Izvor: RTS, 23.Mar.2014, 21:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene i svakodnevni život
Mladi će imati odlučujuću ulogu u oblikovanju budućnosti planete. Oni su toga svesni već danas. Prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, ali i hitna, odlučna i hrabra akcija biće neophodni kako bi naša planeta i ubuduće bila prijatno mesto za život.
Neobično toplo vreme prati nas mesecima. Svedoci smo zagrevanja planete, a kakve posledice to ostavlja na svakodnevni život i koliko mladi brinu o tome, jer njima planeta ostaje, tema je Svetskog meteorološkog dana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji se obeležava širom planete.
Kada je u martu 25 stepeni, koliko toplo može biti usred leta? Tokom protekle zime temperatura je najviše odstupila na planinama. Na Kopaoniku je bilo 4,5 stepena toplije od proseka, dok je na Zlatiboru bilo 20 mraznih dana manje nego obično. Snegu se po pravilu najviše raduju najmlađi. A da li će snežnih čarolija biti i ubuduće sve više će zavisiti od njih samih.
"Današnje generacije mladih živeće u drugoj polovini ovog veka, a ako ne postupaju hitno, biće svedoci ogromnog uticaja klimatskih promena", kaže Mišel Žaro, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.
Upravo mladi će imati odlučujuću ulogu u oblikovanju budućnosti planete. Oni su toga svesni već danas.
Učenici OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" kažu da ljudi zagađuju planetu zato što previše koriste tehnologiju i prirodu seku i uništavaju.
"Planovi i programi osnovnih i srednjih škola su takvi da se posebno osvrćemo na pitanja održivog razvoja, koji vodi računa o tome da sadašnje generacije i neke buduće generacije imaju zdravu planetu na kojoj mogu da žive", kaže nastavnik geografije Gordana Arnaut.
A da je i na Balkanu sve toplije potvrđuje i statistika. Zima za nama treća je najtoplija u poslednjih 60 godina. U Beogradu je čak 70 dana temperatura bila iznad proseka. To je i treća najsušnija zima od sredine prošlog veka.
Ekstramna suša pogodila je područje Valjeva, Loznice, Kragujevca, Kruševca a u Kraljevu je palo samo 27 odsto uobičajenih padavina za zimu.
"Imaćemo velikih problema sa zemljišnom vlagom i nedostatkom vode, zato je logično sejati hibride koji ranije dospevaju", kaže agronom Vojin Trkulja.
Prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima, ali i hitna, odlučna i hrabra akcija biće neophodni kako bi naša planeta i ubuduće bila prijatno mesto za život, podsećaju klimatolozi na Svetski meteorološki dan.
.jpg)
