Izvor: Vesti-online.com, 15.Jan.2018, 01:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Klimatske promene istinska opasnost za čovečanstvo (1): Nebo nema miljenike

Snegovi su blokirali aerodrome u Severnoj Americi, a ribari iz severnog Atlantika vade mrtve ajkule kojima je srce stalo u pokušaju da se domognu toplih voda Kariba. Sneg je pao i na plaže Floride, što ni sede glave te savezne američke države ne pamte. Putnici na jugu Španije su zavejani u automobilima, pod smetovima koji su zavejali auto-puteve. To je sve posledica globalnog zagrevanja, ma koliko laicima neverovatno zvučalo.

Američki klimatski eksperti, poput Džozefa Rama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iz Centra za američki progres i Džefa Mastersa, poznatog meteorologa Nacionalnog meteorološkog centra, objašnjavaju da su rekordni snegovi sasvim u skladu s teorijom globalnog zagrevanja.

Objašnjenje je, kažu, jednostavno. Zagrevanje podrazumeva i više isparavanja s reka, mora i okeana, pa prema tome i više vlage u toplom vazduhu koja, u sudaru s hladnim talasom kad dođe zima, za rezultat ima sneg. Od 1970. u atmosferi je, pokazuju podaci, četiri odsto više vlage, a sve što ode gore, mora da se jednom vrati dole, kao više kiše ili više snega, zavisno od godišnjeg doba.

Ovdašnje snežne oluje stavile su na dnevni red i druga pitanja koja su problem učinili još intrigantnijim. Zašto je Vašington, koji je više od 30 centimetara snega imao samo 13 puta u poslednjih 140 godina, danas zatrpan, dok je Vankuver, koji je uobičajeno veoma snegovit, ove zime sneg morao da na olimpijska skijališta prebacuje kamionima i helikopterima? Sve češće se, ovim povodom, ukazuje i da su klimatolozi u sukobu interesa jer što su dramatičnija njihova predviđanja, to više novca dobijaju za nastavak svojih istraživanja.

Ali, nema mnogo sumnje šta se događa. Potpuno ista pojava otopljavanja i činjenice da glečeri Arktika i Antarktika kopne objašnjavaju da u januaru sever Italije proizvodi paradajz, da je u Beogradu Božić dočekan na bezmalo 20 stepeni Celzijusa, te da Australija gori pod neverovatnih 43 stepena u hladu. Gde god da živite, u ma kako uređenom društvu, najvećoj opasnosti današnjeg čovečanstva nećete umaći. Klimatske promene se tiču svakog od nas i generacija koja dolaze.

Jedan od primera jeste i najnoviji izveštaj Evropske unije u kome se upozorava da bi u narednih desetak godina iz Afrike u Evropu moglo da navali čak 10 miliona izbeglica, ali ne zbog ratova ili političkih kriza, bede i ekonomskog sloma, već zbog klime. Saharski pojas se širi, sve manje je vode i sve manje zemlje za obradu. Ljudi će početi da beže jer nemaju šta da jedu.

I dok se Afrika i Evropa suočavaju s istorijskim sušama, u raznim delovima sveta vode ima toliko da će raseliti brzo neverovatnih 160 miliona ljudi. To je primer Bangladeša, delova Brazila, Indije i Indonezije, gde porast nivoa mora direktno uništava stotine hiljada domova i imanja tamošnjeg stanovništva. Klima je problem svih nas, bez obzira da li ste pobornik teorije da čovek svojim delovanjem narušava prirodnu ravnotežu, ili da je reč o cikličnim promenama na koje čovek ima mali ili čak nikakav uticaj, kako neki tvrde.

Nastavak na Vesti-online.com...