bi bilo oko četiri tone ugljen dioksida manje po domaćinstvu. Pomnoženo to sa dva i po miliona domaćinstava i može da se izmeri koliko smo koraka bliže rešenju.

Nastavak na RTS...