Izvor: B92, 01.Avg.2021, 09:32

Klimatske promene: Zašto se neprestano obaraju rekordi vremenskih uslova

Rekordi vremenskih uslova obaraju se dok šumski požari, toplotne kupole i bujične poplave razaraju zemlje širom sveta.

Reći da je oluja pogodila kineski grad Džengdžou 19. jula je ublažavanje činjenica. U toku samo jednog dana, palo je 624 milimetara kiše - što je skoro godišnja količina - i dovelo do evakuacije 200.000 ljudi i 33 smrti.

Nedelju dana ranije, katastrofalna poplava u zapadnoj Nemačkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostavila je za sobom trag razaranja, 177 smrtnih slučajeva i najmanje 100 nestalih ljudi, dok je u poplavama u susednoj Belgiji stradalo 37 osoba.

Kao i Kina, i dva evropska grada bila su pogođena neobično jakim padavinama.

I nisu samo političari poput nemačke kancelarke Angele Merkel uprli prstom u klimatske promene kao potencijalni uzročnik ovih tragičnih događaja.

U poslednje dve decenije, naučnici su proučavali moguće korelacije između ekstremnih vremenskih događaja i globalnog zagrevanja izazvanog ljudskom emisijom gasova efekta staklene bašte.

Iako u naučnoj zajednici postoji konsenzus da ekstremni vremenski događaji mogu da imaju prirodne uzroke, sve je više dokaza da klimatske promene uzrokovane čovekom mogu da učine ove događaje učestalijim i intenzivnijim.

Ono što je nedvosmisleno jeste da se 2021. godine rekordi vremenskih uslova neprestano obaraju širom sveta.

Prošlog meseca Amerika i Kanada doživele su najtopliji zabeleženi jun zbog toplotne kupole - planine toplog vazduha koja se nadnela nad ogromno prostranstvo i pritisnula ga.

Više od 1.200 dnevnih i 1.500 noćnih rekorda u temperaturama oboreno je u severnoameričkim gradovima između 24. i 30. juna, prema podacima iz Nacionalne okeanske i atmosferske uprave.

Za to vreme je u Kanadi rekord ove zemlje u temperaturama oboren tri dana zaredom u Litonu, u Britanskoj Kolumbiji, sa 49,6 stepeni Celzijusa, pre nego što su šumski požari skoro sravnili jedno čitavo selo sa zemljom.

Analiza koju je 2019. sproveo kalifornijski klimatski institut Berkli Zemlja pokazala je da je između maja i avgusta te godine zabeleženo skoro 400 najviših temperatura svih vremena u 29 zemalja na severnoj hemisferi.

Klimatolog i istoričar vremenskih uslova Maksimilijano Herera tvrdi da je do sada u 2021. već bilo postignuto više od 260 rekorda visoke temperature u 26 zemalja.

"Broj rekorda zaista je šokantan, nismo ih očekivali toliko", kaže Girt Jan Van Oldenborg, klimatski istraživač sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta, jedne od vodećih svetskih organizacija koje proučavaju klimatske promene.

"Najveći problem je, međutim, što nismo predvideli da će one biti takvog intenziteta."

Klimatski naučnici već godinama ispravno upozoravaju da će ubrzano zagrevanje klime doneti gore nalete kiše i opasnije toplotne talase, prema BBC-jevom analitičaru životne sredine Rodžeru Harabinu.

Na primer, naučnici su 2004. proučavali žarki toplotni talas koji je prethodne godine izazvao 30.000 smrti širom Evrope i zaključili da su emisije uzrokovane čovekom tokom 20. veka udvostručile šanse za ekstremne vremenske događaje te vrste.

Ali eksperti kažu da postaje sve teže predvideti takve ekstreme i priznaju da nisu uspeli da predvide intenzitet nemačko-belgijskih poplava i severnoameričke toplotne kupole.

Oni smatraju da aktuelno modelovanje vremena ne uspeva zato što njihovi kompjuteri nisu dovoljno jaki da tačno projektuju težinu događaja.

"Potreban nam je međunarodni centar za kvantni skok do klimatskih modela koji dočaravaju fundamentalnu fiziku koja izazva ekstreme", prethodno je za BBC rekla bivša glavna naučnica britanske Meteorološke službe profesorka dejm Džulija Slingo.

"Ukoliko to ne uradimo, nastavićemo da potcenjujemo intenzitet/učestalost ekstrema i njihovu sve neprikosnoveniju prirodu."

Važno je istaći, međutim, da nije svaki ekstremni događaj povezan sa klimatskim promenama i ogranak klimatske nauke po imenu atribucija specijalizuje se za utvrđivanje uzroka neobičnih vremenskih događaj

Godine 2013, na primer, istraživači iz britanske Meteorološke službe zaključili su da je serija veoma vlažnih leta u Velikoj Britaniji od 2007. do 2012. godine bila povezana sa prirodnim varijacijama temperatura u severnom Atlantskom okeanu.

Južnoamerički istraživači takođe su otkrili da su prirodni uzroci bili u korenu ekstremne suše koja je u sezoni 2019/20 izazvala ogromne šumske požare u Pantanalu, najvećoj svetskoj močvarnoj oblasti.

Ali je malo verovatno da je to slučaj i sa severnoameričkim toplotnim talasom, prema globalnom istraživačkom konglomeratu Svetska vremenska atribucija.

On tvrdi da je rekordna temperatura "toliko ekstremna da se nalazi daleko izvan parametara bilo kojih istorijski zabeleženih temperatura".

Kaže da je "na osnovu opservacija i modelovanja, pojavljivanje toplotnog talasa sa maksimalnim dnevnim temperaturama kao što su primećene u ovoj oblasti bukvalno nemoguće bez klimatskih promena izazvanih čovekom."

Tim analizira i nemačko-belgijske poplave, a rezultati se očekuju do sredine avgusta.

Doktor Van Oldenborg, koji će učestvovati u analizi, kaže da naučnici "znaju da klimatske promene čine da velike padavine budu učestalije".

Pronašli su dokaze o uticaju klimatskih promena uzrokovanih čovekom u većini ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih nekoliko godina.

Karbon brif, britanski sajt koji prati najnovija dostignuća u klimatologiji, objavio je početkom godine analizu više od 350 potvrđenih studija koje su se bavile sa 405 ekstremnih vremenskih događaja i trendovima širom sveta u poslednje dve decenije, sve do 2020.

Oko 70 odsto tih događaja pokazalo se da su učinjeni verovatnijim ili intenzivnijim klimatskim promenama uzrokovanim čovekom.

"Bilo je nadrealno i emotivno iscrpljujuće gledati zapanjujuću seriju rekordnih ekstremnih vremenskih događaja koje smo iskusili prošlog meseca.

Ali za jednog klimatologa kao što sam ja, nažalost, moram da kažem da to nije veliko iznenađenje", ističe američki meteorolog Džef Masters, koji piše i za informativni servis Klimatske veze Univerziteta na Jejlu.

On se poziva na studiju iz 2004. klimatskih naučnika sa Harvarda Pola Epstina i Džejmsa Makartija u kojem su oni govorili o "znakovima nestabilnosti u okviru klimatskog sistema".

"Oni su upozorili da sistem priređuje 'velika i kažnjavajuća iznenađenja' - što savršeno opisuje severnoamerički toplotni talas iz juna i evropske poplave iz jula, dodaje Masters.

Dok se sve ovo dešava, delegacije iz svih krajeva sveta sastaće se u Škotskoj na novembarskoj Klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija COP26 kako bi predstavile planove za smanjenje emisije ugljenika.

Veliki broj naučnika i političara veruje da obavezivanje kao što je cilj zadržavanja rasta globalne temperature "daleko ispod" dva stepena Celzijusa i ograničiti ga na 1,5 stepeni Celzijusa već mora da se redefiniše pred sam samit.

"Moja projekcija je da će zagrevanje dostići povećanje od 1,5 stepeni Celzijusa pre 2030, plus minut pet godina, šta god mi uradili", kaže profesor Ramanatan.

"Nastaviće se sve do oko 2040, a potom će kriva početi da opada u reakciji na klimatske akcije na globalnom nivou. Posle 2040. godine, počeće da se hladi… Pod uslovom da delamo sad odmah."

To je upozorenje koje je koliko ove nedelje podržala izvršna sekretarka za klimatske promene Ujedinjenih nacija Patriša Espinoza.

"Šta još brojke mogu da nam pokažu što već ne vidimo?", pitala je ona na sastanku ministara za energiju i životnu sredinu zemalja G20.

"Šta još statistika može da nam kaže o poplavama, požarima, sušama, uraganima i drugim smrtonosnim događajima?"

"Brojevi i statistika su neprocenjivi. Ali ono što je svetu potrebno sada, više nego bilo šta drugo, jeste konkretno delanje u vezi sa klimom."

Pogledajte video o medi iz Prištine koji traži spas od žege

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...